VISOKA ŠKOLA AKADEMSKIH STUDIJA “DOSITEJ”
BEOGRAD
STUDIJSKI PROGRAM:
INFORMATIKA
NASTAVNI PREDMET: PEDAGOŠKO METODIČKI PRISTUP U IT
STATUS NASTAVNOG PREDMETA:
OBAVEZNI / IZBORNI
BROJ ESPB: ……
S E M I N A R S K I R A D
NASTAVNE METODE U OBRAZOVNOM PROCESU
Predmetni nastavnik
Mara Šiljak
Lana Milosavljević
ime i prezime
I 80/17
broj indeksa studenta
svojeručni potpis studenta
Beograd
UVOD
Nastava se kao delatnost razlikuje od ostalih ljudskih aktivnosti i po specifičnim metodama
rada. „Nastavne metode se uopšte definišu kao putevi ili načini zajedničkog rada nastavnika i
učenika u nastavnom procesu pomoću kojih učenici stiču nova znanja i razvijaju psihofizičke
sposobnosti“.
Reč
metoda
grčkog je porekla (
methodos
) i izvorno znači put, način izlaganja, smišljen i
planski postupak. Pod metodom se podrazumeva način i postupci koji se
primenjuju da bi se ostvario neki cilj.
U nauci, metoda predstavlja put utvrđivanja naučne istine. Izbor metoda zavisi od svojstva
neke aktivnosti i cilja koji se želi ostvariti. Često se zbog pogrešnog metodološkog postupka
cilj nikako ne ostvari. Da bi nastavnik u nastavnoj situaciji ostvario postavljene ciljeve i
zadatke on mora primeniti odgovarajuće metode. Nastavnik mora imati teoretska saznanja i
iskustvo da izabere najprikladnije nastavne metode i da ih primeni.
Postoje brojni oblici nastavnih metoda što predstavlja veliko bogatstvo metodičkih načina
rada. Zadatak nastavnika je da u nastavnom radu primenjuje sve metode, da jedne ne
precenjuje, a druge ne podcenjuje. Celovitost metodičkih postupaka odnosi se na međusobno
povezivanje nastavnih metoda u toku nastavnog procesa. To povezivanje može biti simultano
(istovremena primena više nastavnih metoda) i sukcesivno kad se nastavne metode
primenjuju jedna posle druge. Dinamičnost nastavnih metoda ogleda se u njihovom stalnom
izmenjivanju u svim vrstama i oblicima. Za pojedinu situaciju nastavnik treba da odabere
najefikasniju i najekonomičniju nastavnu metodu. Izbor nastavnih metoda u toku nastavnog
rada zavisi od više faktora. Uvažavanje tih faktora omogućava pravilan izbor metoda, a
pravilnim izborom metoda uticaćemo na efikasnost nastave. Izbor nastavnih metoda zavisi od
konkretne situacije. Zbog toga je važno da se pođe od analize didaktičke situacije, ustvari
momenata koji se određuju.
Veoma bitan momenat koji utiče na izbor nastavne metode je sadržaj koji se obrađuje.
DIDAKTIČKO – NASTAVNE METODE
Nastavne metode
se mogu definisati kao naučno verifikovani načini i postupci rada
nastavnika i učenika u nastavnom procesu. One određuju kako treba da teče nastavni proces,
koje i kakve aktivnosti treba da ispunjavaju nastavnici i učenici.
U didaktičko – nastavne metode, ubrajamo:
Metoda predavanja
Metoda razgovora
Metoda rešavanja problema
Metoda diskusije
Metoda rada sa tekstom
Metoda pisanih radova
Metoda ilustracije i demonstracije
1. Metoda predavanja
Primenjuje se od prvih oblika vaspitanja pa do danas. Suštinu ove metode određuje
postupak monološkog (nastavnikovog) izlaganja, objašnjavanja i tumačenja određenih
sadržaja. Nastavnik je osnovni ili dominantni subjekt obrazovnog procesa.
Metoda predavanja pogodna je u situacijama:
a) „kad se glavni cilj sastoji u prenošenju podataka;
b) kad se odgovarajuće gradivo ne može obraditi na drugačiji način;
c) kad se gradivo za posebnu grupu mora organizovati i prikazati na poseban način;
d) kada je potrebno pobuditi zanimanje za temu;
e) kada gradivo treba zadržati u pamćenju samo kratko vreme;
f) kada je potrebno dati uvod u određeno područje ili pružiti orijentacionu pomoć u
savladavanju zadataka učenja koje zatim treba izvršiti uz pomoć neke druge metode“.
Prema mišljenju pojedinih autora predavanja su neprikladna onda kada:
a) „želimo ostvariti i druge ciljeve osim prenošenja informacija;
b) nešto treba zapamtiti u dužem vremenskom periodu;
c) je gradivo složeno ili apstraktno, ili sadrži mnoštvo detalja;
d) bitnu pretpostavku za postizanje nastavnih ciljeva čini aktivno sudelovanje učenika u
nastavi;
e) treba dosegnuti kognitivne ciljeve višega reda poput analize, sinteze ili integracije;
f)
kada su integracija ili nastavno iskustvo učenika prosečni ili ispod proseka“
Postoji opravdanje da se ova metoda povremeno primenjuje i u oblasti informatičkog
obrazovanja, na primer za sticanje znanja koja imaju teorijski karakter, o kojima učenici
nemaju prethodna znanja i iskustva.
2. Metoda razgovora
Suštinu ove metode čine različite varijante razgovora nastavnika i učenika u procesu sticanja
znanja, veština i navika. Najčešća primena ove metode podrazumeva postavljanje pitanja i
traganje za adekvatnim odgovorima. Prednost metode razgovora je što se tako uspešnije
aktiviraju učenici u nastavi.
Metoda razgovora se vrlo često koristi u nastavi svih nastavnih
predmeta. Pod metodom razgovora se podrazumeva takva metoda u kojoj se nastavni zadaci
ostvaruju u obliku pitanja i odgovora, ili u obliku rasprave. Ova metoda se u nastavi najčešće
koristi prilikom ponavljanja, uvežbavanja i proveravanja znanja, pa i prilikom obrade novog
gradiva
Prema karakteru didaktičkog vođenja razgovor može biti:
- neposredno vođen od nastavnika – strogo kontrolisan razgovor,
- slobodan – nastavnik prepušta inicijativu učenicima i
- rasprava – razgovor u kome se sučeljavaju mišljenja.
U strogo kontrolisanom razgovoru u prvom planu je uloga nastavnika. Nastavnik postavlja
pitanja strogo vodeći računa o postavljenom cilju. Čas se sastoji iz formule „pitanje –
odgovor“. Često se primenjuje u uvodnom delu časa kada se treba povezati ranije obrađeno
gradivo sa novim sadržajima i kada trebe na brzinu proveriti učenička znanja.
U slobodnom nastavnom razgovoru dolazi do izražaja inicijativa učenika. Nastavnik vodi
razgovor iz drugog plana, pomaže, savetuje, usmerava da čas ne ode od postavljenog cilja. U
