УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ
СЕМИНАРСКИ РAД
ИНТЕГРАЛНА ЗАШТИТА БИЉА
ЗНАЧАЈ ИНТЕГРАЛНЕ ЗАШТИТЕ БИЉА У
ПРОИЗВОДЊИ ЗДРАСТВЕНО БЕЗБЕДНЕ
ХРАНЕ
Наставник :
Кандидат:
Проф.др Света Стаменковић
Ненад Стојиљковић, дипл.инж.
Лешак, 2016
САДРЖАЈ
САДРЖАЈ
1. Увод.....................................................................................................
.1
2. Основни принципи интегралне биљне производње......................................2
3.Агрофитотехнички метод.....................................................................................3
3.1. Плодоред..............................................................................................................4
3.2. Избор сорти и хибрида......................................................................................4
3.3. Употреба здравог семена и садног материјала.............................................5
3.4. Обрада земљишта...............................................................................................5
3.5. Ђубрење................................................................................................................6
3.6. Избегавање контакта биљке домаћина са патогеном..................................6
3.7. Нега усева.............................................................................................................7
3.8. Време сетве и садње биљака .................................................................. .........7
3.9. Жетва, берба, вађење и убирање производа ..................................................8
4. Механичко -физички метод у заштити биља ................... ...............................8
5. Биолошки метод у заштити биљака....................................................................9
5.1. Суперпаратизам....................................................................................................9
5.2. Фитонциди............................................................................................................ 9
6. Хемијски метод у заштити биљака....................................................................10
6.1. Правилна употреба пестицида ........................................................................11.
7.Значај интегралне заштите у очувању агроекосистема ..............................12
8. Значај извештајно -прогнозне службе у призводњи хране ............................14
9.Закључак...................................................................................................................15
10. Литература.................................................................................... ........................16
ограничено и далеко је важније сачувати постојеће непријатеље у природи и побољшати
њихову деструктивну улогу на штетне организме. Приликом избора пестицида за хемијско
сузбијање треба водити рачуна о њиховој селективности у односу на најважније природне
непријатеље штеточине у датој култури. Такође треба избегавати непотребно прекомерну
употребу хемијских средстава. Сузбијањем штеточина у земљишту третирањем читаве
површине уништавају се скоро сви природни непријатељи, а исти ефекат се постиже
уношењем средстава само зони редова биљака, чиме се чувају бројни корисни организми.
Примена система инегралне заштите биља доводи до мање употребе пестицида, па
према томе и до јефтиније заштите, што је крајњи циљ. У засадима јабуке директни
трошкови заштите могу бити смањени и до 40%. Осим тога се смањује загађење животне
средине.
Међутим, увођењем и ширењем оваквог система заштите до сада је ограничено на
мањи број економски значајних штеточина, те ће хемијски начин сузбијања и у догледно
време остати најважнији. У пракси треба користити и комбиновати све непестицидне мере,
које доприносе мањој бројности штетних организма, а кад и поред тога они достигну
прагове штетностио односно критичне бројеве као крајња нужда остаје примена хемијских
мера борбе. Са друге стране, научна служба у заштити биља сваким даном настоји да уведе
што је могуће више оваквих решења које ће наћи примену у пракси.
2
.
Основни принципи интегралне биљне производње
Интегрална биљна призводња садржи све елементе конвенционалних система биљне
производње, али хемијске мере заштите се препоручују када су исцрпљене друге мере у
борби против биљних болести, штеточина и корова. Осим агротехничких мера у систему
интегралне производње изузетно су значајне и биолошке мере борбе, извештајно-прогнозна
служба, интегрална заштита биља и др.
За системе слободног газдовања, индустријске производње и гајења усева у
монокултури карактеристичан је висок степен специјализације, механизације и хемизације.
У овим системима биљне производње, због човекових активности, често долази до
непожељних појава, до размножавања штеточина, паразита, корова и до загађивања
агроекосистема. Са буђењем еколошке свести код потрошача се све израженије јавља захтев
за производњом квалитетне хране, без остатка пестицида и других штетних материја, уз
наглашено коришћење обновљивих сировина и енергије и очување природних ресурса и
животне средине.
Тај захтев потрошача је наметао потребу измене технолошког процеса производње
који мање загађује животну средину и знатно више води рачуна о квалитету произведене
хране . Тако се у Западној Европи и у Северној Америци 1975., године појављују нови,
алтернативни системи биљне производње, међу њима и интегрална производња ратарских,
повртарских и других усева.
Различите методе борбе против болести и штеточина биљака:
- агрофитотехнички ;
- механичко-физички метод;
-биолошки метод ;
-хемијски метод ;
Карактеристике наведених метода указују да је за њихову реализацију понекад
довољно применити обичне поступке који се иначе користе у гајењу биљака а у другим
случајевима за њихову примену потребна је посебна техника која укључује и
специјализоване апарате и опрему, што наравно изискује додатне трошкове.
Тако, на пример, за примену агрофитотехничког метода није потребна посебна техничка
опрема, па нису потребни накнадни трошкови у материјалу и радној снази, јер они иначе
улазе у редован комплекс агро мера. Због тога у појединим случајевима агрофитотехнички
метод има преимућство пред осталим методама борбе против болести биљака.
Код хемијског и физичког метода неопходне су за ту сврху посебно конструисане
машине (прскалице, атомизери, замагљивачи, авиони, аеросолна апаратура, термичка
постојења итд.)
За примену билошког метода потребне су специјалне лабораторије, опрема за
миколошке и микробиолошке операције, за одгајивање чистих култура микроорганизма
