МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ БЕОГРАД
ФАКУЛТЕТ ЗА МЕНАЏМЕНТ ЗАЈЕЧАР
Основне академске студије менаџмента
ЗНАЧАЈ МЕЂУНАРОДНИХ ФИНАНСИЈСКИХ
ИНСТИТУЦИЈА У ФИНАНСИРАЊУ
ИНВЕСТИЦИОНИХ ПРОЈЕКАТА
ДИПЛОМСКИ РАД
Кандидат:
Весна Симијоновић
А/451/11
Зајечар 2015
МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ БЕОГРАД
ФАКУЛТЕТ ЗА МЕНАЏМЕНТ ЗАЈЕЧАР
Основне академске студије менаџмента
ЗНАЧАЈ МЕЂУНАРОДНИХ ФИНАНСИЈСКИХ
ИНСТИТУЦИЈА У ФИНАНСИРАЊУ
ИНВЕСТИЦИОНИХ ПРОЈЕКАТА
ДИПЛОМСКИ РАД
Ментор: Кандидат:
Проф. др Силвана Илић Весна Симијоновић
Ванредни професор А/451/11
Зајечар 2015
1
Увод
Промене са којима се суочавају предузећа на почетку овог века резултат су
утицаја више фактора. Први фактор је глобализација – огроман пораст размене и
расположивост нових производа и услуга, као и драматично повећање
мобилности иностраних инвестиција, кретања људи и међународне конкуренције.
Следећи фактор је утицај савремених комуникацијских технологија. Инвестиције
су један од основних чинитеља развитка производње и привреде државе. Свака
друштвена заједница преузима низ економских, политичких и административних
мера и инструмената којима усмерава инвестициона улагања ка реализацији
одређених зацртаних економских, социјалних и политичких циљева.
Међународне финансијске институције су заслужне за велики број инвестиција у
земљама у транзицији. Ове инвестиције су намењене пре свега опоравку и
подстицају државних економија. Већина пројеката инвестираних од стране
међународних финансијских институција не служе само за подстицаје националне
економије већ имају и функцију приступне помоћи која ће бити објашњена у
даљем тексту.
На почетку рада дата су уводна разматрања као и хипотетички оквир рада. У
првом делу рада обрађен је појам инвестиција и финансирања, историјска
позадина међународних финансијских институција и њихова детаљна подела. У
другом, делу рада који је иначе и кључан део обрађен је институционални
амбијент Србије са освртом на значај страних инвестиција на предузећа у Србији.
Затим је објашњен значај међународних финансијских институција у
финансирању инвестиционих пројеката што је и тема овог рада кроз приказ
најзначајнијих тренутно активних пројеката. На крају рада дата су закључна
разматрања и преглед литературе. У раду је коришћена литература домаћих
аутора из области економије, као и разни јавни статистички подаци. Такође
коришћени су релевантни сајтови као и слободне интернет енциклопедије. Надам
се да ћу овим радом дати скроман допринос у покушају да прикажем значај
међународних финансијских институција у финансирању инвестиционих
пројеката ради схватања ове комплексне материје која може водити подизању
квалитета живота у Србији.
2
I ОПШТИ ДЕО
1. ПОЈАМ ИНВЕСТИЦИЈА
Одустајање од тренутне потрошње у корист веће будуће потрошње је разлог
зашто штедимо. Инвестирање представља процес перманентног инвестирања
штедње током одређеног временског периода. Улагачима или инвеститорима
сматрамо појединце, владе, пензионе фондове и компаније. Под инвестирањем
или улагањем подразумевамо све врсте инвестиција, укључујући инвестиције
компанија у нове погоне и опрему затим одређене инвестиције у акције,
обвезнице, робу и другу реалну имовину. Инвестиција је одрицање од дела
садашње потрошње зарад веће користи у будућности. Временски период између
улагања у садашњости и очекиваних ефеката у будућности је по правилу дуг. Због
тога је свака инвестиција изложена неизвесностима - ризицима. Ризици су већи
што је овај временски период дужи. Инвестицијама се сматрају улагања капитала
у:
објекте, опрему, инсталације, постројења и уређаје;
застареле и дотрајале капацитете;
обезбеђење трајних обртних средстава;
хартије од вредности (портфолио инвестиције);
нове конструкције и прототипове и уопште у побољшање постојећих и
развој нових производа;
нова техничко технолошка решења и побољшање технолошког процеса;
побољшање организације и увођење нових организационих решења, обуку
и усавршавање кадрова;
набавку патената, лиценци и других права
Свака инвестиција има препознатљиве елементе:
ко инвестира,
програм у који се инвестира (инвстициони пројекат),
обим и облик капитала који се инвестира,
време у којем се инвестициони пројекат реализује и очекиване резултате
инвестиције (Илић, Пашић, 2010).
4
Све наведене изворе финансијских средстава економски субјекти могу да
осигурају или у оквиру националне привреде или на међународном тржишту
капитала, односно код међународних финансијских институција (Илић, Пашић,
2010 стр 3-9).
2.НАСТАНАК И РАЗВОЈ МЕЂУНАРОДНИХ ФИНАНСИЈСКИХ
ИНСТИТУЦИЈА
На порушеним темељима после Другог светског рата јавила се потреба за
успостављањем међународног монетарног система који би ублажио потресе
настале дугогодишњим ратовањима у којима је дошло до исцрпљености привреда
што је оставило трага и на међународну сарадњу и развој. Прва конференција је
одржана 1944 у Bretton Woodsuу САД-у на којој су основане две организације за
међународну и монетарну сарадњу.
Међународни монетарни фонд (ММФ) –енглески (INTERNATIONAL
MONETARY FUND- IMF)
Међународна банка за обнову и развој – енглески (INTERNATIONAL
BANK FOR RECONSTRUCION AND DEVELOPMNET - IBRD)
Крајем Другог светског рата многе земље су биле спремне да се укључе у развој
међународне монетарне сарадње, чак и ако би то ограничавало њихову слободу у
области монетарне политике. Пошло се од становишта да земље само заједничком
акцијом могу ублажити потресе послератне економске кризе а на основу искуства
после Првог светског рата. (Пелевић, 2002 стр 47-53)
Задатак фонда је у основи био да ублажи последице рата, које су оставиле трага
на функционисање међународног система, односе међу земљама, и успостављање
боље међународне монетарне и финансијске ситуације између земаља. Обе
новонастале организације су имале у суштини различите конкретне задатке али је
ипак обезбеђена комплементарност у пословању ових организација.
