ZNANJE I VEŠTINE MENADŽERA
Znanje i sposobnosti menadžera moraju biti povezane i uslovljene. Potencijalna
sposobnost ne može se razvijati bez inoviranja i neproširivanja znanja. Svaki
menadžer treba da ima tri vrste osnovnih znanja:
konceptualna,
tehnička i
humanistička .
KONCEPTUALNA ZNANJA
omogućavaju menadžerima koordinaciju i
integrisanje svih aktivnosti i interesa preduzeća u jednu celinu. Ovakva
znanja doprinose apstraktnom razmišljanju menadžera, njihovoj
sposobnosti dijagnoze problema i sposobnosti analize različitih situacija, kao
i sposobnosti menadžera da se izdignu iznad svakodnevnih, trenutnih
situacija. Menadžeri sa ovakvim znanjem shvataju preduzeće kao celinu,
uočavaju odnose koji se uspostavljaju izmedju preduzeća i njihove okoline,
sagledavaju mesto pojedinačnih funkcija preduzeća kao i odnose izmedju
različitih funkcija preduzeća. Na taj način su omogućeni da uoče nove
tržišne mogućnosti ili da procene verovatnoću ishoda odluke koju donose.
Relativni značaj ovih znanja u mnogome zavisi od nivoa menadžera u
hijerarhijskoj strukturi upravljanja.
TEHNIČKA ZNANJA
su najpotrebnija menadžerima prvog nivoa. Najveći deo
svoga vremena provode pomažući zaposlenima na operativnim poslovima u
rešavanju problema na koje nailaze u radu, obučavajući ih kako da što
efikasnije obave svoj posao, kontrolišući njihov rad. Nešto manje ova znanja
su potrebna menadžerima srednjeg nivoa, a najmanje menadžerima na
najvišem nivou.
HUMANISTIČKA ZNANJA
(ljudska veština). Ovakva znanja su skoro
podjednako potrebna menadžerima na svim nivoima jer oni svoj posao
primarno obavljaju uz pomoć drugih ljudi. Najveći značaj imaju za
menadžere srednjeg nivoa koji predstavljaju sponu izmedju menadžera na
najvišem nivou i operativnog menadžera. Od humanističkih znanja
najznačajnija je veština komuniciranja. Značaj konceptualnih znanja raste sa
rastom odgovornosti menadžera u hijerarhijskoj strukturi upravljanja.
Najmanji značaj ova znanja imaju za menadžere najnižeg nivoa.
Pod veštinama
psiholozi podrazumevaju "sve ono što je organizovano,
učenjem stečeno" što obuhvata i sposobnosti koje su učenjem i iskustvom
stečene i razvijane. U skladu sa tim pristupom i stavovima postoji pet grupa
veština koje omogućavaju uspešnost menadžera -
tehničke, konceptualne,
interpersonalne, komunikacione i veštine kreativnog rešavanja problema.
Ove
veštine su strukturirane i podeljene prema ljudima, prema svim segmnetima i
prema okruženju.
S obzirom na nivo menadžerske pozicije u kompaniji odnosno u sistemu
upravljanu, odredjuje se i stepen i karakter kombinacije ovih veštine za
pojedinačnog menadžera.
Tehničke veštine
predstavljaju sposobnosti primene specifičnih metoda,
procedura i tehnika u određenoj specijalizovanoj oblasti. Ove veštine se odnose
na:
o Znanja o tehnikama i procedurama
o Senzorne, motorne i intelektualne veštine
o Umešnost i spretnost u primeni različitih postupaka i strategije
Interpersonalne veštine
podrazumevaju sposobnost da se upravlja ljudskim
resursima, motivišu zaposleni, upravlja konfliktima i sl. U osnovi ovih veština nalazi
se društvena inteligencija i sposobnost shvatanja i razumevanja ljudi i odnosa
među njima. Suštinski sadržaj ove veštine se ogleda u:
o Sposobnostima vodjenja-rukovodjenja
o Sposobnostima motivisanja
o Sposobnostima za saradnju
o Sposobnostima upravljanja konfliktima
Konceptualne veštine
podrazumevaju sposobnost da se organizacija sagleda i
shvati u celosti i da se identifikuju svi faktori koji u značajnoj meri utiču na njeno
funkcionisanje. Menadžeri moraju da budu sposobni da otkriju i shvate kako
određeni segmenti ili funkcije u organizaciji deluju jedni na druge i kako promene
u jednom segmentu deluju na druge delove organizacije. Posedovanje ovih veština
