UVOD
Još u srednjem veku nastale su ideje ujedinjenja evropskih država. Države,
koje su ušle u EEZ su za vreme Karla Velikog, Napoleona, a zatim i Hitlera nasilno
objedinjene.
Evropska unija , kao oblik ujedinjenja evropskih država se prvi put pominje u
jednom zvaničnom dokumentu iz 1930. godine - memorandumu, koga je francuski
ministar spoljnih poslova Aristid Brijan uputio Društvu naroda. U memorandumu je bilo
predloženo osnivanje Evropske unije, kao federalnog saveza naroda Evrope. To je
podržao i ministar spoljnih poslova Gustav Stresman, ali se te ideje nisu ostvarile zbog
promena u Nemačkoj.
Određeni oblici udruživanja država stvarali su povoljnu klimu koja je, malo
po malo, uticala na stvarenje većih asocijacija država u Evropi.
Istorija Evropske unije predstavlja vremenski period koji počinje 1952. godine
osnivanjem prve evropske nadnacionalne ekonomske zajednice — Evropske zajednice za
ugalj i čelik. U Evropi su 1958. godine osnovane još dve nadnacionalne zajednice —
Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju, koje su se
1967. zajedno sa Evropskom zajednicom za ugalj i čelik ujedinile u Evropsku zajednicu.
Kao samostalna nadnacionalna zajednica, Evropska zajednica je prestala da postoji 1993.
godine kada je, postavši jedan od tri stuba Evropske unije, ušla u njen sastav.
Od svog nastanka, pa do današnjih dana, Evropska unija je rasla i razvijala se.
Ono što je počelo kao šestočlana organizacija za slobodnu trgovinu industrijskim
sirovinama, razvilo se u jedinstvenu uniju unutar čijih 27 članica je omogućeno slobodno
kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala. Njeni građani se služe zajedničkom valutom, a
članice ostvaruju jako blisku saradnju u pravnim, policijskim, odbrambenim i
spoljnopolitičkim pitanjima. Od zajednice koja je izgradila Evropu iz pepela nakon
Drugog svetskog rata, prerasla je u uniju sa preko 494 miliona stanovnika, sa najvišim
bruto društvenim proizvodom na svetu.
Evropska unija stvara jedinstveno tržište putem sistema zakona koji se primenjuje
u svim državama članica, što garantuje slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala. Ona
zadržava zajedničku trgovinsku politiku, poljoprivrednu politiku i politika u oblasti
ribarstva i regionalnog razvoja. Evropska unija je 1999. uvela zajedničku valutu evro,
koju je do sada usvojilo 13 država članica.
Evropska zajednica je zadržala postojanje i pravni kontinuitet. Ugovor iz
Amsterdama je ukinuo odredbe Fuzionog ugovora od 8. aprila 1965. kojim su
objedinjena rešenja triju zajednica i najbolja rešenja preuzeo za sebe. Ključne organe EZ
preuzima Evropska unija ili ih EU samo "posuđuje", koristeći se subjektivitetom organa
1
1. EVROPSKI PARLAMENT
Evropski parlament (
European Parliament
)
je institucija koja reprezentuje
492 miliona građana, I u okvirima kompetencija EU, sa Savetom ko-zakonodavno telo
Evropske unije. Jedino je telo na nivou Unije koje se bira neposredno od strane građana.
Evropski parlament ima 785 poslanika, koji se biraju na neposrednim izborima na mandat
od pet godina.
3
To je najveći multinacionalni parlament na svetu i formiran na demokratskim
osnovama. EP je jedini neposredno izabrani i neposredno legitiman organ Evropske
unije. Sedište Evropskog parlamenta je u Strazburu. Generalni sekretarijat se nalazi u
Luksemburgu, ali se sve veći broj službi sekretarijata premešta u Brisel. Većina zasedanja
odbora održava se u Briselu.
Ako Ugovorom o EU nije drugačije predviđeno Evropski parlament odlučuje
prostom većinom glasova prisutnih poslanika. Najmoćnije pravo Evropskog parlamenta
je izglasavanje nepoverenja Komisiji za što je potrebno dve trećine glasova prisutnih
članova Evropskog parlamenta.
Osnovna ovlašćenaja Evropskog parlamenta su politička, kontrolna, zakonodavna,
budžetska i savetodavna.
Evropska zajednica za ugalj i čelik, Evropska ekonomska zajednica i Evropska
zajednica za atomsku energiju imale su Parlamentarnu skupštinu u koju su bili delegirani
predstavnici nacionalnih parlamenata. Skupština je zajedno sa Savetom EZ postojala kao
budžetska služba triju zajednica. Ona je 1958. godine sama sebe nazvala Parlamentom.
Taj naziv je, međutim, potvrđen tek u Jedinstvenom evropskom aktu koji je stupio na
snagu 1. jula 1987. Ovlašćenja EP su Ugovorom iz Mastihta (1993), Ugovorom iz
Amsterdama (1999) i Ugovorom iz Nice (2000) stalno proširivana. Ovlašćenja EP su,
ipak, u oblastima zajedničke spoljne i bezbednosne politike, policijske i pravosudne
saradnje u krivičnim predmetima, socijalne politike, politike zapošljavanja kao i u
privrednim odnosima sa inostranstvom EU, ograničena.
4
Parlament se bira na neposrednim izborima sa univerzalnim biračkim pravom,
svakih pet godina od 1979.
5
3
www.mojaevropa.rs/o-evropskoj-uniji/institucije/evropski-parlament
4
www.crnarupa.singidunum.ac.yu
5
www.sr.wikipedia.org/sr-el
3
