1
POJAM ZOOCIDA I MEHANIZMI NJIHOVOG DELOVANJA
Zoocidi
su
pesticidi
koji se primenjuju za suzbijanje
štetočina
(štetnih vrsta životinja).
Zoocidi
se dele,
prema nameni
, na: insekticide, akaricide, nematocide, moluskocide, repelente
za ptice i rodenticide.
Prema hemijskoj strukturi i mehanizmu delovanja
insekticidi i akaricidi se dele na:
I)
NERVNE OTROVE –
ispoljavaju toksično delovanje na nervni sistem
OSNOVE FUNKCIONISANJA NERVNOG SISTEMA
Osnovna jedinica nervnog sistema je nervna ćelija (neuron), koja se sastoji iz: tela nervne ćelije,
kratkih izraštaja - dendrita i dugog izraštja – aksona (akson ili neurit). Skup aksona čini nerve. Tela
neurona su na površini tela životinje (senzorni deo nervnog sistema), a tela motornih neurona su u
centralnom nervnom sistemu (CNS). Tela neurona čiji aksoni čine nerve nalaze se združeni u
malim organima koji se nazivaju ganglije.
U stanju mirovanja: unutrašnjost aksona negativno, a spoljašnost pozitvno naelektrisana
(električni potencijal neurona u mirovanju je oko -70 mV). Kada nervna ćelija primi nadražaj
menja se propustljivost nervne membrane, otvaraju se jonski kanali i u unutrašnjost prodiru
Na
+
joni, a potom izlaze
K
+
joni, menja se naelektrisanje nervne ćelije i stvara se struja koja nosi
impuls. Depolarizacija – vreme ulaska
Na
+
u ćeliju (od -70 mV → +30 mV); nakon toga izlaze
K
+
joni kroz
K
-kanale i sledi repolarizacija – proces vraćanja u stanje mirovanja (od +30 mV → -70
mV). Da bi se stanje mirovanja održalo kao i koncentracija jona sa obe strane membrane,
funkcioniše jonska pumpa koja na svaka dva izbačena
Na
+
jona van ćelije, propušta jedan
K
+
jon
unutar ćelije uz utrošak energije (
ATP
).
Ovaj fenomen brzih i reverzibilnih promena transmembranskog potencijala koji se javlja kao
odgovor na depolarizaciju naziva se akcioni potencijal ili nervni impuls. Nervni impuls se kreće
duž aksona od tela nervne ćelije ka kraju aksona.
Akson se na kraju prstasto račva. Nervne ćelije se ne dodiruju, niti se dodiruju nervne ćelije i
mišićna vlakana i između njih postoji mali prostor koji se naziva sinapsa (200 nm). Duž aksona
2
nervni imuls putuje električnim putem, a na drugu nervnu ćeliju ili mišićno vlakno prenosi se
hemijskim putem preko neurotransmitera. Završetak aksona ima vezikule u kojima se sintetišu
neurotransmiteri, a oni se oslobađaju prodiranjem
Ca
+
jona. Pod uticajem impulsa, otvaraju se
kanali za jone
Ca
+
koji prodiru i dovode do pucanja vezikula i oslobađanja neurotransmitera. Oni
ulaze u sinapsu i vezuju se za svoje receptore na na postsinaptičkoj membrani.
Acetilholin (
ACh
) – najprisutniji neurotransmiter i to u neuro-neuro sinapsama. U neuro-
mišićnim sinapsama je glutamat.
GABA
(gama aminobuterna kiselina) je transmiter inhibitornih
neurona (blokada prenošenja impulsa). Oktopamin je prisutan kod nekih grinja i insekata kao
neurotransmiter.
Acetilholin se vezuje za svoj receptor na postsinaptičkoj membrani, otvara se
Na
-kanal,
Na
+
joni ulaze u ćeliju, a
K
+
joni izlaze i nervni impuls nastavlja da se prenosi električnim putem. Da bi
došlo do prirodnog procesa mirovanja neurona, nakon prenošenja impulsa dolazi do razgradnje
viška molekula acetilholina na holin i sirćetnu kiselinu, a ovaj proces katališe enzim
acetilholinesteraza (
AChE
).
Kada se
GABA
veže za svoj receptor na postsinaptičkoj membrani, otvaraju se kanali za jone
hlora (
Cl
-
) i ovi joni ulaze u nervnu ćeliju, potencijal mirovanja neurona postaje mnogo više
negativan nego što je normalno (<-70 mV), tako da je sprečeno prenošenje nekih nervnih impulsa.
Zoocidi iz grupe nervnih otrova ometaju tj. parališu nervni sistem delovanjem na različitim
mestima.
I) NERVNI OTROVI
1.
INHIBITORI ACETILHOLINESTERAZE
Ova jedinjenja inhibiraju
AChE
, enzim koji je katališe razgradnju neurotransmitera acetilholina
nakon prenošenja nervnog impulsa. Organofosfati, vezujući se za enzim, vrše njegovu ireverzibilnu
fosforilaciju, a karbamati reverzibilnu karbamilaciju. U nervnim sinapsama dolazi do nakupljanja
