Универзитет “Union-Nikola Tesla”

Факултет за спорт

Београд

Семинарски рад из тактике у кошарци

ТЕМА:ЗОНСКА ОДБРАНА

Предавач:                                                                            
Студент:

Гордан Тодоровић                                Владимир Даниловић

Зона је врста тимске дефанзивне тактике у којој је најчешће ангажовано 
свих 5 играча (постоје и варијације када је мањи број њих у зони), а сваки 
од њих је задужен за одређени простор,
односно део терена. Она, дакле, није одбрана играча, већ простора. 
Дефанзивни играч који стоји у зонском распореду брани одређени простор 
који му је додељен, а тим као целина брани све прилазе ка кошу. Ако 
противник, био то играч са или без лопте, напусти простор једног, а пређе 
у простор брањен од стране другог играча, он бива преузет од стране 
другог, без обзира ко то био. Први играч, у тој ситуацији, остаје у свом 
простору. Тиме се јасно показује значај тимске игре и комуникације међу
играчима. Човек по имену Дел Херрис је рекао једну велику истину: "У 
кошарци никада није било успешне тихе одбране".
 Зонска одбрана, дакле, подразумева заузимање одређених позиција свих 
одбрамбених играча, и можемо речи да су њене јаке стране одбрана од 
продора нападача, као и одбрана рекета.
Слабије стране су одбрана од шута са спољних позиција, као и игра против 
контранапада, када играчи немају времена да заузму своје позиције.
 Код увођења нових одбрамбених система, правило је да треба почети са
најједноставнијим, како би играчи сто ефикасније прихватили основне 
принципе и задатке који су пред њих постављени. Зонска одбрана 
подразумева дефанзивне акције у којима играчи, зависно од основне
формације зоне, чувају одређени простор и имају посебне задатке. 
Зависно од постављања играча по терену, разликујемо зонску одбрану 
пред својим кошем, зонски пресинг, као и матчуп зону.
 Постоји доста врста зонске одбране, а основне разлике могу бити у броју 
’’линија одбране“.
Најчешће су зонске одбране које се играју у две или три линије, сто зависи 
од тактичких замисли тренера као и индивидуалних карактеристика 
играча. Зонске одбране које се најчешће користе су : 2-3 и 3-2 у две
линије, као и 1-3-1, 2-1-2, 2-2-1, 1-2-2 у три линије.

Зона 2-3

 Код почетника, већина тренера примењује зонску одбрану у две линије, и 
то најчешће 2-3, где се два ниска играча постављају у прву линију, док се 
остали стављају у другу, с тим стој је највиши играч екипе у средини. Овај 
облик зоне ја најлакши за учење, јер се за почетак јасно дефинишу 

background image

Želiš da pročitaš svih 9 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti