Žrtve elementarnih nepogoda

SEMINARSKI RAD

Predmet: Viktimologija

Tema: Žrtve elementarnih nepogoda

            Mentor:

Student:

2

SADRŽAJ:

UVOD .............................................................................................................................3

1. Pojam žrtve ..........................................................................................................4

2. Pojam i vrste elementarnih nepogoda ..................................................................6

3. Žrtve elementarnih nepogoda .............................................................................11

4. Posledice nad žrtvama elementarnih nepogoda ..................................................12

4.1.

 Socijalne posledice .......................................................................................12

4.2.

 Posledice po zdravlje ljudi ............................................................................13

4.3.

 Posledice kulturne nadgradnje ......................................................................14

4.4.

 Materijalne posledice ....................................................................................14

5. Mere za smanjenje rizika ......................................................................................15

6. Nedovoljno sredstava za zaštitu od požara i poplava ...........................................16

7. Japan – jak zemljotres i katastrofalan cunami ......................................................17

8. Borba protiv elementarnih nepogoda ....................................................................18

9. Zakonski propisi, uloga države u nadoknadi štete .................................................19

10. Zaključak ................................................................................................................22

Literatura

4

1.Pojam žrtve

Pojam žrtve u užem smislu obuhvata lica čija su dobra ili prava neposredno povređena 

ili   ugrožena   izvršenjem   krivičnog   dela,   odnosno   kršenjem   međunarodno   priznatih   normi   o 

ljudskim pravima. Shvaćen u širem smislu, pojam žrtve bi obuhvatio lica i druge subjekte čija su 

dobra ili prava neposredno ili posredno povređena ili ugrožena izvršenjem krivičnog dela ili 

drugih kažnjivih radnji, odnosno kršenjem međunarodno priznatih normi o ljudskim pravima.

Pojam žrtve u Deklaraciji Ujedinjenih nacija o osnovnim principima pravde za žrtve 

krivičnih dela i zloupotrebe vlasti (1985) obuhvata žrtve krivičnih dela i žrtve zloupotrebe vlasti , 

odnosno:

1

-

lica koja su , pojedinačno ili kolektivno, pretrpela štetu, uključujući telesnu ili duševnu 

povredu , emocionalnu patnju, materijalni gubitak il grubi napad na svoja osnovna prava 

usled činjenja ili nečinjenja koja predstavljaju kršenje krivičnog zakonodavstva države 

članice. Po potrebi termin žrtva obuhvata i članove uže porodice direktne žrtve, lica koja 

ona   izdržava,   kao   I   lica   koja   su   pretrpela   štetu   pomažući   žrtvama   u   nevolji   ili 

sprečavajući viktimizaciju. 

-

lica koja su, pojedinačno ili kolektivno, pretrpela štetu, uključujući telesnu ili duševnu 

povredu, emocionalnu patnju, materijalni gubitak ili tešku povredu osnovnih prava usled 

činjenja ili nečinjenja koja je još uvek ne predstavljaju kršenje nacionalnog krivičnog 

zakonodavstva,   ali   predstavljaju   kršenje   međunarodno   priznatih   normi   o   ljudskim 

pravima.

Najopštije,   viktimizacija   podrazumeva   stradanje,   odnosno   proces   postajanja   žrtvom. 

Žrtva krivičnog dela je izložena stradanju kroz događaje i procese koji se označavaju pojmovima 

primarne i sekundarne viktimizacije. Primarna viktimizacija obuhvata proces i posledice samog 

traumatičnog događaja, odnosno stradanja žrtve koje neposredno proističe iz radnje izvršenja 

krivičnog dela. 

1

   Alija Ramljak i Miodrag Simonović, Viktimologija, Banja Luka, 2006

5

Sekundarna viktimizacija podrazumeva pooštravanje posledica primarne viktimizacije 

putem   neodgovarajućeg   reagovanja   pre   svega   predstavnika   organa   formalne   kontrole 

kriminaliteta, ali i drugih subjekata koji neposredno ili posredno dolaze u kontakt sa žrtvom 

krivičnog dela. Sekundarnoj viktimizaciji su naročito podložne određene kategorije lica koja su, 

zbog svog uzrasta, psihičkih i fizičkih obeležja ili karaktera viktimizacije, osobito ranjiva.

U literaturi se govori i o tzv.tercijarnoj viktimizaciji koja označava trajnu obeleženost 

osobe ulogom žrtve određenog zločina. Često, radi se o trajnom diskriminisanju ili odbacivanju 

žrtve (npr. žene silovane od neprijateljskih vojnika ili žrtve trgovine ljudima) od sredine u kojoj 

živi, što po pravilu izaziva izuzetno teške posledice po nju.

Zagovornici   viktimologije   u   užem   smislu   pod   žrtvom   podrazumevaju   samo   žrtve 

krivičnih dela dok zagovornici viktimologije u širem smislu ovim pojmom obuhvataju sve koji 

trpe u svojim pravima na život, zdravlje, integritet i sigurnost, kao individualne i kolektivne 

žrtve, bez obzira na to da li je stradanje izazvano ponašanjem ili propustom fizičke ili pravne 

osobe, predviđenim izričitim normativnim propisima ili pak univerzalnim konceprom ljudskih 

prava.  Prema Aćimoviću, pojam žrtve uključuje pored neposredno oštećenih i posredno oštećena 

lica, i to kako pojedince tako i širi krug lica koji ide do društva u celini.

2

Takođe, pojam žrtve se ne sme svesti na fizička i pravna lica neposredno ostećena 

krivičnim delom, već mora da obuhvati i posredno ostećena lica, bilo da su ona konkretna 

(članovi porodice lica koje je ubijeno ili pokradeno) ili apstraktne žrtve (socijalne grupe, država, 

društvene organizacije).

3

Ovo u prethodnom tekstu su samo neke od brojinh definicija koje su dali poznati autori, 

međutim postoji još mnoštvo istih, sve u zavisnosti koja vrsta faktora je u pitanju koja zapravo 

utiče na tzv.”žrtvu”. Žrtvom je uvek neko, neka osoba ili organizacija, moralni ili javni poredak, 

koji je nekim činom ili propustom ugrožen, oštećen ili uništen. U krivičnom pravu žrtvom se 

smatra   neka   osoba   čije   je   kakvo   lično   ili   imovinsko   pravo   kaznenim   delom   povređeno   ili 

ugroženo. 

2

 Aćimović, M – Diskusija na savetovanju o savremenim oblicima terorizma, str. 237, 1980

3

 Schneider, H. J. Victimologie, Tubingen, str. 24. 1975

7

Zemljotresi mogu nastati prirodno ili kao rezultat ljudske aktivnosti. Manji zemljotresi mogu 

takođe biti izazvani vulkanskom aktivnošću, klizanjem tla, eksplozijama i nuklearnim testovima. 

U najširem značenju reč zemljotres se koristi da opiše bilo koji seizmični događaj - bilo da je u  

pitanju prirodni fenomen ili događaj izazvan od strane ljudi — a koji generiše seizmičke talase.

Poplava

  je prirodna pojava koja označava neuobičajeno visoki vodostaj u rekama i jezerima, 

zbog koga se voda iz rečnog korita ili jezerske zavale preliva preko obale i   preplavi okolno 

područje.   Takođe   označava   i   nešto   ređu   i   obično   kratkotrajniju   pojavu   koja   se   događa   na 

obalama mora. Uzroci poplava reka i jezera najčešće su visoke oborine, odnosno naglo topljenje 

snega i leda, obilne kiše dok je kod mora i velikih jezera uzrok obično potres, neuobičajeno 

snažna oluja ili delovanje vulkana. Korišćenje blagodate koje donose poplave, odnosno borba 

protiv njihovih negativnih posledica, bili su značajni faktori u razvoju prvih ljudskih civilizacija. 

Poplavom od dejstava spoljnih voda smatra se stihijsko plavljenje terena usled izlivanja velikih 

voda iz prirodnih i veštačkih vodotoka, prelivanja vode preko odbrambenih nasipa i brana ili 

proboja nasipa, odnosno rušenja brana i drugih zaštitnih hidrograđevinskih objekata, uključujući 

i poplave koje nastaju pri stvaranju ledenih barijera na vodotocima.

5

Požar 

je nekontrolisano širenje vatre u prostoru nanoseći materijalnu štetu, a neretko odnoseći i 

ljudske živote. Požari su jedan od glavnih uzročnika uništavanja šuma. Primera ima mnogo, a 

jedan od drastičnijih je požar u Viskonsinu i Mičigenu (SAD) koji se desio 1871. godine kada je 

uništio 1,8 miliona hektara šume i odneo 2.200 ljudskih života. U Sibiru, 1915. godine, požar je 

uništio milion km² šume. Čađ koja je prekrila nebo onemogućila je prodor sunčevih zraka i 

temperatura se spustila za nekoliko stepeni.Postoje i biljne vrste koje su otporne na požar. Takav 

je slučaj sa eukaliptusom. Naime, čak i kada izgori u požaru, eukaliptus se obnavlja. Po mišljenju 

naučnika, za to je odgovorno posebno tkivo koje regeneriše izgubljene delove i koje se nalazi u 

dubljim slojevima stabla ove biljke (dok je kod drugih vrsta kao što je hrast, ovo tkivo blizu 

kore).

6

5

 http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%81

6

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D1%80