1
Megatrend univerzitet, Beograd
Geoekonomski fakultet, Beograd
Stefan Veličković
Značaj kooperacije za uspeh u hotelskoj industriji
- ZAVRŠNI RAD -
Beograd, 2019.
2
Megatrend univerzitet, Beograd
Geoekonomski fakultet, Beograd
Stefan Veličković
ZNAČAJ KOOPERACIJE ZA USPEH U HOTELSKOJ INDUSTRIJI
- ZAVRŠNI RAD -
Predmet: Menadžment operacija
Ime i prezime mentora: dr Slavica Kostić Nikolić
Ime i prezime studenta: Stefan Veličković
Broj indeksa: E103/13
Studijski program: Osnovne akademske studije
Smer/modul: Međunarodna ekonomija i finansije
Matični broj: 3010994210048
4
UVOD I METODOLOGIJA
Kontunuirana potreba preduzeća da fleksibilno reaguje na promene globalne konkurencije
itehnologije, afirmiše medjunarodno poslovno povezivanje, čak i u slučajevima gde su akteri
direktni konkurenti. Za razliku od tradicionalnog pristupa koji se uglavnom zasnivao na
samostalnoj ekspanziji, pripajanju drugih firmi (Mergers and Acquisition) ili zajedničkim
poslovnim ulaganjima (Joint Ventures), u savremenim uslovima globalizacije ekonomskog
okruženja, težište se pomera u pravcu afirmisanja onih oblika poslovnog povezivanja gde se
zadržava samostalnost ekonomskih aktera, ali se, istovremeno, kombinovanjem snaga i interesa
preduzeća maksimiziraju asimetrične prednosti, tj. favorizuju se strategijske alijanse kao oblik
međukompanijskog povezivanja.
Međunarodni turizam po svim bitnim pokazateljima, u globalnim razmerama, u drugoj polovini
XX i početkom XXI veka, zauzima jednu od vodećih pozicija u svetskoj privredi. Broj učesnika u
međunarodnom turizmu približio se cifri od milijarde i dvesta miliona učesnika, a devizni priliv od
turizma prešao je cifru od 1.260 milijardi USD globalno. Više od dve trećine ukupnog turističkog
prometa ostvaruje se u hotelijerstvu i ugostiteljstvu, što je najbolja potvrda značaja ove delatnosti,
kako za razvoj turizma, tako i za ukupni privredni razvoj. Sve prognoze relevantnih institucija
ukazuju da će ova delatnost nastaviti sa dinamičnom stopom rasta, što će učvrstiti njenu poziciju u
privrednom razvoju u svetskim razmerama. Procene UNWTO-a govore da će broj učesnika u
međnarodnom turizmu 2030. godine premašiti cifru od 1.8 miliona inostranih turista, dok bi
prihodi od međunarodnog turizma u toj godini mogli dostići iznos od 2.000 milijardi USD.
Hotelijerstvo će, kao bazni deo turizma, na te izazove odgovoriti novim sadržajima zasnovanim na
primeni novih, savremenih tehnologija i unapređenom ponudom koja će svojim kvalitetom težiti
da zadovolji sve sofisticiranije zahteve turističke tražnje i koja treba da pruži odgovor na
savremene tržišne trendove (Kulović, 2013).
Konkurencija na turističkom tržištu jača, a svakim danom se povećava i ponuda u gotovo 200
zemalja i preko 10.000 turističkih destinacija širom sveta zbog intenzivnog razvoja društva u
tehnološkom i sociokulturnom smislu, te posebno prometa i veza koji destinacije čine
pristupačnijim turistima. Karakteristike poslovanja na turističkom tržištu kao što su organizacija i
koncentracija turističke potražnje čine ga pogodnim za uspostavljanje brojnih međusobnih odnosa
5
između preduzeća koja sudeluju na tržištu, te se pojavljuju u procesu pružanja ugostiteljskih
usluga. Internacionalizacijom turističkog poslovanja, naročito u razdoblju nakon Drugog svetskog
rata sve više dolazi do povezivanja nosilaca ponude zbog maksimalizacije efikasnosti poslovanja.
U ciljeve poslovnog povezivanja u hotelskoj industriji takođe spada i stvaranje određenog stupnja
koordinacije između različitih elemenata koji sudeluju u pružanju turističkih usluga. Oblik
poslovnog povezivanja uslovljen je faktorima kao što su: ciljevima i veličinom poduzeća,
veličinom konkurencije, marketinškim i financijskim potencijalima preduzeća i drugima. (Šutej,
2015).
Motivi poslovnog povezivanja u hotelijerstvu i turizmu mogu biti različiti te se odnositi na čitav
spektar ciljeva od povećanja udela na tržištu, ulaska na nova tržišta, efikasnijeg prodajnog i
marketinškog nastupa i drugi. Ipak zajednički i krajnji cilj svakog poslovnog povezivanja je
ekonomska dobit (Barjaktarović i Pindžo, 2016).
Težnja da se zadovolje potrebe turista uslovila je i različite forme međusobne saradnje i
povezivanja subjekata ugostiteljsko – turističke privrede, turoperatora, turističkih agencija, avio i
drugih kompanija, najpre na nacionalnom, a zatim i na međunarodnom planu, što je dovelo do
globalizacije poslovanja i u ovoj delatnosti. Tipičan proizvod savremenih integracionih procesa
karakterističnih za ovu delatnost jeste pojava hotelskih lanaca, koji sve više postaju glavni nosioci
globalne poslovne orijentacije moderne hotelske industrije (Vukosav, 2016).
Obzirom da definisan predmet i cilј istraživanja, pravilan način istraživanja poseduje odlučujući
značaj prilikom sprovođenja ovog istraživačkog rada. U skladu sa specifičnostima predmeta
istraživanja koji je predmet proučavanja ovog rada primenjivane su različite metode sa cilјem
zadovolјavanja osnovnih metodoloških zahteva u vidu objektivnosti, pouzdanosti, sistematičnosti i
opštosti. Biće izvršeno istraživanje naučno-teorijskih saznanja, relevantne literature i savremene
prakse pomoću primenjivanja metoda:
•
metoda tehnike prikuplјanja podataka – metoda ispitivanja, metoda analize sadržaja
primarne i sekundarne naučne građe i metoda kompleksnog posmatranja;
•
osnovne metode naučnog saznanja i naučnog istraživanja – metod analize, metod
sinteze, metod indukcije, metod dedukcije, metod apstrakcije, metod specifikacije i
metod generalizacije;
7
1. POJAM I PREDNOSTI KOOPERACIJE
Brze promene u uslovima poslovanja karakterišu svetsko tržište. Kompanije moraju da nauče kako
da opstanu, zadrže, ali i poboljšaju svoj poslovni položaj u takvim uslovima. Faktori koji utiču na
sve veću kompleksnost poslovanja su pre svega globalizacija, ali i razvoj savremenih
komunikacionih i informacionih tehnologija. Zahvaljujući ovim faktorima tržište na kojem
današnje kompanije posluju postaje globalno. U takvim uslovima konkurencija izmedju preduzeća
se zaoštrava i preduzeća moraju da uz sveobuhvatan pristup tržištu, iskoriste potencijalne pretnje
kao šansu za svoj opstanak i razvoj. Ona to postižu kroz traženje partnera sa kojima bi se udružile i
na taj način omogućile svoj opstanak i dalji napredak. Preduzeće svoju konkurentnost zadržavaju
kroz različite vidove udruživanja kako na lokalnom tako i na globalnom nivou. Preduzeće na sve
više globalizovanom tržištu mora da uoči sve svoje potencijalne partnere, ali i konkurente bez
obzira na nivo povezanosti njihovih oblasti poslovanja, jer na globalnom tržištu sva preduzeća
konkurišu jedna drugima. Opšte usmeravanje kompanija svih vrsta u pravcu intemacionalnog i
medjunarodnog tržišta rezultiralo je nastankom većeg broja tržišta proizvoda koja su po svom
dometu više globalna i regionalna nego domaća. Tržišta koja su nekad bila ograničena nacionalnim
granicama sada dobijaju medjunarodne dimenzije (Čerović, 2009).
Dugoročni poslovi ekonomske kooperacije sa inostranim partnerima, treba da predstavljaju
strateški razvojni cilj kako pojedinačnih preduzeća tako i privrede u celini. U novim uslovima
poslovanja, u uslovima koje karakteriše jaka konkurencija i surova borba za opstanak, preduzeća
treba da pronadju načine kombinovanja sa drugim preduzećima kako bi obezbedila obostrane
koristi u nastupu na novim tržištima (Ćuić i Berber, 2015).
Maloprodajna trgovinska kompanija se konstantno nalazi u korespodentnim odnosima sa
okruženjem, pri čemu eksterne snage pogađaju svakog učesnika u trgovinskom maloprodajnom
kanalu marketinga. Dina-mizam tržišnih, tehničkih i društvenih faktora često zahteva da se
trgovinske maloprodajne kompanije pu-tem rasta i prilagođavanja unutrašnje snage
osposobljavaju da efikasno reaguju na izazove iz okruženja. Okruženje pruža šanse, ali i kažnjava,
pa trgovinske kompanije moraju birati one pravce, metode i tempo rasta i razvoja koji će im
omogućiti vitalnost tokom vremena kao i ostvarenje konkurentske prednosti. Upravljanje rastom i
razvojem trgovinske maloprodajne kompanije podrazumeva donošenje odluke o pravcima,
