2
1. UVOD
Zloupotreba i zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike fizičkog ili emocionalnog
zlostavljanja, seksualnu zloupotrebu, zanemarivanje ili nemaran postupak, kao i komercijalnu ili
drugu eksploataciju, što dovodi do stvarnog ili potencijalnog narušavanja detetovog zdravlja,
ugrožavanja detetovog razvoja ili dostojanstva u okviru odnosa koji uključuje odgovornost,
poverenje i moć.
Porodica je okruženje u kojem dete raste i u kojem treba dobiti sve što mu je potrebno za
normalan rast i razvoj, ali ponekad je to sredina u kojoj dete biva zlostavljano i zanemarivano.
U Srbiji poslednjih nekoliko godina intenzivno se radi na osiguravanju uslova za
ostvarivanje ljudskih prava, a posebno dečjih prava. U isto vreme u našoj državi, iz evidencije
MUP-a zadnjih deset godina vidljiv je višestruki porast broja evidentiranih prijava za
zlostavljanjenje i zanemarivanje dece. I šira javnot je uočila i pridala pažnju tom problemu.
Potrebno je odrediti šta su zlostavljanje i zanemarivanje, kako i zašto dolazi do njih, kako
ih otkriti i sprečiti, ali i kako se nositi sa njihovim posledicama.
2. POJAM ZLOSTAVLJANJA DECE
Zlostavljanje dece je prema savremenim koncepcijama posledica nasilja u porodici koje
spada u najteže oblike traumatskog iskustva iz detinjstva sa trajnim posledicama po celokupan,
posebno emocionalni, razvoj deteta. Forme zlostavljanja dece mogu biti: fizičko, emocionalno,
seksualno i kombinovano.
Svaka od navedenih formi zlostavljanja ima podgrupe sa ishodom koji ukazuje na
neophodnost primarne prevencije, ali i adekvatnih oblika zaštite i terapije kako zlostavljene dece
tako i zlostavljača. Savremeno zakonodavstvo posebno štiti zlostavljanu decu, o čemu postoje
odgovarajući nacionalni i međunarodni zakonski propisi.
Svojstva ličnosti roditelja (staratelja) odnose se na neadekvatan odnos sa detetom iz koga
proističu zanemarivanje i zlostavljanje. Ovi roditelji su odgajani bez ljubavi ili potiču iz
razrušenih ili poremećenih porodica u kojima su i sami bili zanemarivani ili zlostavljani. Ovo je
uticalo na njihov razvoj ličnosti, zbog čega su emotivno neuravnoteženi i nezreli i po pravilu
4
Njihov odgovor na zanemarivanje je još neadekvatnije ponašanje, a to je nov razlog za potpuno
odbacivanje i zlostavljanje.
Socijalno inferiorna porodica ili porodica neprilagođena široj društvenoj zajednici i
važećim društvenim normama ne pruža detetu sigurnost, podršku i razumevanje. Takvo dete je
odbačeno od grupe vršnjaka što se odražava na njegovo socijalno sazrevanje.
Trenutne ili trajne porodične krize remete dinamiku porodičnih odnosa utoliko više
ukoliko je struktura porodice loša, što za posledicu ima zanemarivanje i zlostavljanje dece.
2.1. Fizičko zlostavljanje
Fizičko zlostavljanje se definiše kao nanošenje fizičkih povreda detetu mlađem od 18
godina i to od strane osoba ogovornih za to dete.
Najčešće se otkrivaju fizički zlostavljana deca. Zlostavljači su najčešće roditelji,
uglavnom majke ili druge ženske osobe koje se brinu o detetu. Oni ne spadaju u grupu psihopata
niti sociopata već osoba koje su i same u detinjstvu bile zlostavljane pa čin zlostavljanja
predstavlja oživljavanje onog što su doživele u detinjstvu. Zlostavljanje se gotovo uvek sreće u
kontekstu klasične problematike kao što su alkoholizam, nezaposlenost, siromaštvo, razni oblici
dezorganizacije porodice. Kod fizičkog zlostavljanja povrede nisu akcidentalne. One mogu biti
lake, teške i smrtonosne, nastale u pojedinačnim epizodama ili ponavljane.
Fizičko zlostavljanje uključuje fizičko oštećenje ili povredu deteta. Mnogi roditelji i
staratelji insistiraju na tome da njihove akcije su samo oblici discipline načina da deca uče da se
ponašaju. Ali postoji velika razlika između koristeći fizičko kažnjavanje za disciplinu i fizičko
zlostavljanje. Žrtve fizičkog zlostavljanja su u 50% slučajeva deca mlađa od godinu dana u
prepubertetskom periodu najčešći zlostavljači su majke dok su u adolescentskom očevi u oko
80% slučajeva zlostavljana deca su žrtve svojih ukućana. Faktori koji se dovode u vezu sa
fizičkim zlostavljanjem na prvom su mestu socijalni stresovi: socijalna izolacija, izostajanje
društvene podrške, siromaštvo, prenaseljenost, nepotpuna porodica, veliki broj dece u porodici,
mladi roditelji, izloženost nasilju i dr. Potom, treba imati u vidu alkoholizam, narkomaniju, kao i
mentalnu poremećenost roditelja. Na kraju valja uzeti u obzir i određene karakteristike dece:
rođenje pre termina, duševna zaostalost, telesni hendikep, plačljivost, zahtevnost ("teška deca") i
ostalo.
