Znanje i inovaciona politika zemalja u tranziciji kao mera spremnosti za ulazak u EU

Fakiltet za poslovne studije I pravo

2017.

Teorijski seminarski rad

ZNANJE I INOVACIONA POLITIKA 

ZEMALJA U TRANZICIJI KAO MERA 

SPREMNOSTI ZA ULAZAK U EU

Mentor:  Prof. dr Olja Arsenijević                         Student: Nina Aleksandra Lazarevic 

i0534-16, grupa 14, Kragujevac

Kragujevac, 2017.

Fakiltet za poslovne studije I pravo

2017.

Prednosti korišćenja metode Šest šešira za razmišljanje

Prema Edvardu de Bonu, metoda Šest šeišra ima mnogo prednosti od kojih su najvažnije sledeće:



mogućnost svakog člana grupe da 

slobodno izrazi svoje mišljenje ne strepeći od 

kritike



formiranje svesti o tome da se svaki član grupe ima na raspolaganju različite perspektive 
za posmatranje istog problema



pogodan mehanizam za ,,menjanje brzina“



postoje pravila za igre razmišljanja



fokusirano razmišljanje



put ka još 

kreativnijem razmišljanju



bolja komunikacija



bolje donošenje odluka

Šest šešira za razmišljanje je tehnika razmišljanja u psihologiji koju je osmislio britanski psiholog 
dr Edvard de Bono i opisao je u svom delu Šest šešira za razmišljanje.

Ova tehnika ima za cilj uočavanje mogućnosti da se sve može posmatrati iz više uglova i da, iako 
smo naučili da stvari, pojave, probleme, posmatramo na jedan način, možemo uspeti da vidimo 
stvari i iz drugog ugla. Potreba za ovakvom tehnikom pojavila se iz prostog razloga što je većina 
ljudi sklona da razmišlja uvek i o svemu na takoreći isti način. Od 1993. godine, kada se pojavila, 
preko 200.000 ljudi je prošlo obuku pomoću tehnike šest šešira i pošto se pokazala kao veoma 
uspešna, koriste je mnoge prestižne svetske firme (IBM, NTT, Bel Kanada, Federal Ekspres, Eli 
Lili, BA, BAA i Rokvel Internešenel). Vežba je veoma praktična za bilo koju vrstu timskog rada — 
u   školi,   u   firmi,   među   menadžerima.   Posledica   dobro   shvaćene   i   odrađene   vežbe   jeste 
povećanje   tolerancije   kod   određenih   tipova   ljudi,   povećanje   kritičnosti   kod   drugih   itd.   U 
konačnom ishodu — bolji učinak u bilo kojoj vrsti posla.

Temu “ZNANJE I INOVACIONA POLITIKA ZEMALJA U TRANZICIJI KAO MJERA SPREMNOSTI ZA 
ULAZAK U EU” cemo analizirati kroz tehniku Sest sesira za razmisljanje.

Fakiltet za poslovne studije I pravo

2017.

Crni šešir

  naziva   se   još   i  ,,

đavolji  advokat

“.   On   je   kao   strogi   sudija  koji  procenjuje, 

presuđuje, upozorava i kritikuje. Dakle, u ovoj fazi treba razmisliti o svim nedostacima koji se 
mogu   javiti.   Dobar   način   razmišljanja   prilikom   nošenja   ovog   šešira   mogao   bi 
biti 

brainstorming

. 

Ovo je svakako jedan od šešira koji se najčešće koristi. Crni šešir nas poziva 

na   oprez.   On   nas   čuva   od   nepromišljenih   odluka   koje   bi   mogle   biti   štetne.   Crni   šešir   nas 
upozorava na rizik i na moguće nedostatke naših odluka.

Kada   stavimo   crni   šešir,   razmišljamo   o   rizicima   i   mogućim   negativnim   posledicama   ideje.

Ulazak Srbije u Evropsku uniju je tema o kojoj se godinama govori i o kojoj mnogi imaju 
podeljena mišljenja. Dok su jedni za ulazak, drugi smatraju da bi nam pristupanje Uniji u ovom 
trenutku donelo nesagledive posledice. Primeri država koje su nespremne ušle u ovu zajednicu i 
koje zbog toga trpe velike posledice svakako su Rumunija i Bugarska, a Bosna i Hercegovina, 
kako neki smatraju, bi mogla čak i gore proći. 

Sama suština pojma „promena“ posebnu težinu ima u zemljama koje su već „ušle“ ili su blizu 
ulaska   u   Evropsku   Uniju,   i   taj   proces   mada   znatno   više   budi   nade,   sobom   nosi   i   ne   male 
strahove.   Objektivno,   postavlja   se   pitanje,   kako   pobediti   strahove  i   što   potpunije  efektuirati 
evidentnu snagu privlačnosti EU. Odgovor na ovo pitanje nije nimalo lak, i kada su u pitanju 
zemlje   u   tranziciji,   moraju   prihvatiti   spoznaju   da   paradigmatski   koncept   rasta   i   razvoja,   ili 
gledano u celini napretka, iz dvadeset prvog veka promenio u odnosu na onaj iz devedesetih 
godina prošlog veka, pri čemu su privredni i sveukupni društveni odnosi potpuno otvoreni, što 
znači i teško predvidivi.

Zeleni šešir

  je   simbol   za 

kreativnost

.   U   ovoj   fazi,   ocena   i 

kritika nisu dozvoljeni. Ovo je naotvorenija faza u kojoj svaka ideja 
treba   biti   uzeta   u   obzir.   Sa   zelenim   šeširom   na   glavi,   mi   zapravo 
osmišljavamo sve moguće (i, naizgled, nemoguće) načine i 

prilike 

gde bi neka ideja mogla da se se iskoristi

 i primeni. Idealan izbor za 

ovu fazu razmišljanja takođe je 

brainstorming.

 Zelena boja

Zeleno podseća na vegetaciju koja 

upućuje na rast, energiju i život. Zeleni šešir je kreativni šešir. On je namenjen planiranju i 
stvaranju   novih   ideja.   Pod   zelenim   šeširom   možemo   predlagati   promene   i   alternative 
predloženim idejama. On nam omogućuje raspravu o različitim mogućnostima. Kada koristimo 
zeleni šešir, postavljamo pitanje: „Može li se ovo napraviti na još neki način?“

Vlade   iz   ovog   regiona,   u   prelasku   sa   planske   na   tržišnu   ekonomiju,   suočile   su   se   s   većim 
potrebama i manjim raspoloživim sredstvima, pa mnogi mladi Istočno evropljani, koji bi pre 
jedne   decenije   uredno   pohađali   škole,   danas   odsustvuju   iz   učionica   zbog   visokih   troškova