Baze podataka

@ViPserbia production 

BAZE PODATAKA 

-KNJIGA- 

@ViPserbia

2 

Sadrţaj 

1. 

Uvod 

5 

1.1.    Pojam baze 

9 

1.2.    Istorijat baza 

10 

1.3.    Neke od većih baza podataka 

10 

1.4.    Neke od manjih baza podataka 

11 

2. 

Modeli – strukture podataka 

14 

 2.1.   Osnovne strukture podataka 

14 

 2.2.   Dodatna definisanja nad  podacima 

24 

 2.3.   Definisanje baze 

29 

3. 

Relacione baze podataka 

32 

 3.1.   Programsko okruženje za upravljanje podacima 

41 

 3.2.   Projektovanje aplikativnih rešenja primenom relacionih baza 

44 

 3.3.   Projektovanje baze podataka 

45 

 3.4.   Projektovanje relacione baza podataka 

46 

 3.5.   Izrada dijagrama procesa 

49 

 3.6.   Izrada dijagrama funkcija 

50 

 3.7.   Izrada dijagrama toka podataka 

52 

 3.8.   Izrada matričnih dijagrama  

53 

 3.9.   Izrada dijagrama entiteta i relacija 

54 

4. 

Elementi relacione baze podataka

58 

4.1.   Tabele – Tables 

60 

4.2.   Formulari – Forms 

61 

4.3.   Upiti – Queries 

63 

4.4.   Izveštaji – Reports 

64 

4.5.   Spajanje relacija – spajanje tabela 

65 

4. 6.  Ažuriranje – unos, ispravka, dodavanje 

67 

4. 7.  Indeksi 

68 

4. 8.  Ključevi 

69 

4. 9.  Pretraživanja, sortiranja, selekcija 

70 

4.10. Makroi i primena VBA 

70 

5. 

Primena Microsoft Accessa u razvoju baze podataka 

72 

5.1.  Uvodne informacije - uputstva  

74 

5.2.   Primer razvoja aplikacije (poslovna praksa) 

75 

5.3.   Pokretanje rada MS Accessa   

76 

5.4.   Izrada tabela 

76 

@ViPserbia

5 

Baze podataka 

1. Uvod 

Savremeni  informacioni  sistemi  se  sve  češće  pored  opreme,  mreţnih  resursa  i 

ljudskog  potencijala  baziraju  i  na  skupovima  informacija,  koji  se  najčešće  nazivaju 

bazom  podataka 

i  skupovima  programskih  modula  koji  omogućavaju  pristup  tim 

podacima.  

Ovi  skupovi  programskih  modula  se  najčešće  nazivaju 

sistemi  za

upravljanje 

bazom podataka 

ili

skraćeno SUBP.  

Pri tome je osnovna namena SUBP da omogući svim korisnicima jednostavan i 

efikasan  pristup  podacima,  što  je  veoma  sloţen  zadatak,  koji  često  zahteva  veoma 
kompleksan  softverski  sistem,  te  ne  treba  da  čudi  što  je  oblast  baza  podataka  i 
informacionih  sistema  poslednjih  godina  doţivela  buran  razvoj,  kako  u  teorijskom, 
tako i u praktičnom smislu. 

Ako  se  pogleda  dosadašnji  razvoj  sistema  za  upravljanje  bazama  podataka 

(SUBP) slobodno se moţe reći da je tekao spiralnim tokom.  

Svaki  novi  ciklus  je  počinjao  naučno  istraţivačkim  radom  koji  se  obično 

konkretizovao  u  odreĎene  metodologije.  Nakon  toga  je  sledila  faza  realizacije    
SUBP-a  i  njegova  eksploatacija.  Faza  eksploatacije  je  otkrivala  i  negativne 
karakteristike  koncepta  i  načina  njegove  realizacije  što  je  opet  uslovljavalo  pojavu 
sledećeg ciklusa u razvoju SUBP-a. 

Informacioni  sistem  predstavlja  model  realnog  sistema,  a  proces  prevoĎenja 

pojedinih  koncepata  realnog  sistema  u  koncepte  modela  podataka  naziva  se 
projektovanje.  

Zbog toga je veoma bitno da je model podataka dovoljno semantički bogat da 

bi  mogao,  na  relativno  lak  način  prihvatiti,  ali  isto  tako  i  u  sebe  uključiti  različite 
koncepte realnog sistema. 
 

Svaki  model  podataka  se  sastoji  od  objekata,  operatora  nad  tim  objektima  i 

ograničenja.  

Osnovna  karakteristika  svakog  SUBP-a  je  model  podataka  na  kome  se  on 

bazira.  

Kada se analizira odreĎeni SUBP analizira se, u stvari, model podataka i način 

njegove  implementacije.  Korišćenje  odreĎenog  modela  podataka  se  susreće  u  fazi 
dizajna i u fazi implementacije SUBP-a .  

U  fazi  dizajna  se  koristi  model  podataka  kao  sredstvo  za  definisanje  modela 

informacionog  sistema,  koji  se  u  fazi  implementacije  realizuje  u  modelu  podataka 
ugraĎenom u SUBP. 

@ViPserbia

6 

 
 
Veoma  je  vaţno  pitanje  da  li  su  to  dva  različita  tipa  modela  podataka  ili  ne. 

Ukoliko  se  radi  o  istom  tipu  modela  podataka  tada  se  postavlja  pitanje  da  li  je  on 
dovoljno semantički bogat da bi se mogao koristiti u fazi dizajna i da li je u isto vreme 
jednostavan da bi se, u fazi implementacije, mogao lako realizovati.  

Ukoliko  se  u  navedenim  fazama  radi  sa  različitim  tipovima  modela  podataka 

tada postoji problem njihovih semantičkih razlika i načina prevoĎenja jednog modela 
u  drugi.  Ukoliko  je  semantička  razlika  značajna  nije  moguće  izvršiti  prevoĎenje 
semantički bogatijeg u semantički siromašniji model. 

Očigledno  je  da  se  korišćenje  različitih  modela  podataka  u  različitim  fazama 

razvoja softvera svodi na efekte i mogućnosti onog koji je siromašniji. 

Moderna obrada podataka se zasniva na dva osnovna koncepta:  
a)  Na  konceptu  baze  podataka  kao  jedinstvenog  skladišta  svih  informacija 

potrebnih za opis jednog realnog sistema, iz koga onda svaki korisnik moţe da izvuče 
one informacije koje su mu potrebne,  

b) Na konceptu sistema za upravljanje bazom kao sloţenog softverskog proizvoda, 

čiji  je  cilj  da  korisniku  omogući  lako  i  brzo  rukovanje  potrebnim  podacima,  ne 
opterećujući  ga  pritom  detaljima  fizičke  organizacije,  zaštite,  obezbeĎenja 
konkurentnosti i drugim sloţenim administrativnim poslovima. 

Najveći  broj  komercijalnih  SUBP  je  zasnovan  na  hijerarhijskom,  mreţnom, 

relacionom ili objektno orijentisanom modelu podataka.  

Prvi  sistemi  za  upravljanje  bazama  podataka  bili  su  hijerarhijskog  tipa  (sistem 

IMS  –  information  management  system,  firme  IBM),  mada  u  to  vreme  njihovi 
projektanti  nisu  toga  bili  ni  svesni.  Pojam  modela  podataka,  pa  samim  tim  i 
hijerarhijskog modela, uveden je tek kasnije.  

Mreţni model se pojavio nešto kasnije u odnosu na hijerarhijski, dok je relacioni 

model  nešto  noviji  u  odnosu  na  njih  -  prvi  ga  je  predloţio  Codd  1970.  godine. 
Poslednjih godina se počeo veoma intenzivno počeo primenjivati objektno orijentisani 
model. 

Prvi komercijalni relacioni SUBP pojavio se krajem sedamdesetih godina i od tada 

praktično  kompletan  razvoj  SUBP  i  najveći  broj  novih  realizacija  koristi  relacioni 
model  podataka.  Prvi  eksperimentalni  sistemi  koji  su  koristili  relacioni  model 
konstruisani su u firmi IBM. 

Na  trţištu  je  80  –tih  i  90-  tih  godina  postojalo  preko  stotinu  raznih  relacionih 

SUBP.  Vcćina  njih  su  koristili  strukturni  upitni  jezik  SQL  -  Structured  Query 
Language ili neku njegovu varijantu. 

U tom periodu veoma značajnu ulogu u svetu baza podataka  je imao Rdb/VMS  

proizvod  američke  firme  Digital  Equipment  Corporation,  namenjen  računarima  tipa 
VAX  i  mikroVAX  pod  operativnim  sistemom  VMS  i  predstavljao  je  sloţen,  ali 
veoma dobar sistem za upravljanje bazama podataka, koji je podrţavao sve osnovne 
operacije relacionog modela.  

@ViPserbia

8 

Kako  je  upitni  jezik  SQL  kasnije  vremenom  postao  standard  u  oblasti  relacionih 

baza podataka, to je Digital razvio i SQL interfejs za Rdb/VMS baze. Ovaj se softver, 
pod komercijalnim nazivom VAX SQL, isporučivao zajedno sa Rdb/VMS softverom, 
te je kupac imao na raspolaganju oba interfejsa i, shodno tome, imao mogućnost da 
bira.  
 

@ViPserbia