Висока медицинска школа струковних студија Ћуприја
Ћуприја, 2017. година
СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ РАД
Област: Рехабилитација у неурологији
Тема: Значај рехабилитације код болесника са лезијом нервус
перонеус-а
Ментор:
Студент:
Мр Др Оливер Милошевић
Душан Милаковић
2782
Сажетак
Наслов:
Значај рехабилитације код болесника са лезијом нервуса перонеус-а
Циљ:
је приказати настанак парезе/парализе нервус перонеус-а,
препознавање симптома болести, затим увид у клиничку слику и примена
терапије у процесу лечења болесника
Методе:
које су се користиле при писању овог рада су прикупљена стручна и
здравствена литература, радови и истраживања на интернету
Лечење:
се састоји од следећих метода: медикаментозна терапија, физикалне
процедуре
Закључак:
Најзначајније је што раније препознавање симптома болести и
што ранији почетак лечења с циљем бржег опоравка.
1
Увод
Слабост односно „пад“ стопала огледа се у немогућности хода на пети, а при
ходу болесник диже потколеницу и стопало које виси јер није могуће извести
дорзалну флексију – подизање предњег дела стопала. Стога како стопало не би
запињало у ходу болесник хода „петловим ходом“. Болесника при ходу карактерише
високо одизање стопала од подлоге уз флексију у коленом зглобу и куку. При
започињању хода болесник избацује стопало према напред с карактеристичним
звуком ударца прстију од под пре спуштања целог стопала. Такође, је онемогућено
стајање на петама. Узроци могу бити различити: нерв може бити оштећен у трауми
(саобраћајне несреће, експлозије заосталих мина) или услед неке болести. Често се
јавља код болесника који имају дискус хернију у подручју лумбалног дела кичменог
стуба која притиска корен нерва - ради се о радикулопатији L5 корена; код
дијабетичара, те код неких других неуромускуларних болести и разних
полинеуропатија.
2
1. Анатомско – топографски односи
Спинални коренови и спинални нерви: L4, L5, S1, S2 и S3, формирају сплет
или колекцију нерава који чине
плексус сакралис
или крсни сплет нерава. Клинички
значајан периферни нерв доњег екстремитета који проистиче из овог плексуса је
најснажнији и најдужи живац у човечјем организму –
n.ischiadicus,
који инервише
мишиће задње ложе натколенице. Дели се на : n.peroneus communis и n.tibialis, који
инервишу кожу и све мишиће потколенице и стопала.
Ишијадикус напушта карлицу кроз „foramen infrapiriforme“ и улази у задњу
ложу бута, нешто медијално од средње линије која спаја седално испупћење и
велики трохантер. Силази између мишића задње ложе бута. У висини горњег краја
затколене јаме дели се у своје две завршне гране; његове бочне гране оживчавају
мишиће задње ложе бута и m.adductor magnus из унутрашње ложе.
Слика бр 1:
N.ischiadicus
4
2.1. Моторна инервација
N. peroneus (fibularis) моторички инервише предњу и латералну групу
мишића потколенице, те мишиће дорзума стопала, тј. инервише екстензоре стопала
и прстију а ту спадају:
m.tibialis anterior, предњи голењачки мишић дорзално флектира, супинира и
адуцира стопало;
m.extensor digitorum longus, дуги опружач прстију врши опружање првог
(проксималног) чланка прста. Његово дејство је важно за покрете стопала, јер
он дорзално флектира, абдуцира и пронира стопало;
m.extensor digitorum brevis, кратки опружач прстију је помоћни опружач
првог чланка другог до петог прста и пружач првог чланка палца;
m.extensor hallucis longus, дуги опружач палца екстендира други (дистални)
чланак палца према првоме, а цео палац према доножју;
m.extensor hallucis brevis.
