УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ
У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
ОДСКЕК ЗА ПЕДАГОГИЈУ
Милан Гроздановић
Значај и утицај медија на образовање одраслих
(Семинарски рад из Андрагогије)
МЕНТОР, проф. др Радивоје Кулић
Косовска Митровица, 2013
4
У последњих неколико деценија, доста пажње се посвећује образовању одраслих. То
образовање се постиже на разне начине и путем различитх средстава. Најчешће, када се
говори о образовању одраслих, мисли се на образовање одраслих путем разних медија.
1.1. Појам одраслости
У савременој психлошкој и андрагошкој литеартури, постоји доста неслагања
приликом дефинисања овог појмa и истичу да је појам „одрастао“ један од најтежих за
дефинисање. Поједини научници изједначавају појам одраслости са појмом зрелости.
Међутим, синтезом теоријских ставова о проблему одраслости закључујемо да тај феномен,
поред хронолошког узраста суштински опредељују:
1.
Психофизиолошка зрелост
која значи зрелсот човекова организма и његових функција;
2.
Психолошка
зрелост која подразумева оптимално функционисање моторике и
психомоторике, способност за контролу емоција и усаглашеност емоција са ситуацијама у
којима се оне испољавају, способност системског учења и ефикасног коришћења својих
знања и способности, психолошку блискост са другим људима и способност да се избегну и
превладају могуће и свтарне конфликтне ситуације на послу, у породици и животу уопште;
3.
Социјална
зрелост коаја се првенствено односи на способност одрасле особе да усклади
своје потребе са поступцима и потребама других људи. То је суштинско обележје социјалне
зрелости која се може исказати у породици, на послу, као и у ширим социјалним
заједницама. При томе, веома је важно преузимати одговорности за своје захтеве и поступке,
што, такође сведочи о социјалној зрелости једне особе. Не треба занемарити ни активно
учешће одраслог у раду ужих и ширих социјалних група и заједница као једну од одлока
његове зрелсоти;
4.
Професионална
зрелост коју схватамо као способност одраслог да квалификовано обавља
свој посао и самостално зарађује за живот, како би обезбеидио сопствену егзистенцију, али и
издржавање својих чланова породице.
1
1
Кулић, Р. , Деспотовић, М. (2005).
Увод у андрагогију.
Београд: Свет књиге, стр. 71
5
1.2. Појам медиј
Када кажемо медији, обично мислимо на медије масовне комуникације. Медијум
(лат.
medium
) – испрва употребљавано као ознака за једно од средстава, достигнућа
цивилизације (телеграф, телефон, штампа, радио, филм, телевизија, интернет); тај појам код
Маршала Маклуана (књига “Познавање општила човекових продужетака”) има знатно шире
значење као средство комуникације, посредник којим се порука преноси; према том писању
– медијум је све оно што допуњује или замењује рад човекових чула (вида, слуха, додира); он
разликује две врсте:
1. медијуми као техничко/технолошка средства (путеви, превозна средства, оруђе, одевни
предмети)
2. медијуми друштвене комуникације (телефон, филм, радио, телевизија, интернет). У
савременој говорној пракси чешће се користи облик медиј.
2
1.2.1. Функција медија
Теоретичари и истраживачи масовног комуницирања сагласни су, међутим, у томе да
медији масовног комуницирања имају неколико иманентних друштвених функција.
3
Медији
масовног комуницирања нужно обављају друштвене функције информисања, образовања и
забаве. Ове функције се у пракси јављају истовремено, с тим да у заисности од поруке једна
функција доминира.
1.2.1.1. Информативна функција
да би одржала своју функцију ''пресликавања''
поруке треба да одговори на следећа питања:
ко, где, шта, када и како и зашто.
Одговоривши на ова питања, испуњава се инфорамтивна функција, тј. преноси се истинита
порука са неког удаљеног места, неког нама непознатог догађаја и о непознатим људима.
1.2.1.2. Образовна функција
остварује се двојако: индиректно – целином садржаја
порука; и директно – планским деловањем на одређене реципијентске групе. Медијско
образовање можемо поделити на:
Медијска дидактика
: учење са медијима, уз коришћење медија, ради постизања
образовних циљева.
2
Аћимовић, Д. (2010). Масовни медији као јавни комуникатори у добу знања, Факултет за менаџмент, Нови
Сад, стр. 2
3
Радојковић, М. , Милетић, М. (2005).
Комуникације, медији и друштво.
Нови Сад: Stylos
