SADRŽAJ
Uvod....................................................................................................1
1. Pojam osiguranja.............................................................................2
2. Životno osiguranje...........................................................................3
3. Podela životnog osiguranja.............................................................5
4. Značaj životnog osiguranja u Srbiji..................................................7
5. Razvoj privatnog osiguranja u Srbiji................................................9
6. Prevare u životnom osiguranju......................................................10
7. Perspektiva životnog osiguranja u Srbiji........................................12
Zaključak...........................................................................................14
Literatura...........................................................................................15
UVOD
Osiguranje života proveren je i prihvaćen oblik osiguranja i štednje u svim
razvijenim zemljama Evrope i sveta. Pri opisivanju načina života, uobičajeno je
koristiti reči kao što su dinamičan i nepredvidljiv. U suprotnosti sa našim načinom
života jedna je od temeljnih ljudskih potreba, upravo je potreba za sigurnošću i
stabilnoću.
Miran san i sigurnost svako pokušava ostvariti na svoj način. Životno
osiguranje je način štednje jer se po isteku osiguranog perioda isplaćuje
osigurana suma uvećana za dobit. Na ovaj način se obezbeđuje finansijska
sigurnost u starosti i kapital koji se može iskoristiti za doživotnu rentu ili se može
podići odjedanput. Životno osiguranje je tu da se finansijski pobrine za ljude koje
volite, odnosno tu je da omogući novac za život porodice u slučaju prerane smrti
osiguranika zbog nesreće ili bolesti.
Osnovna specifičnost osiguranja života je u tome što predstavlja
kombinaciju osiguranja od osiguranog rizika i štednje. Ugovorom o osiguranju
života utvrđuju se recipročne obaveze ugovornih strana, ugovarača da plaća
premiju osiguranja, a osiguravača da isplati određenu sumu novca uz punu
primenu načela ekvivalentnosti. Ugovori o osiguranju života su višegodisnji. Oni
su sa čvrsto utvrđenim pravima i obavezama, sa unapred poznatim ili utvrdivim
iznosima i dinamikom plaćanja premije za celo vreme trajanja osiguranja. Životno
osiguranje je vid dobrovoljne štednje osiguranika ili ugovarača osiguranja, koji se
po isteku trajanja perioda osiguranja ili po nastanku osiguranog slučaja, isplaćuje
korisniku osiguranja. U zavisnosti od ugovorenog vida osiguranja, dogovorenih
dodatnih paketa i slično korisniku osiguranja se nakon završenog perioda trajanja
osiguranja isplaćuje odgovarajući iznos uvećan za odgovarajući procenat zarade
osiguravajuće kuce.
1
2
2. Životno osiguranje
Kada govorimo o osiguranju života izuzetno je bitno osvrnuti se na neke
osnovne elemente "osiguranja lica" jer životno osiguranje, kao jedan vid
osiguranja lica, ima specifičnosti zbog kojih se izdvaja u odnosu na ostale vrste
osiguranja. Kada se to kaže pre svega se misli na:
osiguranu sumu (visina premije se određjuje na osnovu iste),
pravo na isplatu osigurane sume se stiče nastupanjem osiguranog slučaja
bez obaveze dokazivanja štete,
nema osigurane vrednosti, a samim tim ni nadosiguranja i podosiguranja i
zaključenje ugovora o osiguranju lica ne uključuje materijalni interes, tako
da se ugovor može zaključiti i za slučaj smrti ili nezgode nekog trećeg lica.
Životno osiguranje se odnosi na sva osiguranja kod kojih prestankom ili
trajanjem života jednog ili više lica dolazi do isplate osigurane sume od strane
osiguravača.
Životno osiguranje se najjednostavnije može definisati kao ugovor kojim
se osiguravač obavezuje da će shodno naplaćenim premijama od osiguranika,
isplatiti osiguranom licu određenu sumu ili rentu u slučaju smrti ili za slučaj
njegovog doživljenja određenog vremena. Za osiguranje života možemo reći i da
je to jedna specifična vrsta osiguranja jer se radi o osiguranju rizika od smrti, pa
je shodno tome i najrasprostranjeniji oblik osiguranja širom sveta.
Možemo reći da se osiguranje života odnosi na sva osiguranja kod
kojih prestankom ili trajanjem života jednog ili više lica (osiguranika) dolazi do
isplate osigurane sume od strane osiguravača. Osiguranje života je oblik
obezbeđenja neophodne zaštite licima bliskim ugovaraču osiguranja ili njemu
samome za slučaj nesreće koja ga može pogoditi. To je specifična vrsta
osiguranja koja uspešno kombinuje osiguranje i štednju. U suštini, ono
predstavlja specifičan finansijski posao, koji je interesantan ne samo za
osiguranika i osiguravača, već i za privredu u celini, a na taj način i za čitavu
društvenu zajednicu. Razvijeno osiguranje života znači akumuliranje ogromnih
finansijskih sredstava koja su dugoročna i koja se zbog toga mogu upotrebiti za
dugoročno finansiranje raznih investicija, za uravnoteženje robno – novčanih
odnosa i razvitak proizvodnih snaga. Iz tih razloga država mora stimulisati razvoj
osiguranja života, putem raznih olakšica za njegovo sprovođenje, a sa druge
strane posebnom zaštitom osiguranika, putem obaveznog obrazovanja i
plasmana sredstava matematičke rezerve. Osiguranje života treba da pruži veliki
broj mogućnosti i kombinacija za osiguranje tako da svaki građanin u njemu nađe
svoj interes i način za zadovoljenje određene potrebe. Jedino na taj način ono
ima šanse da obuhvati veliki broj građana.
Osnovne prednosti životnog osiguranja:
osiguranje života je više od osiguranja. Polisom osiguranja stvara
se kapital za vremena kada nam se prihodi smanjuju, pre svega
nakon odlaska u penziju,
3
na uložena sredstva kontinuirano se pripisuje dobit,
štitimo sebe i svoju porodicu za slučaj bolesti ili nezgode,
zaštitili smo porodicu u slučaju smrti, jer će članovima
porodice biti isplaćena osigurana suma i dobit koja je dotad
pripisana i
osiguranje života je izuzetno fleksibilno, zaključivanje polise
jednostavno i potrebno.
Postoje i slučajevi odnosno rizici koje ne obuhvataju osiguranja života:
Samoubistvo osiguranika,
Namerno ubistvo osiguranika,
Namerno prouzrokovanje nesrećnog slučaja i
Ratne operacije.
