Univerzitet u Beogradu
Fakultet političkih nauka
Odeljenje za socijalnu politiku i socijalni rad
Zlostavljanje dece u porodici, u Srbiji
(seminarski rad)
Student: Bojana Pejović
Profesor: Doc. dr Miroslav Brkić
Broj indexa: 857/10
Asistent: Dragana Stanković
Beograd, decembar 2012. godine
2. Pojam zlostavljanja dece
„Jedno od osnovnih prava deteta je pravo na život i razvoj. Svi oblici zloupotreba,
nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja dece, kojima se ugrožavaju ili narušavaju fizički i
lični integritet deteta i osujećuje njegov optimalni razvoj, predstavljaju povrede tog
osnovnog prava.“ (Obretković, Pejaković, 2001:2)
„Konvencija o pravima deteta sadrži posebne odredbe o pravima deteta na fizički,
psihički i moralni integritet, kojima se predviđaju mere za:
Zaštitu od fizičkog i mentalnog nasilja, zloupotrebe i zanemarivanja (uključujući
seksualnu zloupotrebu), dok je pod brigom roditelja ili druge osobe kojoj je
povereno na staranje (član 19);
Zaštitu od nezakonite upotrebe narkotika i psihotropnih supstanci (član 33);
Zaštitu svih oblika seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja (član 34),
otmice i trgovine decom (član 35);
Zaštitu od „svih drugih oblika iskorišćavanja štetnih po bilo koji vid detetove
dobrobiti“ (član 36);
Zaštitu od nehumanih i ponižavajućih postupaka i kažnjavanja (član 37);
Mere podrške za psihički i fizički oporavak deteta-žrtve nasilja i njegovu
socijalnu reintegraciju (član 39).“ (Obretković, Pejaković, 2001:2)
„Neadekvatni odnosi prema deci koji štete njihovom razvoju, operacionalizuju se
kroz pojmove zlostavljanja, zloupotrebe, zanemarivanja, zapuštanja, osujećenja razvojnih
potreba, eksploatacije i slično.“ (Žegarac, 2001:32) Pod zloupotrebom se podrazumevaju
odnosi prema deci u kojima se ona koriste radi nekih interesa i potreba drugih osoba na
račun potreba, ličnosti i interesa dece. Zanemarivanje obuhvata propuste i nečinjenja u
odnosima prema deci koja ih mogu osujetiti u zadovoljavanju razvojnih potreba.
Zlostavljanje se koristi za označavanje događaja, situacija ili ponašanja kojima se
povređuje integritet i oštećuje razvoj deteta. Ovaj termin ukazuje na povezanost
raznovrsnih štetnih odnosa prema deci, jer obuhvata psihičke aspekte (pasivan odnos
nečinjenja koji osujećuje zadovoljavanje razvojnih potreba ili dovodi do propusta u nezi i
osiguranju bezbednosti, koji imaju za posledicu povrede i oštećenja deteta) i fizičke
3
aspekte (aktivne zloupotrebe moći kojima se direktno nanose telesne i duševne povrede i
oštećenja detetu). (Žegarac, 2001)
Nasilje u porodici ima sledeće dimenzije:
o
oblik: fizičko, psihičko, seksualno...
o
učestalost: povremeno, hronično
o
ozbiljnost, zavisi od povreda i potrebe za lečenjem
o
prolazna ili trajna povreda: blaga, umerena, teška povreda, ubistvo.
3. Vrste zlostavljanja dece
1. Fizičko zlostavljanje
„Pod fizičkim zlostavljanjem se podrazumevaju fizička činjenja kao što su:
udaranje, trešenje, šutiranje, bacanje, davljenje, gušenje, trovanje, paljenje ili poparivanje
i sl., koja izazivaju ili mogu izazvati fizičke povrede ili smrt deteta.“ (Žegarac, 2001:33)
Fizička povreda se može naneti i kada roditelj namerno izaziva simptome bolesti kod
deteta.
Fizički pokazatelji koji mogu biti znaci fizičkog zlostavljanja su:
o
unutrašnje krvarenje u odsustvu teške dijagnostikovane povrede,
o
frakture lobanje bez podatka o odgovarajućoj slučajnoj povredi,
o
razne povrede mekog tkiva,
o
razne povrede skeleta,
o
razne opekotine,
o
izjava deteta ili svedoka o zlostavljanju. (Žegarac, 2001)
2. Emocionalno zlostavljanje
„Emocionalno zlostavljanje podrazumeva ponavljanja činjenja ili nečinjenja
roditelja ili staratelja, koja mogu izazvati ozbiljne i trajne ponašajne, kognitivne,
afektivne i druge mentalne smetnje u detetovom emocionalnom razvoju. Podrazumeva
ponašanja koja razvijaju doživljaje bezvrednosti, odbačenosti i neadekvatnosti kod
deteta. Emocionalno zlostavljanje podrazumeva i razvojno i uzrasno neodgovarajuća
očekivanja od deteta ili učestalo zastrašivanje i izazivanje nesigurnosti, kao i
eksploataciju i korupciju.“ (Žegarac, 2001:34)
4
