ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ИЗ
УРОШЕВЦА СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У ЛЕПОСАВИЋУ
ЖИВОТНА СРЕДИНА И ЊЕНА ЗАШТИТА
ЗАВРШНИ РАД
Ментор:
Студент:
др Мирјана Гаљак, проф.
Душица Перовић
ЗБ- 2/2014
Лепосавић, 2017.
ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ИЗ
УРОШЕВЦА СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У ЛЕПОСАВИЋУ
ЖИВОТНА СРЕДИНА И ЊЕНА ЗАШТИТА
ЗАВРШНИ РАД
Ментор:
Студент:
др Мирјана Гаљак, проф
Душица Перовић
ЗБ- 2/2014
Лепосавић, 2017.
1
„Само она свест која је тек прекорачила животињски ниво има за свој основни
садржај такву жудњу за предметима и такву потребу за доминацијом над другом
особом, који се не устручава од разарања. Такав деструктивни господар нема
будућности. Такве цивилизације су увек пропадале. Истински пут развоја води од разума
који уме само да анализира односе посебних сила ка уму који сагледава смисао целине
света, од ропског рада ка истинском стваралаштву, од слепе трке за себичним
појединачним интересом ка универзалној узајамности и солидарности, од односа
доминације, који деградира и господара и слугу, ка слободи у којој свако може остварити
пуни потенцијал свог бића...” Хегел
2
УВОД
Некад је човек живео у складу с природом. Врло скромно је искоришћавао
природне ресурсе и није битно, нити у ширим размерама реметио природну равнотежу.
Живећи у маленим насељима око плодних предела, проблем своје егзистенције решавао је
бавећи се ловом, а касније и земљорадњом. Када је почео обрађивати метале и када је
дошло до процвата занатства, поједине скупине људи почеле су секретати трагајући за
рудама, које су користили. Тако је се човек почео пресељавати и у подручја климатски
мање повољна за живот и пољопривреду, па је био присиљен борити се са природом.
Захваљујући занатству, изумео је нова, боља оруђа, одећу и склоништа, почео је крчити и
палити шуме, вештачки стварајући обрадиво земљиште. Насеља су постајала све већа,
настају нова занимања, организује се трговина, рађа се цивилизација. Број људи се
увећава. Захвати на природној околини бивају све већи: граде се водоводи, рудници,
путеви, луке... Технологија доживљава процват, наука и здравствена заштита постепено се
развијају, па људски век постаје дужи и, уопште квалитет живота се повећава. Но тај
прогресиван развој праћен је, нажалост, променом животних услова на такав начин који ће
данашњем човечанству проузроковати бројне и далекосежне проблеме. Посебно велике
негативне утицаје на стање животне средине имају погони тешке индустрије (железаре,
ливнице, коксаре), хемијска индустрија и друге индустријске гране које се често називају
прљавом индустријом. На квалитет животне средине значајно утиче и производња и
потрошња различитих енергетских сировина од којих највећи значај има угаљ.
Сегоревањем угља, посебно лигнита, настају велике количине шљаке и пепела, а у
атмосферу се избацују велике количине сумпорних и азотних једињења што све загађује
животну средину. И саобраћај, посебно друмски, изузетно много утиче на квалитет
средине у којој живимо. Сагоревање горива, спирање (падавине) уља, нафте, соли и
прашине с путева, затим изазивање буке која има вишеструке негативне последице по
здравље људи, све то негативно утиче на нашу околину и средину у којој живимо.
Нестручна обрада пољопривредних површина код употребе хемијских средстава за
заштиту биља и уништавање корова, негативно се одражава на животну средину и
здравље људи.
4
1. ЖИВОТНА СРЕДИНА
1.1Дефинисање појма
Животна средина је скуп природних и створених вредности чији комплексни
међусобни односи чине окружење, односно простор и услове за живот; то су сви услови,
околности и утицаји који окружују и утичу на развој једног организма или групе
организама, утицаји долазе како од живе тако и од неживе природе. Животну средину
чини свет природе (биљке, животиње, земљиште, ваздух и вода), који је постојао
милијардама година пре човека, и свет објеката, предмета и институција које је човек сам
изградио користећи технику, технологију и науку да би створио окружење које одговара
његовим потребама и стремљењима. Животна средина или човекова околина представља
све оно што нас окружује, односно све оно са чиме је директно или индиректно повезана
човекова животна и производна активност. Природна средина представља близак појам
при чему овде не морају бити присутне активности човека нити човек мора имати
директних утицаја. Ипак, у погледу технолошког напретка, развоја индустрије и све већег
утицаја човека на глобалном нивоу на природу и екосистеме граница између ова два
термина постаје све нејаснија[7].
Полазећи од схватања човека као природно-друштвеног и делатног бића које
својим радом мења природу, може се дефинисати животна средина и као укупност
природних елемената и друштвених творевина у којима човек живи као природно и
друштвено биће. Овакво схватање човекове средине не супротставља човека и његово
окружење, схватајући човека као део његовог „окружења”. Јер, како је указивано,
природно постојање човека постаје човековим људским постојањем тек у повезивању
човека са човеком, тј. у друштву које представља довршено суштинско јединство човека с
природом, истинско ускрснуће природе, проведени натурализам човека и проведени
хуманизам природе [ 10 ].
Током својих активности, које могу бити урбанизација или експлоатација, човек
мења природно окружење и то често тако што нарушава природну околину. Изградњом
хидроцентрала и акумулација, сечом шума, пошумљавањем, експлоатацијом минералних
сировина, стварањем депонија, емисијом гасова, нуклеарним пробама и др. човек утиче на
