УЛОГА И ЗНАЧАЈ ВОДЕ ЗА ЖИВУ ПРИРОДУ
3
количином питке воде. И оно чиме располаже је у доброј мјери загађено различитим
полутантима. Тако је загађена вода извор болести које угрожавају здравље великом броју
особа.
1. ОСОБИНЕ ВОДЕ
Вода је најприсутнија супстанца у живим системима и чини око 70% масе већине
организама. Први живи организми настали су у води, а даљи ток еволуције био је под
великим утицајем ове средине. Структуре биомакромолекула (угљени хидрати, масти и
уља, протеини, нуклеинске киселине) директна су посљедица утицаја молекула воде.
Овакав значај воде за живи свијет посљедица је њених јединствених физичко
-
хемијских
особина.
1.1.
Основне физичко
-
хемијске карактеристике воде
Вода има необичне физичко
-
хемијске карактеристике. На собној је температури и
атмосферском притиску скоро безбојна, без укуса и мириса и једина је супстанца која се
налази у природи чиста у сва три агрегатна стања. Вода пропушта свјетлост тако да у њој
могу да живе водене биљке, јер сунчеви зраци лако допиру до њих и омогућавају им
фотосинтезу. Поред тога, вода има већу тачку кључања и евапорације (испаравања) од
већине познатих растварача.
Хемијски чиста вода при барометарском притиску од 1 бар
прелази у чврсто стање
на 0 ºC, док испарава и прелази у гасно стање на 100 ºC. Најгушћа је на 4
ºC када почиње
њено смрзавање. Даљим загријeвањем изнад или хлађењем испод ове температуре вода се
шири, њена запремина се нагло повећава и може довести до прскања судова у којима се
налази. Разорно дејство леда у водоводним цијевима највеће је на температурама између
-2
ºC и
-
6 ºC, јер долази до повећавања запремине за око 10%.
4
Захваљујући оваквом
понашању воде при хлађењу испод 4 ºC она постаје лакша, па
процес смрзавања и формирања леда увијек иде од површине ка дну. Ова особина воде је
од изузетног значаја за опстанак живог свијета. Поред тога, вода има и висок топлотни
капацитет па је за загријевање једног
грама воде са 15 ºC на 16 º C потребан један
грам
-
калорија. Дакле, вода може да прими или отпусти значајне количине топлоте, а да при том
не дође
до промјене њене температуре. Ова особина воде омогућује одржавање константне
температуре код топлокрвних организама.
Све наведене карактеристике вода дугује својој молекулској структури. Вода је
стабилан хемијски слој два атома водоника и једног атома кисеоника при чему сваки атом
водоника дијели по један пар електрона са централним атомом кисеоника градећи при томе
ковалентну хемијску везу. Угао овакве везе H
-O-
H износи 104,5 º (слика 1).
Слика 1. Молекул воде
(Извор:
http://www.nmw.co.rs/nmw/index.php?page=14
)
Важна особина воде је поларност, односно диплоидна природа њеног молекула.
Пошто је кисеоник електронегативнији од водоника, он привлачи ближе себи заједнички
електронски пар из ковалентне везе, па је с кисеоничне стране молекул воде парцијално
негативан, а с водоничне стране парцијално позитиван. Тиме долази до стварања
електричног дипола, при чему је молекул као цјелина електронеутралан. Ова мала
наелектрисања међу сусједним молекулима воде дјелују једна на друге. Супротна
наелектрисања се привлаче, а истоимена одбијају што доводи до додатних интеракција како
6
1.2. Извори и употреба воде
Због необичне структуре молекула, вода је присутна у сва три агрегатна стања:
чврстом
-
у форми леда,
течном
-
као вода и
гасовитом
-
као пара. Вода је једино хемијско
једињење са овако необичним својством. Такође, физичка својста воде су различита од
других течности, а вода се и назива универзалним растварачем. Вода се слабо јонизује, она
је изолатор, не може да проводи струју. Растварањем соли и других јонизирајућих
супстанци у њој се развија
електрична проводљивост.
Постоје феномени који се јављају у воденим растворима а то су осмотски притисак
и вискозитет
,
значајни за њену обраду и употребу. Могућност коришћења и богатство
водама диктирало је изворе воде и експолоатацију за потребе човјека. Ријеке су постојале
као главне за стварање великих станишта, а водостаји су значајни као површински извор
воде за снабдијевање. Подземни резервоари представљају важан извор свјеже воде.
Подземни
слојеви препустљивих стијена, пијеска
или шљунка садрже преко 90%
свјеже воде која је спремна за људску употребу. Подземна вода се креће споро, тако да је
састав било које бунарске воде доста сталан. Људска заједница треба да очува изворе питких
вода. Развој
цивилизације давао је право човјеку на искоришћавање воде, што је довело
до
занемаривања очувања квалитета воде. У многим групама корисника вода служи као
пријемник отпадних вода без претходне употребе. Такође, како се развила индустрија
,
повећала се потрошња воде али је то довело и до већих количина отпадне воде. Намјена
воде се може подијелити на:
Водоснабдијевање домаћинства (вода за пиће, кување, хигјену);
Индустријску производњу;
За флаширање (природне, газиране)
;
Пољопривредну производњу и прехрамбену индустрију
;
Рекреацију на води и водене спортове
.
