UNIVERZITET EDUCONS
FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE
KONSULTATIVNI CENTAR ZRENJANIN
MASTER STUDIJE ŠKOLSKA 2013/14.
SEMINARSKI RAD
Predmet:
Medjunarodni ekonomski odnosi
Tema:
Znacaj transnacionalnih kompanija u svetskoj privredi
Profesor:
Student:
Prof. Dr. Olja Ivanovic
Dragan Kovacevic
05.12.2013.
Sadrzaj:
1.Uvod………………………………………………………………………3
2. Pojam transnacionalne kompanije………………………………………..4
3. Globalna slika TNK………………………………………………………6
4.
Transnacionalne kompanije I spoljna trgovina…………………………...8
5.Uloga TNK-a u svetskoj privredi………………………………………....10
6.Zakljucak…………………………………………………………………14
7.Literatura……………………………………………………………….....15
2
Pojam transnacionalne kompanije
:
Ne mozemo jednom temom opisati transnacionalnih kompanija su brojne. Razlike
postoje kako u njihovom pojmovnom određenju (kompanija, korporacija, preduzeće), tako i u
upotrebi različitih atributa uz ove pojmove (transnacionalna, multinacionalna...), pa je
neophodno napraviti razliku između različitih termina koji se koriste u literaturi. Prvo, treba
napraviti razliku između pojmova korporacija i kompanija. Dok se pod pojmom korporacija
podrazumeva preduzeće koje je osnovano i posluje akcionarskim kapitalom (akcionarsko
društvo) i predstavlja samo jedan pravni vid organizovanja transnacionalnih kompanija, pojam
kompanija
je širi i označava preduzeće kao oblik organizacije poslovne aktivnosti uopšte. Iako je
većina transnacionalnih kompanija organizovana kao akcionarsko društvo – korporacije (jer je to
pogodan način da se sakupi neophodan iznos kapitala za poslovanje izvan državnih granica),
ispravniji je termin kompanija, jer se pod njim, kao širim pojmom, podrazumevaju svi oblici,
odnosno forme preduzeća, pa i korporacije. Drugo, u pogledu različitih atributa (međunarodna,
internacionalna, multinacionalna, nadnacionalna, supranacionalna, globalna i transnacionalna)
koji se koriste za označavanje ovih preduzeća, kao adekvatan ističe se termin transnacionalna.
Izraz trans je latinska reč koja znači preko, iznad, a s obzirom da izabranim atributom treba da se
označi poslovna aktivnost preduzeća koja prevazilazi granice u kojima je to preduzeće osnovano
(i ima domicil), te je adekvatno da se za ova preduzeća koristi naziv transnacionalna preduzeća
odnosno transnacionalne kompanije. Često se kao sinonimi koriste pojmovi: multinacionalna i
transnacionalna kompanija. Razlika između njih je u tome što se rukovodstvo multinacionalne
kompanije nalazi u više zemalja, tako da matična zemlja (zemlja porekla) ove kompanije nije
samo jedna zemlja, već je to veći broj zemalja. Može se očekivati da će se broj ovih kompanija
znatno povećati usled procesa globalizacije svetske privrede, velikog broja fuzija preduzeća i
decentralizacije odlučivanja.
Tipični primeri multinacionalnih kompanija su firma Royal Dutch/Shell, britansko-
holandska kompanija nastala spajanjem dve transnacionalne kompanije iz ove dve zemlje, kojom
se upravlja iz dva centra, dve zemlje, zatim firma DaimlerChrysler (američko-nemačka
kompanija), Unilever (britansko-holandska kompanija), itd.
1
Transnacionalna kompanija predstavlja stadijum u razvoju tradicionalnog preduzeća. U
početku preduzeća se osnivaju kao male inokosne (sa jednim vlasnikom)
firme koje posluju isključivo na nacionalnom tržištu (nekad čak samo i na lokalnom).
Kako se kasnije razvija, preduzeće ima sve veće potrebe za kapitalom (prvi pravac razvoja) i
neophodno
mu je sve veće tržište (drugi pravac razvoja
). Preduzeće, prostorno, prvo posluje na
lokalnom, zatim na nacionalnom i na kraju na svetskom tržištu, jer u jednom trenutku nacionalno
tržište postaje preusko za poslovanje preduzeća (bilo da postoji nedovoljna ponuda sirovina ili da
tržište ne može da apsorbuje povećanu proizvodnju preduzeća). U pogledu potreba za kapitalom
– one se zadovoljavaju tako što preduzeće prerasta u ortačko društvo, sa sve više ortaka, i
konačno postaje akcionarsko društvo. Većina preduzeća koja se bave međunarodnim
poslovanjem su organizovana kao akcionarska društva, jer međunarodna delatnost zahteva veliki
poslovni kapital.
1
Stojadinović Jovanović, S.,Međunarodan trgovina i transnacionalne kompanije supstitut ili dopuna, Izvorni naučni rad,2008, str. 98.
4
U literaturi, brojni autori daju svoje definicije transnacionalne kompanije. Tako je
transnacionalna kompanija: prema Daningu, preduzeće koje preduzima strane direktne investicije
i poseduje ili kontroliše aktivnosti dodate vrednosti u više od jedne zemlje; prema Dikenu, firma
koja ima moć da koordinira i kontroliše poslove u više od jedne zemlje, čak ako ih i ne poseduje;
a prema Kejvsu, preduzeće koje kontroliše i upravlja proizvodnim preduzećima lociranim u
najmanje dve zemlje. Nesumnjivo je najšira ona definicija koja kaže da je transnacionalna
kompanija svaka ona
kompanija koja ima ili kontroliše proizvodne ili uslužne pogone van svoje
zemlje.
2
Jedna od potpunijih definicija, čiji su elementi sadržani u brojnim drugim definicijama,
transnacionalnu kompaniju definiše kao matičnu kompaniju koja: obavlja proizvodnju i druge
aktivnosti u svojim sopstvenim filijalama lociranim u nekoliko različitih zemalja; ima direktnu
kontrolu nad poslovnim politikama svojih filijala; donosi i primenjuje poslovne strategije u
proizvodnji, marketingu, finansijama i drugim funkcijama koje prevazilaze nacionalne granice,
postajući globalne – orijentisane na ceo svet. Svoje definicije transnacionalne kompanije daju i
međunarodne organizacije (OECD, MMF, Svetska banka, UN) koje statistički prate i proučavaju
aktivnosti ovih kompanija u svetskoj privredi. Tako je
OECD
definisao da su transnacionalne
one kompanije ili druge poslovne jedinice u privatnom, državnom ili mešovitom vlasništvu koje
su osnovane u različitim zemljama i povezane na takav način da može jedna (ili više njih) da u
značajnoj meri utiče na aktivnost drugih, pre svega, u pogledu raspodele znanja i resursa.
Stepen autonomnosti pojedinih jedinica je različit. Prema
UNCTAD-
ovoj definiciji,
transnacionalne kompanije su inkorporirana ili neinkorporirana preduzeća koja se sastoje od
matičnih preduzeća i njihovih filijala u inostranstvu. Matično preduzeće je preduzeće koje
ima kontrolu nad drugim preduzećima u zemljama različitim od svoje matične zemlje, obično
posedujući izvestan udeo u vlasničkom kapitalu.
Udeo u vlasničkom kapitalu od 10% ili više običnih akcija ili glasačke moći smatra se
potrebnim pragom za ostvarivanje kontrole nad imovinom. U savremenim uslovima, kada postoji
velika disperzija ulagača, da bi se obezbedila većina u upravnim i kontrolnim organima
preduzeća, umesto ranijih 50%, i paket akcija u vrednosti od 10% ukupnog kapitala obezbeđuje
potrebnu većinu. Filijala u inostranstvu (strana filijala) je preduzeće u kome investitor, koji je
rezident druge zemlje, poseduje udeo koji mu obezbeđuje trajni interes u upravljanju preduzećem
(vlasnički udeo od najmanje 10%).
3
Svoju globalnu moć transnacionalne kompanije ostvaruju putem kontrole tri
najznačajnija tržišta: tržišta roba i usluga, finansijskog tržišta i tržišta informacija. Na taj način se
pored ekonomskih procesa, kontrolišu i neekonomski procesi, kao što su: politički, kulturni,
ideološki itd.
Time postaje jasno zašto se transnacionalne kompanije ne ustručavaju da preduzmu sve
što smatraju potrebnim da zaštite svoje monopolske interese i ubede svetsku javnost da je i
ekonomski, a i svaki drugi rat, legitimno sredstvo u zaštiti slobodne trgovine, slobodnog toka
kapitala, znanja, ljudi i svega ostalog što doprinosi povećanju profita.
Iza moćnih transnacionalnih kompanija stoje njihove moćne nacionalne države, koje su
uvek spremne da ih podrže u “svetoj misiji globalizacije”, ako treba i oružanom silom. U tim
činjenicama treba tražiti najvažnije razloge pružanja otpora prisustvu transnacionalnim
kompanijama u nerazvijenim zemljama, čak i kad je ono iz ekonomskih razloga dobrodošlo.
2
Stojadinović Jovanović, S.,Međunarodan trgovina i transnacionalne kompanije supstitut ili dopuna, Izvorni naučni rad,2008. str. 97.
3
. 98.
5
