VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
KRAGUJEVAC
Студијски програм: Мотори и моторна возила
Предмет: Погонски материјали
Значај квалитета погонских горива за правилан рад мотора и век
трајања мотора
-Семинарски рад-
Аутор:
Павле Ђорђевић 177/2015
Предметни наставник:
Др. Бранислав Б. Александровић
24.12.2017.
Сажетак
Квалитет моторних горива како дизела тако и бензина, директно утиче на рад и
век трајања неког моторног возила. Што је квалитет тог горива лошији, самим тим
погоршавају се карактеристике мотора (економичност,динамичност..) и излазни
параметри ( емисија издувних гасова), постаје све штетнија,због лошег сагоревања и
самим тим загађује околину. Што је гориво боље прерађено самим тим возило
исправније ради и мање негативно утиче на животну средину. Контрола свих врста
горива, било да се ради о дизелу, бензину, течном нафтном гасу, метану или било ком
другом погонском материјал, треба се редовно провераати квалитет свих тих врста
горива у посебно опремљеним лабораторијама, како би добили што правилнији и што
дуготрајнији рад моторног возила, и тиме побољшали и економичност, и загађење
животне средине и остале параметре који у знатној мери утичу на побољшање .
4
УВОД
Течна горива односно нафта је главни продукт од кога се добијају све остале
сировине које су буквално неопходне нормалном човеку за опстанак и зивот на планети
земљи, из разлога сто помоћу ње добијамо све што можемо да искористимо на разне
начине.
Бензин је главни састојак без ког Ото мотор не би функционисао, он уз помоћ
ваздуха ствара такву смешу која уз помоћ варнице може да сагори и тиме изврши рад који
је потребан за покретање возила, које сам већ поменуо. Бензин се дакле добија прерадом
из нафте. Третирање у производњи и само одстрањивање од нечистоћа је јако битно за
што правилнији рад мотора. Код бензина је јако битно да задовоњи октански број који
утиче на спречавање детонантног сагоревања.
Дизел гориво се такође добија уз помоћ фракције из нафте, који је главни и
одговорни за покретање дизел аутомобила, такође је битно његово пречишћење али и
цетански број, којим се одређује квалитет самог горива. Код дизел горива је јако битно да
не дође до пред паљења.
Поремећаји у току рада мотора је буквално немогуће да до њих недође, због
мноштва ситуација, догађаја, појава и тако даље који утичу до његовог стварања, зато је
битно да ако дође до неког поремећаја, да се он правилном регулацијом на сто лакши
начин острани и спречи нека већа и страшнија катастрофа. Код бензинских мотора је
најпотребније да не дође до детонантног сагоревања, односно до неправилног
сагоревања који неповољно утиче на сам рад и економичност као и емисију гасова, док
код дизел мотора је јако важно да се контролише температура и притисак како неби
изазвали самопаљење посто код њих нема неки значајан утицај јављање детонације,
пошто до њих буквално и неможе доћи због типа састава горива.
Повезаност у развоју мотора са унутрашњим сагоревањем и горива је велика из
простог разлога, што ако би у савремене аутомобиле сипали лошије гориво брзо би
дошло до блокаде и уништења неког од система на возилу што би штетно утићало на
економију и произвођњу а самим тим и на зараду и то на глобалном нивоу.
5
1. ТЕЧНА ГОРИВА (НАФТА)
Сва минерална текућа горива добијају се у рафинеријама фракцијском
дестилацијом из сировог земног уља – нафте. Текућа горива имају највећу примену у
транспорту и индустрији јер однос познатих и расположивих залиха и потрошње није
битно промењен током посљедњих 30 година.Осим деривата нафте у текућа горива
убрајају се и вештачка текућа горива која немају минерално порекло и која се састоје од
угљовоодоника, али и од група које нису угљовоодоници, с обзиром да садрже и
кисеоник (алкохол, етери, кетони, …). Емисијом издувних продуката сагоревања у
атмосферу врло битно утичу на околину, мада знатно мање него угљенмоноксид.
Међутим, и пре самог сагоревања посебна додатна опасност на околину прети у случају
изливања нафте, било на самом извору, било током транспорта на мноштву светских
путова до потрошача
[1]
.
1.1 Уопштено о нафти
Назив нафта прихваћен је из старогрчког (на
þа - камено уље), а вероватно потиче
и од староперзијске речи "нафада", што се преводи као "знојење", односно "зној земље".
Реч "нафта" често, у жаргону, нетачно значи и плинско уље (дизел гориво). Нафта се у
природи појављује као запаљива течност у стенама различите старости, а састоји се од
мешавине угљоводоника различите молекуларне масе и других органских компоненти.
Као врста фосилног горива, тамна је и вискозна течност која се обично проналази испод
површине земље или морског дна. То је врло сложена смеса алканских, циклоалканских
и ароматичних угљоводоника чији се састав мења од налазишта до налазишта. У
зависности од врсте угљоводоника који се налазе у нафти, постоје следеће врсте нафте:
парафинске, нафтенске, ароматске и мешовите базе.
Течност је, врло различитих боја. На
рефлектирану светлост показује карактеристичну зелену или модрозелену боју.
Најчешће су зеленкасте, браон, смеђезелене до смеђецрне, готово црне боје, ређе
загасито жуте, а познате су и светле, готово безбојне нафте. Што је нафта светлија, има
већи проценат угљоводоника ниског кључања, а нижа јој је и густина. Повећањем
количине нафтних смола и крутих угљоводоника, све је тамнија, повећава јој се густина,
вискозност и моларна маса. Уопштено сирове су нафте врло сложене смесе великог броја
различитих угљоводоника, а садрже и различите примесе Све нафте имају веће или мање
количине емулгиране воде чија количина понекад прелази и 30%. Нафта садржава и
растворене гасове - пропан, бутан и сумпороводоник. Уопштено за нафте са већом
количином сумпора каже се да су киселе и оне се током прераде морају посебно
третирати како би се количина штетних примеса у готовим производима свела на
дозвољени ниво. Основни хемијски елементи у сирове нафте јесу угљеник и водоник
који створе различите спојеве - угљоводоника. Порастом тачке кључања у стандардној
дестилацији број угљеника у угљоводоника нагло расте. Притом њихова грађа постаје
све сложенија, а моларна маса све већа. Познато је да се према грађи молекула
угљоводоници могу поделити на две велике групе:
1) алифатични (Ланчасти) угљоводоници
а) парафини, изопарафини - засићени угљоводоници и
б) олефини - незасићени угљоводоници
2) прстенасти или циклички угљоводоници
а) нафтени - засићени угљоводоници и
б) аромати - незасићени угљоводоници.
