СЕМИНАРСКИ РАД
ПРИВРЕДНО ПРАВО
ЗНАЧАЈ И ВРСТЕ ПАСИВНИХ БАНКАРСКИХ ПОСЛОВА
Студент Професор
Катарина Ивановић др Данијела Красић
Београд, март. 2020.
2
САДРЖАЈ:
1. УВОД.................................................................................................................................3
2. БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ............................................................................................4
3. ПОЈАМ И СУБЈЕКТИ БАНКАРСКИХ ПОСЛОВА...............................................4
4. ГРУПЕ БАНКАРСКИХ ПОСЛОВА...........................................................................6
5. ПАСИВНИ БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ.......................................................................8
5.1 Краткорочни пасивни банкарски послови
............................................................9
5.1.1 Емисија новца............................................................................................................9
5.1.2 Депозитни послови.................................................................................................10
5.1.3 Реесконтни послови................................................................................................10
5.1.4 Реломбардни послови............................................................................................10
5.1.5 Издавање краткорочних хартија од вредности...................................................11
5.1.6 Краткорочни кредити од других банака..............................................................11
5.2 Дугорочни пасивни банкарски послови
..........................................................13
5.2.1 Емисија дугорочних хартија од вредности ....................................................13
5.2.2 Прикупљање орочених депозита.........................................................................13
5.2.3 Инострани дугорочни кредити..............................................................................14
5.2.4 Докапитализација...................................................................................................14
6. ЗАКЉУЧАК...................................................................................................................15
7. ЛИТЕРАТУРА...............................................................................................................16
4
2. БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ
Банкарски послови су они послови које обављају банке. Банкарско пословање је привредна
делатност чији је основни предмет пословања промет новца. Банкарски послови се закључују
између банкарских организација у вези са прометом новца и услуга са новцем.
Банкарским пословима се сматрају сви они послови које банке традиционално обављају (нпр.
послови платног промета), и сви послови који су институционализовани као банкарски
послови (Законом о банкама дефинисани као банкарски послови).
Развој банака подразумева њихову способност да се прилагоде захтевима тржишта тј. својих
клијената и потенцијалних клијената, и пре свега променама у друштву. Историјски посматрано
банке се дефинишу према улози коју су имале у друштву, а која се мењала онако како се развијало и
мењало људско друштво. Уважавајући све промене у развоју банака, постоје традиционалне групе
банкарских послова, као и критеријуми према којима је груписање извршено, и према којима се
банкарски послови анализирају и изучавају.
Анализом банкарских послова долази се до сазнања о динамици промена концепта банке. Наиме,
банка као мултиорганизовани и адаптибилни пословни систем брзо реагује на промене у привреди а
и сама повратно утиче на привреду.
3. ПОЈАМ И СУБЈЕКТИ БАНКАРСКИХ ПОСЛОВА
Под банкарским пословима се сматрају сви послови између банкарских организација као и послови
где је само један субјекат банкарска организација, а други субјекат домаће или страно физичко
лице.
Банкарско пословање је посебна привредна делатност, чији је основни предмет пословања промет
новца. Уговором о оснивању банке утврђују се питања која су значајна за настанак банке, почев од
пословног имена и седишта тј. имена и пребивалишта оснивача, пословног имена и седишта банке,
износа укупног оснивачког капитала банке, па до права, обавеза и одговорности оснивача банке за
обавезе банке, послове које обавља банка и услова престанка рада банке.
За своје обавезе банка одговара својом имовином. За обавезе банке одговарају и њени оснивачи до
висине средстава уложених у оснивачки капитал банке. Оснивачи банке обезбеђују средства за
5
оснивачки капитал банке. Средства могу бити у новчаном и неновчаном облику (зграде, опрема и
друга средства која су у функцији пословања банке).
Банка може бити: За новчана средства, уплаћена у оснивачки капитал банке, односно неновчана
средства која су оснивачи пренели у оснивачки капитал, оснивачи банке добијају акције, у складу са
законом којим се уређују хартије од вредности и у складу са уговором о оснивању банке.
Што се тиче делатности, банка може бити специјализована за одређену врсту банкарских послова
које обавља као своју основну и претежну делатност.
• Депозитна (примање новца и других вредности на чување или штедњу)
• Заложна (давање кредита који се обезбеђују залагањем покретне ствари, као што је ручна залога)
• Хипотекарна (давање кредита који се обезбеђују залагањем непокретности, хипотекарни кредит,
односно хипотека)
• Извозна (за кредитирање извоза робе) и слично.
Банкарско пословање врши се између банке и њених клијената. Банчини клијенти могу бити домаћа
и страна физичка и правна лица за које банка обавља одређене банкарске послове. Између банке и
њених клијената успоставља се одређени правни однос, у зависности од врсте посла коју банка
обавља за тог клијента.
Према свом положају у послу, клијент може бити банчин дужник, кад према банци има одређено
дуговање као што је, на пример, обавеза по уговору о кредиту. Затим, банка може бити дужник свом
клијенту, када клијент потражује од банке одређено потраживање, као што су, на пример, штедни
улози или текући рачуни.
Међутим, банка није ни поверилац ни дужник у односу на клијента када пружа одређене услуге као
што је уговор о сефу и слично. Посебна одговорност банке према клијенту постоји у погледу чувања
пословне, тј. професионалне тајне, коју чине подаци о финансијској ситуацији клијента, о
пословима закљученим са клијентом и слично.
