(ZNAĈAJ SARADNJE PORODICE I ŠKOLE KAO FAKTOR PREVENCIJE NEUSPEHA
UĈENIKA)
Porodica je uzor i model detetu za usvajanje društveno-socijalnih oblika ponašanja i
izgradnje osnovnih crta ličnosti. Škola je najvaţnija društvena institucija gde se ti oblici šire i
produbljuju, pa iz toga proističe da je saradnja porodice i škole imperativ za uspeh i
napredak........Saradnja porodice i škole treba da se ostvaruje od trenutka kada dete postane
polaznik obrazovne ustanove, a nadalje da se produbljuje i doprinese adekvatnom ispunjavanju
vaspitno-obrazovnih zadataka.Vaspitanje i obrazovanje su briga i porodice i škole, bez njihovog
zajedničkog zalaganja javiće se propusti u postizanju vaspitno-obrazovnih i nastavnih ciljeva i
zadataka. Sve ono što porodica podstiče irazvija, škola treba da produbljuje, a sve ono što se u
školi razvija porodica treba da podstice.
Da bi saradnja bila efikasna, mora se prvo odrediti njen cilj. Porodica i škola treba
saradnju da zajednički planiraju i ostvaruju. Škola kao institucija treba da pored poznavanja
učenika, upozna i porodicu iz koje on dolazi. Škola upoznaje porodične uslove i odnose u
porodici, kao i odnose prema detetu. Ovaj posao se prepušta odeljenskom starešini a po potrebi
se uklujučuje stručna sluţba. Od porodice, tj njenih članova se očekuje da prihvate saradnju i da
školu vide kao instituciju koja će joj uvek izaći u susret i koja je spremna uvek da pruţi
pomoć.Upoznavanje učenika i praćenje njihovog razvoja moţe se shvatiti u cilju registrovanja
razvojnih promena. Ate promene su pod uticajem vaspitno-obrazovnih ciljeva i zadataka.
Podsticanje na ispoljavanje kreativnosti, razvoj interesovanja, istraţivačke i otkrivačke
sposobnosti, kao i motivacija za rad, a sa druge strane prevencija neuspeha, anksioznosti i
društveno neprihvatljivih oblika ponašanja-pojačava i povećava potrebu za saradnjom.Roditelji
treba školu da ugrade u sveru svojih interesovanja, treba da postanu svesni uloge koju škola ima
po pitanju vaspitanja i obrazovanja njihove dece. Ipak nisu svi roditelji zainteresovani za
zajedničko delovanje u smeru vaspitanja i obrazovanja jer smatraju da je to zadatak škole, a često
i previše očekuju jedni od drugih.
Škola i porodica funkcionišu u smeru podsticanja, organizacije i ostvarenja potpune
saradnje,kao i u smeru njene evaluacije. Prateći razvoj učenika, njegova postignuća, kao i pojavu
teškoća koje treba otkloniti. Da bi se postiglo, ove dve institucije treba da su u uzajamnom
odnosu.
1.
PLANIRANJE SARADNJE PORODICE I ŠKOLE
Sradnja porodice i škole je sastavni deo godišnjeg plana na osnovu koga se izradjuje
vremenski raspored kojim će se obuhvatiti ova saradnja.Saradnju planira stručni organ škole u
skladu sa mogućnostima škole, vremenom koje je na raspolaganju, uzimajući u obzir obrazovni
nivo roditelja, kao i samutematiku saradnje. Osnovno školski uzrast je najznačajniji a i
najkritičniji period sa stanovišta psiholoških i adaptivnih promena. Dolazi do razvoja svih
mentalnih sposobnosti, gde je vodeća uloga prepuštena razvoju kritičkog mišljenja, kao i
sposobnosti shvatanja smisla.Javljaju se nova interesovanja i potrebe deteta, medju kojima se
javlja i teţnja za identifikacijom sa drugima.Sa prelaskom na predmetnu nastavu usloţnjava se i
sam način organizacije i vodjenja nastave.Povećava se broj predmeta koje treba savladati, a to
moţe dovesti do pojave problema koji zahtevaju saradnju porodice i škole, u čijoj osnovi je
kvalitet a ne kvantitet saradnje.
Prelazak na predmetnu nastavu ne prihvataju sva deca podjednako. Ima dece koja ne
mogu da se naviknu na nove i veće obaveze od petog razreda pa nadalje, na novenastavnike, na
nove metode ocenjivanja. Neka deca to mogu da ispoljavaju u vidu nedoličnog ponašanja, a
drugi u smislu slabijeg uspeha u školi.Zbog toga saradnja porodice i škole ima dvostruku korist.
Roditeljima stiţe pomoć u smislu poboljšanja vaspitnog rada sa decom, osposobljava ih za
rešavanje problema po pitanju učenja, uspeha i ponašanja njihove dece. Pomoć roditeljima od
strane škole ogleda se i u osmišljavanjuslobodnog vremena detetu i organizaciji raznih slobodnih
aktivnosti. Škola je bogatija za nova saznanja o učeniku i roditeljima. Takodje dobija i
informacije o njihovoj zainteresovanosti za saradnju i napredak škole.
1.1.
OSNOVNI OBLICI SARADNJE PORODICE I ŠKOLE
Od organizacije pa do evaluacije saradnje porodice i škole moţe se izdvojiti nekoliko oblika:
* Individualni kontakti
* Saradnja sa grupama roditelja
