Visoka ekonomska škola strukovnih studija Peć u Leposaviću
SEMINARSKI RAD
Predmet:
Аnaliza finansijskih izveštaja
Tema:
Značaj finansijskih izveštaja
Mentor:
Student
:
POJAM, PREDMET i CILJEVI ANALIZE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
Za uspešno poslovanje preduzeća i uspešno obavljanje revizije neophodno je
poznavati osnovne postavke analize finansijskih izveštaja. Suština definisanja
pojma analize finansijskih izveštaja nalazi se u shvatanju da analiza treba da
podvrgne posmatranju, ipitivanju, oceni i formulisanju dijagnoze onih procesa
koji su se desili u kompaniji i koji se kao takvi nalaze sažeti i opredmećeni u
okviru finansijskih izveštaja.
Finansijski izveštaji su poslovni dokumenti kojima preduzeće daje informacije o
rezultatima svojih transakcija osobama i organizacijama izvan preduzeća i
korisnicima unutar preduzeća.
Ciljevi i analize finansijskih izveštaja mogu se podeliti na opšte i posebne
ciljeve. Opšti ciljevi odnose se na sagledanje zarađivačke sposobnosti
(rentabilnosti, profitabilnosti, uspešnosti) kompanije i finansijskog položaja
(statusa) kompanije, njenih novčanih tokova i promena na kapitalu u cilju
pružanja informacija korisnicima analize.
OSNOVNI FINANSIJSKI IZVEŠTAJI
1.
Bilans stanja
2.
Bilans uspeha
3.
Izveštaj o promnenama na kapitalu ili izveštaj o promeni vlasničke
glavnice
4.
Bilans tokova gotovine
5.
Note ili beleške uz finansijske izveštaje
Naravno, prikaz na Slici 1. ne treba shvatiti deterministički, jer se efekti
određenih aktivnosti mogu videti i u drugim izvšetajima. Na primer, efekti
finansijskih aktivnosti mogu se videti i u bilansu uspeha (plaćanje kamate na
uzete kredite, kamate na obveznice i slično), dok se efekti isplaćenih dividendi
(finansijska aktivnost) mogu videti u izveštaju o novčanim tokovima. Efekti
investicione aktivnosti (prodaja stalnih sredstava uz ostvarenje dobitaka ili
gubitaka na prodaji, obezvređenje tih sredstava) mogu se videti i u bilansu
uspeha.
U tom smislu, radi analize celine poslovanja neke kompanije kao predmet
analize
pojavljuju se svi finansijski izveštaji. Jedino je na taj način moguće sagledati
celinu poslovanja neke firme. Izostavljanje bilo kojeg izveštaja iz analize dovelo
bi analitičara do pogrešnih zaključaka i takva analiza ne bi prikazala potpunu
sliku svih aktivnosti koje kreiraju vrednost.
