Značaj i vrste igara u predškolskom uzrastu

Семинарски рад

1. УВОД 

Игра је симболичка, стваралачка, спонтана, добровољна,изнутра 

мотивисана   и   слободна   активност   детета   која   нема   изван   себе   неки 
други циљ осим уживања у њој самој и њеним резултатима. Игра се, 
сматра Ј. Хајзинха (Хуизинга), према унапред   утврђеним правилима , 
збива у једном фиктивном свету, просторно и временски издвојеном од 
осталог света, а њено извођење прате осећања радости , задовољства, 
као и свест о томе да је она ,,нешто друго” од свакодневног живота.

Дечја игра има важну улогу у психичком развоју детета, посебно у 

његовом   социјалном   моралном,   интелектуалном   и   емоционалном 
развоју.   Она   може   бити   функционална,   рецепцијска,   стваралачка, 
конструкторска   итд.   Већ   на   узрасту   од   3-4   године   у   нашој   култури 
разликује   се   игра   мушког   и   женског   детета.   Дечаци   се   играју   више 
такмичарских, а девојчице чешће драмских и кооперативних игара.

Појам   дечје   игре,   као   и   уопште   појам   детињства,   у   дугом 

историјском периоду развоја човечанства није разматран. Тек у 18. веку, 
интелектуални   и   културни   развој   човечанства,   те   непосредно 
ослобађање деце од свакодневог напорног рада, био је пут ка схватању 
детета и детињства. Бројни су научници који се посвећују теми деце и 
проблемима   њихове   игре   и   васпитања   (   Песталоци,   Фребел, 

1

Монтесори....), те се јављају различити ставови о потребама и начинима 
игре.

Семинарски рад

2. ФАКТОРИ ДЕЧЈЕ ИГРЕ

-Друштвена   средина   и   социјални   састав   те   средине,   стандард 

људи у једној средини утичу на избор игара и начин игре деце. Поред 
тога утичу и професија родитеља, историјски догађаји, другови у игри па 
и сам положај места.

- Велике разлике у играма и играчкама су између градске и сеоске 

деце. Сеоска деца живе у сред природе и користе природне објекте за 
игру (пењање на брдо, прескакање потока), а разне производе природе 
користе као играчке (тикве, шишарке, прутиће). Градска деца се више 
играју масовних игара, док сеоска због удаљености кућа често немају 
друштва.

-  Традиција   је   такође   фактор   који   утиче   на   игру.   То   умногоме 

зависи од размене у културном наслеђу.

2

Семинарски рад

3. РАЗВОЈ ДЕЧЈЕ ИГРЕ ПО УЗРАСНИМ КАТЕГОРИЈАМА 

3.1. Игра детета у првој години живота

Дететово   кретање   се   тек   обликује   и   дете   постепено   овлађује 

својим телом. Покрете који су за њега нешто ново и у којима је успело 

4

дете почиње неуморно да понавља и у томе ужива. Пошто се у првим 
играма ради нарочито о развоју дететовог кретања и о усавршавању 
његових сопствених могућности кретања и говора те игре се називају 
функционалним играма или играма вежбања.

Око 3. - 4. месеца и касније дете се игра сопственим телом: стеже, 

шири руке, прсте, гуче, ставља песнице у уста и тако долази до правих 
сређених покрета.

Око   4.   -   5.   месеца   јављају   се   игре   са   предметима   које   одојче 

најчешће ставља у уста.

У периоду од 8. до 12. месеца развијају се различите социјалне 

игре:   скривања   и   откривања   лица   праћено   експлозијама   смеха, 
отварање шаке одраслог и проналажење скривених предмета, узајамна 
имитација одраслог и детета: накашљавање, понављање изговорених 
гласова и речи, опонашање многих радњи одраслог.

Семинарски рад

3.2.  Игра малог детета од 1. – 3. год.

5

искуство, како дете доживљава свет и самог себе. 

Прво графичко изражавање састоји се у шврљању, које почиње 

око   друге   године,   и   постоји   без   икаквог   циља,   смишљања.   У   трећој 
години   дете   својим   цртачким   производима   почиње   да   даје   име. 
Подстицајно делује на дете ако му одрасли више пута нешто нацртају и 
кажу шта су нацртали. дете овог узраста не црта у боји, јер боја још увек 
нема улогу за њега.

3.3. Игра предшколског детета од 3. – 7. год.

Дечје играње постаје сложеније и садржајно богатије. Игра је за 

предшколско дете најкарактеристичнија. У трећој, четвртој и делимично 
петој години преовлађује маштовита игра, у шестој години преовлађује 
стваралачка игра, која постаје и трајнија. У њој дете учи да ради према 
одређеном плану, па мисли и хоће да живи у заједници, колективу, да 
буде
сналажљиво и креативно. Свим тим се детету обликује спремност за 
учење. Постепено за децу постаје најважније поштовање правила која 
проистичу из прихваћене улоге.

Док   је   деци   од   2   до   3   године   најинтересантније   било   да 

репродукују   поједине   радње   одраслих,   код   деце   од   3   до   4   године 
суштина игре се огледа у репродуковању односа међу људима. Дете 

7