Универзитет
у
Београду
Географски
факултет
Семинарски
рад
Значај националних паркова за развој екотуризма у
Србији
Професор
:
Студент
:
.
Др
Дејан
Шабић
Лука
Терзић
68/2020
, 2021.
Београд
2
Садржај
1. Увод......................................................................................................................................................3
2. Обележја Србије..................................................................................................................................4
2.1. Географски положај.....................................................................................................................4
2.2. Рељеф............................................................................................................................................4
2.3. Воде...............................................................................................................................................5
2.4. Клима............................................................................................................................................5
3. Екотуризам у националним парковима Србије...............................................................................5
3.1. НП ''Ђердап''.................................................................................................................................5
3.2. НП Фрушка гора............................................................................................................................8
3.3. НП Копаоник...............................................................................................................................10
3.4. НП Шар-планина........................................................................................................................12
3.5. НП Тара........................................................................................................................................13
4. Закључак............................................................................................................................................15
5. Литература.........................................................................................................................................16
4
2.
Обележја Србије
2.1.
Географски положај
,
Србија
званично
,
Република Србија
суверена
је
држава
која се налази на
раскрсници путева
средње
и
југоисточне Европе
у јужном делу
Панонске низије
и
центру
Балканског полуострва
.
Већим делом захвата
Балканско полуострво
,
а
мањим
Панонску низију
.
Србија се на северу граничи са
Мађарском
,
на североистоку
са
Румунијом
,
на истоку са
Бугарском
,
на југу са
Северном Македонијом
,
на југозападу
са
Албанијом
и
Црном
Гором
,
а
на
западу
са
Хрватском
и
Босном
и
Херцеговином
(
ентитетом
Република Српска
).
:
1.www.copenhagen.mfa.gov.rs
Извор Слика
2.2.
Рељеф
.
,
Рељеф Србије сачињавају три географске целине То су Панонска низија потом
,
–
.
брдовити предели с нижим планинама и низијама и планинско котлинска подручја
29
,
Панонска низија заузима
процената територије Србије односно подручје
.
Аутономне Покрајине Војводина На овом поднебљу преовладавају равнице са речним
,
,
.
токовима као и два планинска узвишења Фрушка Гора и Вршачке планине
Брдовити предели са нижим планинама и низијама заузимају простор јужно од
.
500
1 000
.
Саве и Дунава Надморска висина на овом подручју варира од
до
метара
.
Овакав рељеф обухвата око две трећине територије Србије
Највећи део територије Србије заузимају
планине
,
.
које чине планинску регију
Она
се
протеже
од
Панонског
побрђа
на
северу
до
црногорске
,
албанске
и
македонске
.
границе на југу Од запада ка истоку протеже се
од
-
босанско херцеговачке
до
бугарске
.
границе
:
Планине Србије се деле на
-
Родопске планине
-
-
Карпатско балканске планине
-
Динарске планине
-
Острвске планине
5
2.3.
Воде
Већи део Србије припада сливу
Дунава
(81.646 km² . 92,4
тј
%),
који и сам протиче
588 km.
кроз северну Србију дужином од
,
Поред Дунава пловне су још целим својим
:
током кроз Србију реке
Сава
(206 km),
Тиса
(168 km)
и
Бегеј
(75 km),
а делимично су
пловне
Велика Морава
(3 km 185 km)
од
и
Тамиш
(3 km 118 km).
од
,
Остале велике реке
200 km, :
са дужином тока кроз Србију већом од
су
Западна Морава
(308 km),
Јужна
Морава
(295 km),
Ибар
(272 km),
Дрина
(220 km)
и
Тимок
(202 km).
Део југа Србије
припада сливу река
Бели Дрим
у
Метохији
и
Радика
у
Гори
(4.771 km² . 5,4
тј
%)
које теку
ка
Јадранском мору
.
Сливови река
Пчиња
,
Лепенац
и
Драговиштица
на југоистоку
Србије припадају
егејском
(1.944 km² . 2,2
сливу
тј
%).
,
Поред река у Србији је изграђен и
читав
низ
вештачких
канала
,
који
служе
за
одбрану
од
поплава
,
наводњавање
,
.
земљишта пловидбу и друге намене Њихова укупна дужина
939.2 km,
,
1000 t,
385.9 km.
износи
од чега је за бродове до
пловно
Највећи систем
канала се налази у равничарском делу земље и познат је под називом
—
Канал Дунав
—
Тиса Дунав
,
.
према називима река које повезује
2.4.
Клима
Србија се налази на копненој маси Балканског полуострва која је окружена
(
топлим морима јадранским
,
егејским
и
црним
)
док се на северу наслања на европски
.
.
континент Додатни важан фактор који одређује климу Србије је рељеф Грубо се може
рећи да у Србији влада
континентална клима
,
на северу
умереноконтинентална
,
на југу
и
планинска клима
.
,
,
на високим планинама Зиме у Србији су кратке хладне и снежне
.
,
.
док су лета топла Најхладнији месец је јануар док је најтоплији јул
3.
Екотуризам у националним парковима Србије
:
„
“,
„
“,
У Србији има пет националних паркова НП Ђердап НП Фрушка Гора НП
„K
“,
„
-
“
„
“.
опаоник НП Шар планина и НП Тара За управљање сваким од националних
.
паркова основано је посебно јавно предузеће По дефиницији Национални парк је
,
подручје са већим бројем разноврсних природних екосистема од националног значаја
истакнутих предеоних одлика и културног наслеђа у коме човек живи усклађено са
.
,
природом Намењен је очувању постојећих природних вредности и ресурса укупне
,
,
,
предеоне геолошке и биолошке разноврсности као и задовољењу научних
,
,
,
,
,
-
образовних духовних естетских културних туристичких здравствено рекреативних
потреба и осталих активности у складу са начелима заштите природе и одрживог
.
развоја У националним парковима дозвољене су активности којима се не угрожава
,
,
-
изворност природе као и обављање делатности уфункцији образовања здравствено
,
рекреативних и туристичких потреба наставка традиционалног начина живота
,
,
локалних заједница на начин којим се не угрожава опстанак врста природних
(
, 2010).
екосистема и предела Јовичић
3.1.
''
''
НП Ђердап
,
Национални парк Ђердап се налази у североисточном делу Србије на самој
.
63.608 h ,
међународној граници са Румунијом Укупна површина парка је
а а са
93.968,68 h .
100 km
заштитном зоном обухваћено је
а Парк се простире на
десне обале
K
K
Дунава од Голупца до
араташа код
ладова иобухвата узани шумовити брдско
,
2-8 km
,
50-800 m
планински појас ширине
уз Дунав који се издиже изнад Дунава на
.
1974.
.
висине Подручје Ђердапске клисуре проглашено је за национални парк
године
(
64%),
Овај парк одликује велика шумовитост
преко
изразито богатство и
,
,
-
разноврсност флоре
фауне
геоморфолошких облика и богатство културно
,
.
историјских споменика од праисторије античког и средњевековног периода до данас
