1
Beogradska poslovna skola – Visoka škola strukovnih studija
Seminarski rad
ZNAČAJ INTERNETA U SAVREMENOM DRUŠTVU
Student:
Mentor: Aleksa Matić 1G1/0001/18
Bubanja Iva Goran Žiža 1G1/0014/18
Dr Đurić Aleksandra Javna uprava
Beograd, mart 2019.
2
SADRŽAJ:
I DEO – NASTANAK I RAZVOJ INTERNETA
1. Nastanak i razvoj internet 3. strana
1.1. Nastanak i razvoj funkcionisanja mreže 3. strana
1.2. Istorija Interneta 4. strana
1.3. Internet u Srbiji 5. strana
2. Protokoli 6. strana
2.1. Elektronska pošta 7. strana
3. World Wide Web (WWW) 7. strana
3.1. Osnovni podaci 7. strana
II DEO – SOCIJALNE MREŽE I DRUŠTVO
1. Socijalne mreže 8. strana
2. Socijalne mreže kao dominantni servisi 9. strana
3. Loša strana socijalnih mreža 10. strana
3.1. Zavisnost 11. strana
3.2. Privatnost 12. strana
3.3. Zloupotreba dece 12. strana
3.4. Zloupotreba platnih kartica, pretnje 13. strana
4. Dobra strana socijalnih mreža 13. strana
3.1. Stalan priliv novosti 13. strana
3.2. Obrazovanje 13. strana
3.3. Lakša komunikacija i pronalaženje prijatelja 13. strana
5. Zaključak 14. strana
6. Literatura 15. strana
4
Povezivanje racunara u mrežu je, naravno, bilo interesantno i komercijalnim organizacijama koje
su se, tokom osamdesetih godina, povezivale na razne nacine.
Nacionalna fondacija za nauku (NSF) je 1990. godine predstavila projekat umrežavanja raznih
organizacija i njihovih postojecih mreža, najpre na nacionalnom, a potom i na globalnom
nivou.Zadatak je bio da se poveže EARN, koji je postojao u mnogim državama, JANET iz Velike
Britanije, NORDUnet koji je postojao u skandinavskim zemljama, FUNET iz Finske itd.
Na ovaj nacin nastao je Internet kakav danas poznajemo. Ovakav nastanak Interneta uslovio je i
upravljanje njime. Internet nema vlasnika, tj. nijedna državna ili privatna institucija nema
vlasništvo nad njegovom celinom. Pojedine države i firme, istina, vlasnici su delova
komunikacionih kanala ili opreme koja se koristi, ali na Internetu postoji samo jedno vlasništvo
— svako je vlasnik svog racunara koji je prikljucen na mrežu i ima neograniceno pravo da taj
racunar koristi kako želi i da na njemu drži sadržaje koje on smatra potrebnim.
Znaci da svaki vlasnik racunara samostalno bira nacin na koji ce se prikljuciti na mrežu, koje ce
sadržaje primati sa mreže i šta ce slati drugima. Internet je globalna racunarska mreža. Pre svega,
pojam internet znaci mreža unutar mreže, ili internkonekcija izmedju više racunara. Strukturno
postoje male mreže koje se medjusobno vezuju, i time cine ovu strukturu. Internet se sve više
naziva globalnom mrežom informacija (velika internacionalna-globalna baza podataka). Broj
racunara na internetu se trenutno procenjuje na oko 150.000.000. Kolicina informacija koju ti
serveri poseduju je ogromna, i teško je proceniti i prikazati realno kolika je ona zaista.
1.2. Istorija Interneta
Vec od prvih dana pa sve do danas, Internet je proslavio mnogo „rodjendana“, neki tvrde kako je
to 1961., neki navode 1969. godinu kao godinu rodenja Interneta, jer je tada Ministarstvo odbrane
SAD-a odabralo
Advanced Research Project Agency Network
, poznatiju kao ARPANET, za
istraživanje i razvoj komunikacija i komandne mreže koja ce preživeti nuklearni napad.
Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma važnih otkrica koja su obeležila razvoj Interneta
kakvog danas znamo, a potom se dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u
javni istraživacki projekt. Verovatno je najvažniji trenutak bio 1983. kad je tadašnja mreža prešla
sa NCP-a (
Network Control Protocol
) na TCP/IP (
Transmission Control Protocol / Internet
Protocol
), što je znacilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi.
Protokoli su standardi koji omogućavaju komunikaciju računara putem mreže, a
1983
. godine
manje od 1000 računara je bilo spojeno sa ARPANET koristeći relativno primitivni Netvork
Kontrol Protokol, koji je uprkos mnogim ograničenjima, bio upotrebljiv u malim mrežama, i nije
bio dovoljno fleksibilan za širu upotrebu. Kako se ARPANET eksponencijalno povećavao, videlo
se kako je potreban opštiji pristup komunikacionom protokolu kako bi mogli biti udovoljeni sve
veći zahtevi i stvarana sve komplikovanija mreža računara.
5
"Internet" je naziv za bilo koju mrežu koja koristi IP. Ta mreža može biti samo u jednoj zgradi ili
se prostirati cijelim svijetom, ali biti potpuno odvojena od svih ostalih mreža.S druge strane, riječ
"Internet" označava ime mreže: globalne, javno dostupne mreže koja se sastoji od međusobno
povezanog mnoštva drugih mreža. No nisu svi interneti povezani u Internet. Postoje privatne,
specijalizirane mreže koje su zasnovane na IP, ali nisu povezane u Internet.
Lako se može zamisliti, pa i očekivati, da će u budućnosti postojati i druge mreže, odvojene od
današnjeg Interneta ili zasnovane na drugim protokolima.
Zato, kad govorimo o globalnoj, javnoj mreži koja nas danas povezuje, ispravno je pisati
"Internet" jer je to naziv mreže, dok je svaka druga, izolirana (privatna) mreža koja koristi IP, bez
obzira kako ju vlasnik zvao, istovremeno i "internet".
Internet kao globalna svjetska mreža nema cenzuru i nema prepreka. Dostupna je na svakom
djeliću planete Zemlje, naravno, uz odgovarajuću opremu. Da bi pristupili ovoj mreži moramo
imati jedan od sistema za komunikaciju kao što su:
Analogna telefonska linija
ISDN
ADSL
kablovski
bežični
satelitski
1.3. Internet u Srbiji
Internet u Jugoslaviji (Srbiji) pojavio se u februaru 1996. godine kada je nacionalna akademska
mreža preko provajdera BeoTelNet-a spojena na Internet. Iste godine pocinju s radom prvi
domaci komercijalni provajderi.
.
Trenutno u Srbiji preko 1.800.000 ljudi koristi Internet. Pristup Internetu je uglavnom iz kuce
(63%) i radnog mesta (23%), dok pristup iz internet kafica cini zanemarljivih jedan odsto.
Vecina racunara u Srbiji još uvek se na Internet pozvezuje putem telefonske linije - tzv. "Dajl
Ap" (Dial Up) pristup, putem kablovskog Interneta na svetsku mrežu se povezuje oko 60.000
korisnika, a preko ADSL-a oko 65.000 korisnika.
Primena novih tehnologija i povecanje kapaciteta u sferama ADSLa i kablovskog Interneta, kao i
sporadicno snižavanje cena ucinili su širokopojasnu (eng.
broadband
) vezu dostupnijom i
traženijom, te je s toga primetan mesecni rast ADSL korisnika koji iznosi oko 20% mesecno, kao
i rast korisnika kablovskog Interneta oko 15% mesecno. Bežicni Internet je osrednje zastupljen.
Broj korisnika koji se na Internet povezuju na ovaj nacin je par hiljada.
