УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
ИНСТИТУТ ЗА БИОЛОГИЈУ И ЕКОЛОГИЈУ
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА БИОГЕОГРАФИЈА
ЗООГЕОГРАФСКА ПОДЕЛА
КОПНА:ЦАРСТВО НОТОГЕЈА –
АУСТРАЛИЈСКА ОБЛАСТ
Професор:
Студент:
Крагујевац, децембар 2014
2
Садржај
1. Увод................................................................................................. 3
1.1.
Континентална померања....................................................... 3
1.2.
Зоогеографска подела копна................................................... 4
2. Царство Нотогеја............................................................................ 5
2.1.
Аустралијска област................................................................ 5
2.2.
Monotremata............................................................................... 7
2.3.
Marsupialia................................................................................. 8
2.4.
Орнитофауна.............................................................................12
2.5.
Рептили......................................................................................15
2.6.
Водоземци................................................................................. 17
1.1.
Акватичан свет..........................................................................17
1.2.
Бескичмењаци........................................................................... 18
3. Закључак ......................................................................................... 19
4
Гондвана се састојала од осталих данашњих континената Јужне Америке,
Африке, Аустралије, Антартика и Индије. Пре око 66 милиона година Гондвана је
почела да се раздваја на Африку и Јужну Америку, док су Аустралија и Антартик
остали спојени.
Током Палеогена континенталне масе померале су се ка данашњим локацијама.
Северна Америка спојила се са Јужном Америком, преко Централне Америке. Индија
се одвојила од Мадагаскара и померила северно, сударивши се са Азијом, што је
довело до стварања Хималаја. Антартик и Аустралија су се раздвојили. Антартик се
померио ка јужном полу, а Аустралија ка екватору (Lopatin,I.K.(1995): Zoogeografija,
prevod sa ruskog S.Pešić. Zim-Prom, Kragujevac).
1.2. Зоогеографска подела копна
Рејонирање копна има јако дугу историју.Склетер је предложио подели на шест
основних фаунистичких области: Палеартичку, Етиопску, Индијску, Аустралијску ,
Неартичку и Неотропску. Склетерову класификацију многи и данас признају. Ипак,
она је више пута коригована.
Посебна пажња се у последње време обраћа на флористичко рејонирање копна које је
предложио Тахтаджан. Систем има шест царстава: Холартичко, Палеотропско,
Неотропско, Капско, Аустралијско и Антарктичко (Сл. 2).
Сл. 2 Рејонирање копна: I. Холартичка; II. Палеотропска; III. Неотропска; IV. Капска;
V. Аустралијска; VI. Антарктичка.
(
http://www.matica.hr/slike/hr/hr2010_2/STG56705.gif
)
5
2. Царство Нотогеја
Ово царство обухвата крајњи југ јужно-америчког континента (Патагонију и
Огњену Земљу), Аустралију, Тасманију, Нови Зеланд и субантартичка острва у
Светском океану. Тако, Нотогеја представља право острвско царство за које је
немогуће дати јединствену фаунистичку карактеристику. Једино што обједињује Земље
које улазе Нотогеју, изузев сличности условљене древношћу њиховог порекла, је чисто
негативно својство – сиромаштво и једнострано развиће животињског света
(Lopatin,I.K.(1995): Zoogeografija, prevod sa ruskog S.Pešić. Zim-Prom, Kragujevac).
У царству Нотогеја се издвајају три области: Аустралијска, Новозеландска и
Патагонијска (Холартичка).
2.1. Аустралијска област
Аустралијска област (Сл. 3) обухвата: Аустралију, велико острво Тасманију и
низ острваца (Кенгурска, Кинг, Флиндерс и др.).
Сл. 3 Аустралијска област
(
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/81/
Australia_on_the_globe_(Oceania_centered).svg/2000px-
Australia_on_the_globe_(Oceania_centered).svg.png)
7
2.2.
Monotremata
Monotremata представљају ендемичну подкласу са јако примитивним
карактеристикама: имају клоаку, немају дојке, размножавају се полагањем јаја. У овој
подкласи, у само једном реду налазе се две фамилије, кљунари (Ornithorhynchidae) и
ехидне или мрављи јежеви (Tachyglossidae) (Lopatin,I.K.(1995): Zoogeografija, prevod sa
ruskog S.Pešić. Zim-Prom, Kragujevac).
.
Пачји кљунар (
Ornithorhynchus
anatinus
)
Код кљунара (Сл. 5) на устима се
налази кљун. Између прстију су
опне за пливање, реп је прекривен
крљуштима, а кретање је слично
кретању гмизаваца. Има баршунаст,
непромочив телесни покривач
жућкаснобраон боје, а његов кљун
осећа електричне сигнале у води и
помаже му при исхрани. Ноћна је
животиња и живи у Источној
Аустралији и Тасманији.
Сл
. 5 - Пачји кљунар
(
Ornithorhynchus anatinus),
(
http://www.zivotinje.rs/upload/vesti/textImages/00035.jpg
)
Кратконоса ехидна
(Tachyglossus
aculeatus)
Кратконоса ехидна (Сл. 6) позната је
и као бодљикави мравојед. Има
телесни покривач са дугачким,
танким бодљама између кратких
длака. Глава јој је мала, са истуреном
њушком, нема врат, али има
електкорецепторе за проналажење
плена. Језик јој је дуг, са ситним
кукицама којима хвата плен. Живи у
Аустралији, на Тасманији и Новој
Гвинеји (Неауторизована скрипта).
Сл. 6 - Кратконоса ехидна
(Tachyglossus aculeatus),
.svg/2000px-Australia_on_the_globe_(Oceania_centered).svg.png)){kind=link}
