ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА У БЕОГРАДУ
основне струковне студије - струковни козметичар естетичар
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА:
Значај емоционалне интелигенције за успешну комуникацију
Предмет: Комуникационе вештине
Студент:
Катарина Шобић 03/2020
Београд,
новембар 2020
Предметни професор:
Проф. Дивна Кекуш
Проф. Драгица Стојановић
САДРЖАЈ
УВОД ................................................................................................................................... 1
1.
ИСТОРИЈАТ ПОЈМА "ЕМОЦИОНАЛНА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА" ............................. 2
2.
ШТА ЈЕ ЕМОЦИОНАЛНА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА? ..................................................... 3
3.
МОДЕЛ ЕМОЦИОЛАНЛЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ ДАНИЈЕЛА ГОЛЕМАНА ......... 3
4.
КОМПОНЕНТЕ ЕМОЦИОНАЛНЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ ........................................ 5
5.
ЗАЧАЈ РАЗВИЈАЊА СОПСТВЕНЕ ЕМОЦИОНАЛНЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ ........ 7
6.
ДА ЛИ СЕ ЖЕНЕ И МУШКАРЦИ РАЗЛИКУЈУ ПО ЕМОЦИОНАЛНОЈ
ИНТЕЛИГЕНЦИЈИ? .................................................................................................. 8
7.
ГДЕ ЖИВЕ И РАДЕ ЕМОЦИОНАЛНО НАЈИНТЕЛИГЕНТНИЈИ ЉУДИ? ......... 8
ЛИТЕРАТУРА .......................................................................................................................... 17
1.
ИСТОРИЈАТ ПОЈМА "ЕМОЦИОНАЛНА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА"
Појам "емоционална интелигенција" први пут се у академском контексту појавио
1985. године у наслову докторске дисертације Вејна Пејнса. Ипак се сматра да су
научници Питер Саловеј са Универзитета Јејл и Џон Д. Мајер са Универзитета Њу
Хемпшир први покушали да га ближе објасне. Ови научници су у складу са научном
методологијом постепено и темељно развијали моделе и инструменте за процену
емоционалне интелигенцијњ. Мајер, Саловеј и Карузо допринели су дасе концепт
емоционалне интелигенције у великој мери развије и научно потврди.
Емоционалну интелигенцију дефинисали су као способност праћења и
разликовања својих и туђих осећања и коришћење тих информација као водича за
размишљање и понашање. Ова дефиниција наглашава важност сагледавања и
регулисања емоција, али постоји примедба да не садржи важан сегмент везан за
размишљање о осећањима. Стога исти аутори предлажу измењену дефиницију према
којој емоционална интелигенција укључује способност брзог сагледавања процене и
изражавања емоција; способност препознавања и генерисања осећања која олакшавају
размишљање; способност разумевања емоција и познавање емоција; и способност
регулисања емоција у сврху промовисања емоционалног и интелектуалног развоја.
Сва три аутора дефинишу емоционалну интелигенцију као способност опажања,
асимилације, разумевања и управљања емоцијама. У својој књизи "Држава ума"
(Гарднер, 1993), Ховард Гарднер је истакао да постоји седам (а касније и осам)
категорија интелигенције, које су у независном односу, и идентификовао је основне
аспекте способности. Категорије интелигенције су:
вербално-језичка
логичко-математичка
визуелно-просторна
кинестетичка
музичко-ритмичка
интраперсонална
социјална и емоционална
