1
1.UVOD
Pojam informacije je širok, postoji bezbroj definicija koje objašnjavaju šta je
informacija ali ne postoji opšte prihvaćena. Informacije predstavljaju skup određenih
podataka, informacija je sve što daje novi podatak o nečemu što je ranije bilo
nepoznato, zatim informacija je proces komunikacije kojim se prenose odrađena znanja
i slično.
U ovom radu želimo da vam pokažemo koliko je Sistem informacija važan za
savetodavni rad. Taj Sistem zapravo predstavlja osnovu savetodavnog rada i sadrži sve
bitne parametre kojima se prati savetodavni rad. Sistem informacija se sastoji iz
Kartona gazdinstava i Tipologije savetodavnog rada.
Glavni cilj i značaj ovog rada je:
1. Da pokaže koji su to izvori informacija u poljoprivrednom savetodavstvu
2. Kako Sistem informacija može da posluži farmerima i unapredjenju njihove
poljoprivrede?
3. Kome informacije služe i koja je njihova korisnička funkicija?
4. Da pokaže značaj Kartona odabranog gazdinstva i Tipologije savetodavnog rada
5. Da pokaže potrebu da se sva znanja i informacije stope u jedan jedinstven sistem
Predmet rada su informacije, njihov značaj, način prikupljnja, analiza i njihov prenos
korisnicima koji su zainteresovani, kao i sadržaj Kartona odabranog gazdinstva,
njegove segmente, razvoj Tipologije savetodavnog rada i osnovni projektni zadaci u
okviru nje.
Metod koji smo koristili u radu je studija slučaja – individualna deskripcija, a izvori
podataka su nam bili podaci sa interneta i knjige.
2
2.ZNAČAJ SISTEMA INFORMACIJA U
POLJOPRIVREDNOM SAVETODAVSTVU
Slika 1: Razlike tradicionalna i savremene poljoprivrede
Izvor: Izrada autora prema Petrović Živojinu „Sistem informacija u poljoprivrednom
savetodavstvu Vojvodine.“
Kada pogledamo navedene karakteristike tradicionalne i savremene poljoprivrede, jasno
se vidi zašto se javila potreba da tradicionalna poljoprivreda prepusti mesto savremenoj
poljoprivredi.
Za savremenu poljoprivredu ključni značaj ima brza razmena znanja i informacija, a
znanje i informacije su osnova savetodavnog rada.
Kada je došlo do napretka i razvoja poljoprivrednih znanja na fakultetima i institutima,
javlja se potreba za savetodavnim službama kako bi se to znanje primenilo u
poljoprivrednoj praksi.
1
Sistem znanja u poljoprivredi čine tri osnovna podsistema:
Istraživački podsistem
– razvoj poljoprivrednog znanja (fakulteti,instituti...)
Podsistem zadužen za širenje znanja
– prenos znanja do korisnika
(savetodavci)
“korisnički”podsistem
– primena i provera znanja u praksi (farmeri)
Kod istraživačkog podsistema važna su
fundamentalna istraživanja
(odvijaju se na
univerzitetima),
primenjena istraživanja
(odvijaju se u okviru istraživačkih instituta) i
eksperimentalna istraživanja
(odvijaju se u okviru regionalnih ili lokalnih stanica koje
pripadaju savetodavnim službama), jer pomoću takvih istraživanja dobijaju se
neophodne informacije koje će se koristiti u rešavanju problema.
1
Do napretka i razvoja poljoprivrednih znanja dolazi sredinom 19-og veka i to pretežno u razvijenim
zemljama.
Ff
TRADICIONALNA POLJOPRIVRDA:
Širenje znanja i umeća „sa
kolena na koleno“.
Proizvodnja za sopstvene
potrebe
Znanje je deo svakodnevnog
života
Spor razvoj znanja
Razvoj poljoprivrede na principu
„pokušaja i pogrešaka“
G SAVREMENA POLJOPRIVREDA:
Sistematski i organizovano radi
na kreiranju inovacija
Rast svetskog stanovništva
i veće potrebe za hranom
Potrebe za kvalitetnijim
prehrambenim proizvodima
Proizvodnja za tržište
Veća potreba za informacijama
Dolazi do saradnje farmera sa
fakultetima i savetodavcima
4
Ovaj sistem spaja farmere, obrazovanje u poljoprivredi, istraživače i savetodavce da
udruže znanje i informacije za uspešnije bavljenje poljoprivredom, ali i pruža
neophodnu podršku informacijama u svakodnevnom savetodavnom radu.
U našoj zemlji generalno ovaj sistem nije analiziran mnogo niti je korišćena
metodologija AKIS-a, to nam objašnjava zašto je u sistemu domaće poljoprivrede jedan
od većih problema nedostatak informacija, dobra povezanost između obrazovanja,
istaživanja, farmera i savetodavsta.
3.METODOLOŠKI OKVIRI ZA PRIKUPLJANJE
INFORMACIJA O POLJOPRIVREDNIM
GAZDINSTVIMA
Rad savetodavaca je izuzetno složen i obuhvata niz aktivnosti. Glavni zadatak
savetodavaca jeste da utiču na farmere da unaprede proizvodnju na svom gazdinstvu.
Pre svega savetodavac mora da bude upoznat sa problemom sa kojim se susreće
farmer, mora da mu pruži odgovarajuća znanja kao i mogućnosti rešenja tog problema.
Savetodavac kao stručnjak mora da poznaje kulturni i društveni život na selu, zatim da
poseduje stručna znanja, da proširuje svoja znanja ali i da utiče na farmere da sami uče i
da pronalaze rešenja za svoje probleme u skladu sa mogućnostima.
Savetodavac pre davanja saveta i rešavanja problema farmera mora da prikupi,
sistematizuje i analizira informacije o gazdinstvu,farmeru i njegovoj pordici i da te iste
podatke prati u odredjenom vremenskom periodu kako bi što kvalitetnije obaviljao svoj
rad.
U Srbiji ima oko 650.000 gazdinstava, a samo 228 savetodavaca, što znači da
savetodavci ne mogu da sarađuju sa svim farmerima. Savetodavci na osnovu
informacija o gazdinstvu i farmerima biraju izvestan broj gazdinstava sa kojima će
sarađivati.
Savetodavci bi tebalo da izaberu ona gazdinstva koja su spremna da sarađuju,
prihvataju savete, unaprede svoju proizvodnju kao i da imaju interes za uvođenje
inovacija u proizvodnji.
Kako bi se prikupile informacije o gazdinstvima savetodavac koristi Sistem informacija
u okviru kog je definisan Karton odabranog gazdinstva.
3
Karton je usko povezan sa
3
Više o Katonu odabranog gazdinstva biće prikazano u poglavlju 4. ovog seminarskog rada.
5
Tipologijom savetodavnog rada
4
, gde se prate infomacije o savetodavnom radu. Karton
i Tipologija čine jedinstven Sistem informacija o poljoprivrednom savetodavstvu.
Kako bi poljoprivreda ali i savetodavni rad bili produktivniji u savetodavni rad uvode se
sledeće metode rada:
Savetodavni rad sa ciljnim grupama
Primena metoda grupnog savetodavnog rada
3.1. CILJNE GRUPE I GRUPNI RAD
Savetodavstvo teži ka tome da obuhvati što širi krug farmera, odnosno da ciljna grupa
bude što veća, kako bi što više ljudi imalo koristi od rada savetodavne službe.Veliki
problem predstavlja heterogenost poljoprivrednog stanovništva i zato se formiraju
homogene ciljne grupe koje imaju iste probleme i slične karakteristike.
Što su ciljne grupe homogenije postoje veće mogućnosti da se postignu pozitivni
rezultati savetodavnog rada.
Postoje dva načina formiranja ciljnih grupa:
1. Savetodavac formira sam ciljne grupe na osnovu infomacija o korisnicima
savetodavnog rada. Ovde postoje dva načina za formiranje grupa jedan je preko
postojećih statističkih podataka o gazdinstvu, a drugi na osnovu samostalnog
formiranja podataka o gazdinstvima.
2. Ciljne grupe su već formirane to su razna udruženja farmera i ostale grupe, a posao
savetodavaca ja da ih prepoznaju kao potencijalne korisnike savetodavnih usluga.
U radu sa ciljnim grupama savetodavac je sa jedne strane stručnjak sa znanjem i
informacijama za rešavanje problema farmera, a sa druge pedagog koji treba da
podstakne farmere da uče, menjaju mišljenja.
Kada se formiraju ciljne grupe kreće se sa primenom grupnog savetodavnog rada.
Karakteristike grupnog rada ogledaju se u tome što je omogućena direktna
komunikacija između farmera i savetodavaca, zatim međusobna komunikacija farmera.
Modeli grupnog savetodavnog rada su:
1.
Predavanja i kursevi
- predstavljaju stručna izlaganja predavača na određenu temu
interesnoj grupi. Predavači moraju da vode računa o tome da izlaganje bude
4
Više o Tipologiji savetodavnog rada biće prikazano u poglavlju 5. ovog seminarskog rada.
