ЗНАЧАЈ И ПОТРЕБА ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА ОДРАСЛИХ
Увод
„Знање као компонента образовања означава систем научно проверених,
логички повезаних чињеница и генерализација о природи, друштву и човеку које је
појединац схватио и усвојио“
1
.
Образовање је континуални процес који за циљ има преношење знања и
вештина, односно развијање способности неопходних за укључивање у друштвене
процесе, односно функционисање унутар људске заједнице.
Образовање као процес, битно утичу на подизање квалитета живота, на
побољшање животног стандарда, и данас га има на сваком кораку. Процес образовања
се одвија у оквиру институционалног система образовања. Такав систем обухвата све
образовне институције које су повезане и организоване у једну јединствену мрежу. У
том смислу, свака земља има свој специфични систем образовања, мада велики број
образовних система има нека општа и заједничка обележја која се односе на
организацију, нивое образовања и трајање школовања. У последње време, та заједничка
обележја у образовању односе се и на студијске програме и наставне садржаје. У
процесу стицања високог образовања, развиле су се и одређене институције изван
универзитета, које су пружале одговарајуће професионално образовање. Настао је нови
облик високог образовања, који је излазио из оквира институционалног система
образовања.
Образовање има несумњиво велики значај за развој друштва у свим временима
његовог постојања. У савременом свету образовање прати промене настале његовим
развојем. Тако ће образовање у 21. веку бити усмерено према стицању знања које
постаје значајан фактор друштвеног развоја и имаће одлучујућу вредност и за
појединца и за цивилизацију. Образовање ће имати значаја и за сагледавање и
разумевање глобалних промена у савременом друштву, посебно са становишта
проблема у вези са усаглашавањем привредног развоја са еколошким законитостима у
условима развоја науке и технологије, у погледу очувања културног идентитета народа
и суверенитета њихових држава у условима глобализације економског живота и
политичке доминације привредно најразвијенијих држава, као и у погледу
демократизације друштвених односа.
Еколошко образовање ће представљати основу економског развоја који ће
почивати на принципима одрживог развоја као цивилизацијског захтева савременог
друштва. Образовање ће својим садржајима омогућити да се изграде и прихвате нове
универзалне моралне норме у односима између народа и држава, чиме ће се избећи
сукоби култура и цивилизација. У ствари, знање ће служити унапређењу хуманијих
услова живота, јер ће образовање одређивати будућност сваке земље и будућност
укупног човечанства.
Свака национална економија и њен дугорочни развој зависи готово искључиво
од квалитета њених људских ресурса. У том случају, коришћење тих ресурса и улагање
у њихов квалитет представљају примарни фактор развоја. Систем образовања основна
је инфраструктурна претпоставка раста и развоја.
Окружење у којем се одвија привредни развој данас пружа одређене предности
али и ограничења. Предности али истовремено и изазови јављају се глобализацијом,
отвореном конкуренцијом и информатичким технологијама које су све то и омогућиле.
1
Радивоје Кулић, Раденко С. Круљ, Саит Качапор: „
Педагогија“
, Свет књиге, Београд, 2001.
2
ЗНАЧАЈ И ПОТРЕБА ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА ОДРАСЛИХ
завршава са друштвеном верификацијом стечених знања и постигнућа у смислу
националних квалификација и нивоа образовања и обично се не финансира из јавних
фондова.
Иницијално образовање обухвата све програме образовања који се дешавају пре
уласка у свет рада, односно (првог) запошљавања.
Континуирано образовање и обука се односе на програме и процесе образовања
који се дешавају после обавезног образовања, односно за неке категорије после-
иницијалног образовања и обуке или после уласка у свет рада у циљу (1) унапређења
знања, вештина и компетенција, (2) стицања нових компетенција (3) даљег персоналног
и професионалног развоја.
Први део дипломског рада даје полазне основе образовања одраслих. У овом
делу представљени су кључни проблеми релевантни за разумевање и унапређење
образовања одраслих у Србији а посматрано на укупну популацију у Србији.
Образовање одраслих је основни инструмент за социјално-економску трансформацију и
развој. Оно се заснива на основним начелима политике образовања одраслих где су и
идентификоване њихови непосредни циљеви и задаци и кроз представљање општих
принципа система образовања и васпитања.
У другом делу обрађени су фактори образовања одрасли и перманентно
образовање као друштвени фактор. Обзиром да је у Новој Европи све више земаља
удружено у Унију, веома је важно да наставници у образовању одраслих размотре све
импликације те чињенице за своју сопствену делатност. Поред тога, промене су тако
брзе да скоро све што је о Европи написано данас, већ сутра може бити измењено. Овде
је указано на бројне факторе који доприносе европеизацији образовања одраслих или
је, пак, спречавају. Неопходно је, пре свега, да се испита однос између структуре
појединих земаља и образовања одраслих; затим да се анализирају дешавања која
доприносе његовој европеизацији; као и да се стекне увид у факторе који спутавају тај
процес. И на крају веома је важно да се обликује визија будућности и да се маркирају
индикатори за њено препознавање. Истовремено, мора се схватити да свака дискусија
оваквог карактера подразумева само оне форме образовања одраслих које су лоциране
унутар структуралног оквира земаље.
И у трећем делу дипломског рада акценат је дат стратешким правцима развоја
образовања одраслих. Поред укупног значаја образовања одраслих ту су дефинисани
циљеви и правци развоја образовања одраслих које држава, институције и други актери
система образовања одраслих треба да успоставе, уважавају и финансирају. Правци
развоја образовања одраслих одређени су на основу стања у области образовања у
нашој земљи и образовања одраслих посебно, сагледавања функције и моћи
образовања у подржавању социјалне и економске реформе и развоја, уз уважавање
искустава у области образовања одраслих у земљама у транзицији и развијеним
европским земљама. Посебно су узета у обзир међународна документа, стандарди и
принципи, чије уважавање јесте основни пут интеграције земље у међународну
заједницу.
„У савременој педагошко-андрагошкој литератури доста пажње и простора
посвећено је реформским процесима у подручју професионалног образовања“
3
. Тај
сегмент образовног система одувек је привлачио пажњу теоретичара образовања и
васпитања, превасходно због његове повезаности са светом рада и економским
3
Др Радивоје Кулић, „
Реформа средњег професионалног образовања у условима транзиције
“,
Универзитет у Приштини (Косовска Митровица), Филозофски факултет, Андрагошке студије 2008.
4
ЗНАЧАЈ И ПОТРЕБА ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА ОДРАСЛИХ
перспективама појединих региона и земаља. У већини земаља у транзицији појачан је
интерес за реформу средњег професионалног образовања у оквиру свеукупне
реконструкције и трансформације система образовања, што је битна претпоставка
унапређивања транзиционих економија и друштава у целини. Стога преиспитивање
досадашњег концепта професионалног образовања у земљама у транзицији представља
покушај да се разјасне неки процеси и појмови и утврде основни правци промена на
путу ка развијеном друштву, односно Европи знања.
5
ЗНАЧАЈ И ПОТРЕБА ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА ОДРАСЛИХ
Основна начела политике образовања одраслих
Политика и стратегија стручног образовања и обуке одраслих и идентификовање
њихових непосредних циљева и задатака се заснива на премиси да је образовање:
манифестација доживотног учења и интегрални део целовитог система образовања;
снажан фактор економског развоја, повећања продуктивности и конкурентности
привреде, унапређења запошљавања и запошљивости и смањења регионалних
диспропорција у економском развоју Србије;
коректив редовног система образовања (пружа другу шансу за стицање релевантних
знања и вештина)
иновативни механизам система образовања и учења (подручје које брзо реагује на
потребе привреде, тржишта рада и технолошке промене и у које се уводе и
тестирају нови профили, програми, вештине, компетенције и које је флексибилно и
отворено за нове начине и облике рада и учења);
основни начин да се подржи лични развој и могућност појединца да:
буде запослен,
оствари већу зараду,
стекне независност,
остане здрав и активан,
обавља квалитетније послове,
ојача породицу и охрабри независност њених чланова.
Општи принципи система образовања и васпитања
Општи принципи система образовања и васпитања регулисани су законом о
основама система образовања и васпитања.
4
Систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле:
1)
једнако право и доступност образовања и васпитања без дискриминације
и издвајања по основу пола, социјалне, културне, етничке, религијске или друге
припадности, месту боравка, односно пребивалишта, материјалног или здравственог
стања, тешкоћа и сметњи у развоју и инвалидитета, као и по другим основама;
2)
квалитетно и уравнотежено образовање и васпитање, засновано на
тековинама и достигнућима савремене науке и прилагођено узрасним и личним
образовним потребама детета, ученика и одраслог;
3)
образовање и васпитање у демократски уређеној и социјално одговорној
установи у којој се негује отвореност, сарадња, толеранција, свест о културној и
цивилизацијској повезаности у свету, посвећеност основним моралним редностима,
вредностима правде, истине, солидарности, слободе, поштења и одговорности и у
којој је осигурано пуно поштовање права детета, ученика и одраслог;
4)
усмереност образовања и васпитања на дете и ученика кроз разноврсне
облике наставе, учења и оцењивања којима се излази у сусрет различитим
потребама ученика, развија мотивација за учење и подиже квалитет постигнућа;
5)
једнаке могућности за образовање и васпитање на свим нивоима и
врстама образовања и васпитања, у складу са потребама и интересовањима деце,
ученика и одраслих, без препрека за промене, настављање и употпуњавање
образовања и образовање током целог живота;
4
Закон о основама система образовања и васпитања
(„Сл. гласник РС“, бр. 72/2009)
7
