ZNAČAJ EMOCIONALNE I

NTELIGENCIJEKOD SAVREMENIH MENADŽERA

JELENA SIMIĆ

Fakultet za menadžment, Novi Sad

TAMARA KEŽIĆ

Filozofski fakultet, Novi Sad

Rezime: Potreba za razvijenim veštinama

emocionalne inteligencije je veća nego ikada u savremenom poslovnom

svetu.

Menadžeri danas žive i rade u vremenu izuzetno brzih i radikalnih promena (globalizacija, brz porast elektoronske
trgovine, ubrzan tempo poslovanja, brzo zastarevanje tehnoloških novina, munjevita ekspanzija novih komanija na
svetskom tržištu) koje zahtevaju brzu adaptaciju na novonastale uslove rada. Ovo istraživanje bilo je usmereno na
ispitivanje kako razvijenosti emocionalne inteligencije kod menadžera, tako i njenu povezanost sa drugim osobinama

ličnosti ispitanika

Istraživanjem je obuhvaćen

o ukupno 308 menadžera, zaposlenih u bankama, javnom sektoru i

privatnom sektoru na teritoriji grada Novog Sada.

Od statističkih postupaka prilikom obrade podataka korišćeni su deskriptivni statistički pokazatelji,

Analiza glavnih

komponenata i Multipla regresiona anliza, a u svrhu utvrdjivanja postojanja razlika u nivou posedovanja veština
emocionalne inteligencije u odnosu na sociodemografske karakteristike ispitanika uradjen je niz Diskriminativnih
analiza. Dobijeni rezultati su pokazali da su ispitanici sa višim nivoom emocinalne inteligencije, manje razdražljivi i

agresivni, ređe gube kontrolu i

zadovoljniji su svojim iskazanim sposobnostima i postignućem, odnosno kako raste nivo

emocionalne inteligencije ispitanika tako se beleži i porast njihovog samopouzdanja

i motiva postignuća.

Ključne reči

: emocionalna inteligencija, osobine ličnosti, savremeni menadžeri

TEORIJSKI OSNOV RADA:

EMOCIONALNA INTELIGENCIJA

Osnovna teza od koje polazi koncept emocionalne
inteligencije je da su emocije važni aspekti realnosti, i to
kako sopstvene emocije, tako i emocije druge osobe. Iz
toga sledi da samo onaj koji uvažava i ove aspekte
stvarnosti može imati dobru predstavu o stvarnosti na

osnovu koje će se uspešno upravljati.

Ovaj pojam među prvima obrađuju u svojim radovim

Peter Salovej sa

Yela

i John D. Mayer sa uneverzieteta

New Hempshire

. Ovi autori je definišu kao skup

sposobnosti koje bi trebalo da doprinose tačnijoj proceni i

izražavanju svojih emocija, kao i proceni tuđih emocija i

upotrebi osećaja u motivisanju, planiranju i postignuću

ciljeva u životu. Sami su naglasili da je to radni naslov

kako bi se naučnom metodologijom mogao proučavati

ovaj koncept

Salovej je definisao pet komponenti emocionalne
inteligencije:

Spoznavanje čovekovih emocija

. Samosvest –

prepoznav

anje osećanja u trenutku kada se

ispoljava

–

ujedno predstavlja temelj

emocionalne

inteligencije.

Nemogućnost

prepoznavanja svojih osećanja dovodi do toga da

se od njih zavisi.

Upravljanje emocijama.

Savladavanje i upravljanje emocijama tako da one
budu

tačno odabrane. To je ujedno sposobnost

samosvesti. Ljudi kojima nedostaje ova sposobnost,

stalno moraju da se bore sa osećanjima ogorčenosti i

mučnine, dok oni koji je usavrše mnogo brže se

oporavljaju od životnih nemira i padova.

Samomotivacija.

Upravlj

anje emocijama koje vodi ka određenom cilju,

podloga je osećanje obazrivosti, za samomotivaciju,

ovladavanje određenom veštinom i kreativnosti.

Emocionalna samokontrola i smirivanje afekata u
osnovi su svakog uspeha. A postizanje stanja

„smirenosti” omogućiće izuzetna ostvarenja na

svakom polju.

Prepoznavanja emocija kod drugih

Empatija je sposobnost koja se zasniva na čovekovoj

samosvesti i osnovna je „ljudska veština”. Empatični

ljudi se veštije navikavaju na društvene signale
kojima se nagoveštava šta je drugima potrebno ili šta

žele. Empatija im omogućava uspeh u zanimanjima

ko što su briga o drugima, podučavanje, trgovina i

menadžment.

Umeće održavanja međusobnih odnosa.

Umeće održavanja međusobnih odnosa predstavlja

veštinu razumevanja tuđih emocija

. To su sposobnosi

koje čoveka pripremaju za javna zanimanja,

rukovođenje i međusobne odnose. Ljudi koji

usavršavaju ove veštine uspevaju u svemu što
podrazumeva uspešnu saradnju sa drugima; oni su
„zvezde” u društvu.

Termin emocionalna inteligencija postao je popularan

1995. godine kada je američki psiholog Danijel Goleman

(Daniel Goleman) objavio knjigu “Emocionalna
inteligencija” u kojoj opisuje kako se emocijama može

upravljati na inteligentan način i zašto je emocionalna

inteligencija važnija od akademske inteligencije. Po
njemu emocionalna inteligencija obuhvata sposobnost,

poznavanja vlastitih osećanja i njihovog ispravnog

izražavanja, uočavanja i prepoznavanja osećanja drugih i

uspešnost odnosa prema njima, kao i sposobnost
kontrolisanja vlastitih os

ećanja. Po D.Golemanu u modelu

emocionalne inteligencije razlikuje se pet osnovnih
emocionalnih i društvenih kompetencija. Visoka
emocionalna inteligencija podrazumeva visoko razvijene

sledeće kompetentnosti. Na prvom mestu, tu je samosvest,

koja podrazume

va ono što osećamo u datom trenutku

prema čemu i rukovodimo svoje odluke. Zatim

motivacija, pod kojom se podrazumeva da se osoba služi
svojim najdubljim preferencijama kako bi se usmeravala
ka svojim ciljevima, kako bi preuzimala inicijativu i težila
stalnom poboljšanju. Zatim empatija koja podrazumeva

sposobnost saosećanja sa drugima. Na kraju, društvene

veštine koje podrazumevaju sposobnost da se osoba dobro
nosi sa emocijama u odnosima sa drugim ljudima i da

tačno “očitava “ društvene situacije u kojima

je potrebno

pronaći najbolje rešenje.

Merenje emocionalne inteligencije

Majer i Salovej (1990) su prvi počeli koristiti termin

„emocionalna inteligencija”, te su i učinili najviše

pokušaja njenog merenja. Oni navode da se istraživanja
emocionalne inteligen

cije odvijaju na dva načina: 1)

neposredna procena sposobnosti i 2) samoopisima
ispitanika. U neposrednom ispitivanju se traži da se reši
neki aktualni problem, što ga približava standardnim

načinima ispitivanja opšte inteligencije. U samoopisima

ispitanic

i uglavnom na osnovu svog prosuđivanja

procenjuju na skalama stepen zastupljenosti predloženih
osobina.

Emocionalna inteligencija i profesionalne odlike

Koliki je uticaj emocionalne inteligencije na profesionalni
uspeh? Kratak odgovor glasi: Veliki!

Pos

redi je moćan

način da se usredsredi energija u jednom pravcu, s

fantastičnim rezultatom. Emocionalna inteligencija je

testirana zajedno sa još trideset i tri važna vida ponašanja
na radnom mestu i ustanovljeno je da ona obuhvata

većinu njih, uključujući

upravljanje vremenom,

motivaciju, viziju i komunikaciju. Emocionalna

inteligencija se na različite načine može upotrebiti u svrhu

poboljšanja radnog učinka. Toliko je kritično važna za

uspeh da je odgovorna za 60% učinka na svim tipovima

radnih mesta. O

na je najveći predskazatelj učinka na

radnom mestu i najjači faktor isticanja u liderstvu i

ličnom učinku.

Možda najbolja stvar u vezi sa emocionalnom
inteligencijom jeste to što je ona izuzetno fleksibilna
veština. Bez obzira na meru u kojoj ljudi poseduju ovu

sposobnost, mogu da rade na njenom unapređenju, te oni

kod kojih u početku nije naročito visoka mogu lako da

sustignu svoje kolege koji se izrazito ističu u obe ove

kategorije prosto radeći na unapređivanju svoje

emocionalne inteligencije. Istraživanjima je dokazano da

90% onih sa visokim radnim učinkom poseduje i visoku

emocionalnu inteligenciju. S druge strane, svega 20%

onih s niskim učinkom poseduje visoku emocionalnu

inteligenciju. Može se imati visok radni učinak i ako se

ne poseduje visoka emocionalna inteligencija, ali je to
izuzetno retko. Ljudi koji razviju svoju emocionalnu
inteligenciju imaju tendenciju da budu uspešni u poslu, jer

to dvoje obično idu zajedno. Ovi nalazi važe za ljude u

svim oblastima privrede, na svim nivoima, u svim
regionima sveta.

Organizacije kao celine takođe imaju koristi od

emocionalne inteligencije. Kad se povećaju veštine

hiljada zaposlenih u jednoj kompaniji, sam biznis
doživljava veliki pomak napred. Veštine emocionalne

inteligencije su suštinski značaj

ne za liderstvo, timski rad

i potrošački servis.

Izgradivši svoju emocionalnu inteligenciju, ljudi imaju

bolji učinak, lepše se ponašaju jedni prema drugima i

odlazak na posao im više znači. To doprinosi stvaranju

okruženja u kojem su svi na dobitku.

OSOBINE LIČNOST:

Određenje motiva postignuća

Izučavanje motiva postignuća, iz dana u dan, postaje sve

aktuelnije što zbog toga što postizanje uspeha predstavlja
vrednost koja se sve više neguje u razvijenim zemljama,
što zbog toga što se i kod nas sve više prepoznaju te
vrednosti. Savremeno društvo nastoji da kod svojih

članova, naročito omladine, razvija takmičarski duh,

smisao za planiranje, usmerenost na budućnost i

stremljenje ka uspehu. Razvijanjem ovih vrednosti, koje

su utkane u motiv postignuća, društvo omogućava

pojedincu da napreduje na ličnom planu a istovremeno se

i ono samo razvija, jer nema uspešnog društva bez
uspešnog pojedinca.

Na postojanje motiva postignuća među prvima je ukazao

psiholog Henri Mari. On ovaj motiv ubraja među

dvadeset pot

reba koje predstavljaju osnovne pokretačke

snage ljudi. Određuje ga kao dosta složenu potrebu koja

se manifestuje kao želja da se postigne nešto što je teško

ostvariti, da se takmiči sa drugima, da se ovlada i

manipuliše ljudima, stvarima i idejama. Njegovo

objašnjenje ovog motiva, tj. potrebe, čini se suviše

širokim, budući da ona ima zajedničke elemente sa nekim

drugim motivima- motivom borbenosti, motivom za
dominacijom, ... (Rot, 2003).

Po svojoj prirodi motiv postignuća spada u socijalne

motive jer se zasniva na psihološkim potrebama, te je za
njegovo zadovoljenje neophodno prisustvo drugih ljudi i

zato što ga u većem ili manjem stepenu poseduje veći broj

ljudi. Dalje, stečen je, što uslovljava razlike u razvijenosti

centralna banka, privatni sektor i javne uprave iz Novog
Sada.

Tabela 1Karakteristike uzorka

Sociodemografske
karakteristike

Frekvencije

Procenti

GRUPE

Centralna banka

30,2

Privatni sektor

122

39,6

Javne uprave

30,2

POL

Muški

26,0

Ženski

226

73,4

MESTO ROĐENJA

Selo

28,2

Malo mesto

20,5

Grad

152

49,4

RADNI STAŽ

Do 10 godina radnog
staža

28,6

11 do 20 godina radnog
staža

30,8

21 do 30 godina radnog
staža

27,6

Preko 30 godina
radnog staža

12,0

EQ ISPITANIKA

visok

164

53.20

prosečan

143

46.40

vrlo nizak

0.30

Metode analize podataka:

Podaci dobijeni ovim

istraživanjem obrađeni su u statističkom paketu

SPSS.

statističkih postupaka prilikom obrade podataka urađeni

su sledeći:

Deskriptivni statistički pokazatelji varijabli

- Primenjen je Pirsonov koeficijent korelacije na
subdimenzijama emocionalne inteligencije i nezavisnih

varijabli istraživanja, sa ciljem utvrđivanja njihove

međusobne povezanosti

-Analizom glavnih komponenti (Principal Component

Analysis) je izvršena redukcija početnog skupa varijabli i

ispitana latentna struktura prostora merenja skale
emocionalne inteligencije, pravdoljibivosti, motiva

postignuća i samopouzdanja.

U svrhu utvrđivanja posto

janja razlika u izraženosti

emocionalne inteligencije u zavisnosti od

sociodemografskih karakteristika ispitanika urađen je niz

diskriminativnih analiza. Prilikom analiza grupišuće

varijable su bile: pol, firma u kojoj ispitanik radi, mesto
gde su ispitanici proveli detinjstvo i mladost, radno
iskustvo i religioznost ispitanika. Kvantitativne varijable

su sačinjavali faktorski skorovi na Promax faktorima

emocionalne inteligencije i količnik emocionalne

inteligencije.

REZULTATI ISTRAŽIVANJA:

Analiza latentne strukture prostora merenja skale

emocionalne inteligencije

Za otkrivanje latentne strukture emocionalne inteligencije
upotrebili smo Analizu glavnih komponenata, kao

multivarijantnu statističku metodu. Faktori su

ekstrahovani Promax rotacijom. Na osnovu Scree-testa
(Grafikon 3) izdvojeno je pet faktora koji zajedno
objašnjavaju

35,21219

% ukupne varijanse (Tabela ).

Za ovakvo rešenje smo se odlučili iz dva razloga, prvi jer