Visoka zdravstveno – sanitarna škola
strukovnih studija
“ VISAN “
SEMINARSKI RAD
TEMA
ZNAČAJ ISHRANE TRUDNICA
I DOJILJA
Student :
Mentor :
Marjanović Aleksandra
Prof. Zdenka Makuc
Broj indeksa 18/13
Beograd, 2014.godina
SADRŽAJ :
Uvod ......................................................................................................................................... 3
Ishrana trudnica
…….................................................................................................................. 3
Ishrana porodilja i dojilja
................................................................................................... 5
Riba u ishrani trudnica I dojilja
.......................................................................................... 7
Nutritivna vrednost ribe
..................................................................................................... 8
Omega -3 masne kiseline
................................................................................................... 9
Vrsta hrane / količina EPA+DHA
............................................................................................... 10
Potencijalne opasnosti konzumacije ribe
................................................................................... 10
Ishrana dojilje bi trebalo da bude bogata belančevinama, kalcijumom i vitaminima
................... 10
U toku dojenja svakako treba izbegavati
...................................................................................... 11
Literatura
......................................................................................................................................12
2
prehrambenih vlakana i najsigurniji način da se spreči pojava zatvora. Uz ishranu bogatu
namirnicama koje sadrže veću količinu prehrambenih vlakana neohodan je unos tečnosti,
najmanje 2 litre u toku dana.
Potrebe u folnoj kiselini tokom trudnoće su 400 µg dnevno, odnosno 5 mg ukoliko je
u porodici trudnice bilo rođenja dece sa spinom bifidom (nezatvorena kičmeni kanal).
Preporuka je da se dnevne količine u folnoj kiselini zadovolje kombinovanjem
raznovrsne ishrane i dodatkom suplemenata folne kiseline. Namirnice bogate folnom
kiselinom su: pahuljice obogaćene (fortificirane) folnom kiselinom, hleb i peciva od celog
zrna žitarica, tamno zeleno lisnato povrće – spanać, brokoli, karfiol, špargle, mahunarke.
Kako je folna kiselina osetljiva na dejstvo visoke temperature, povrće se, pre svega, jede
presno, a kuva se na pari ili u vrlo malo vode, što kraće, kako bi se smanjio gubitak folne
kiseline.
Malokrvnost uzrokovana nedostatkom gvožđa je česta među trudnicama jer veliki
broj žena započinje trudnoću sa veoma malim rezervama gvožđa u organizmu. Prema
stepemu iskoristljivosti gvožđe iz namirnica se deli na hem (poreklom iz mesa) i non-hem
(poreklom iz biljaka) gvožđe. Gvožđe se bolje iskorišćava iz mesa, te je neophodno da u
svakodnevnoj ishrani budu zastupljene namirnice iz grupe mesa. Vitamin C pospešuje
iskoristljivost gvožđa, dok tanini iz čaja umanjuju apsorpciju gvožđa. S toga je
preporučljivo da uz bogat doručak bude serviran i sok od sveže ceđenih narandži, a ne
čaj.
U toku trudnoće neophodan je i adekvatan unos kalcijuma pre svega zbog izgradnje
kostiju buduće bebe. Mleko i mlečni proizvodi su najbolji izvor ovog minerala, a kalcijuma
ima i u ribama – skuši, sardini, zelenom lisnatom povrću.
Namirnice se dele u grupe, te unos iz svake grupe treba da bude ovakav:
4
