Univerzitet u Beogradu
Faukltet sporta i fizičkog vaspitanja
Diplomski rad
Primena igre 1:1 u napadu kod košarkaša
uzrasta 15 i 16 godina
Student: Đorđe Joksić mentor: Prof. Dr Saša Jakovljević
Univerzitet u Beogradu
Faukltet sporta i fizičkog vaspitanja
Diplomski rad
Primena igre 1:1 u napadu kod košarkaša
uzrasta 15 i 16 godina
Student: Đorđe Joksić mentor:
Prof. Dr Saša Jakovljević
____________________________
Komisija:
Datum:_______________ Prof. Dr Milivoje Karalejić
_____________________________
Asistent Radivoj Mandić
Ocena:________________ _____________________________
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja
2
prvi put takmiči 1950. godine u Buenos Ariesu gde je zauzela poslednje deveto mesto.
Jugoslavija je debitovala na Olimpijskim Igrama 1960. godine u Rimu i osvojila 6. mesto.
Od perioda prvih učešća na meĎunarodnim takmičenjima do 1991. godine, reprezentacija
Jugoslavije je osvojila 13 evropskih medalja, 8 odličja sa svetskih prvenstava i 5
olimpijskih medalja.
U tom periodu velike uspehe su postizali i klubovi pa je tako osvojeno šest titula prvaka
Evrope, tri titule pobednika Kupa Kupova, i šest titula pobednika Kupa Radivoja Koraća.
U periodu posle 1991. godine i rascepljenja zemlje što je svakako uticalo na kvalitet
razvoja košarke u SRJ muška reprezentacija je osvojila dve zlatne i bronzanu medalju na
prvenstvima Evrope, 2 zlatne na prvenstvu Sveta i srebrnu medalju na Olimpijskim
igrama. Sa velikim uspehom su nastupale i mlaĎe kategorije na Evropskim i Svetskim
prvenstvima, Balkanskom prvenstvu, Univerzijadi.
Kadetska nacionalna selekcija se oduvek isticala sjajnim rezultatima na meĎunarodnim
takmičenjima a od osamostaljivanja Srbije osvojena je medalja na skoro svakom većem
takmičenju.
Iz priloţenog se zaključuje da je od početka razvoja Jugoslovenska košarka postizala
ogromne uspehe i izuzetno vredne rezultate u svetskim okvirima.
Upravo takvi podaci nam daju za pravo da pričamo o Srbiji kao košarkaškoj zemlji i
podneblju koje je uvek darivalo sjajne košarkaše ali i trenerska imena. Sve to ide u prilog
mišljenju da se na ovim prostorima uvek dobro radilo posebno sa mlaĎim kategorijama.
De Kubertenova krilatica da nije vaţno pobediti nego učestvovati danas skoro da nema
apsolutno nikakvu sportsku vrednost. Pre svega u smislu fer pleja i pravičnosti. Košarka
je kraljica igara koja povezuje i oplemenjuje ali osvrtom na mlade košarkaše u Srbiji i
kroz šta sve prolaze a posebno nemetodičnost u radu i treningu dovodi pod sumnju tezu
da je i dalje kraljica sportskih igara.
Kao zemlja koja je nasledila velike uspehe bivše drţave a koja i dan danas nesumnjivo
ima talente i košarkaški potencijal, veliki problem predstavlja što nikako da se vratimo
osnovama i opet zaigramo tu divnu igru kako valja.
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja
3
2. KARAKTERISTIKE KOŠARKAŠKE IGRE
Košarka oko sebe okuplja ljude različitog uzrasta, rase i sa različitih podneblja.
Svakodnevno se širi i unapreĎuje pa se tako i zahtev za igranjem menja. Bilo da se radi o
rekreativnoj zabavi, školskom sportu ili profesionalnom bavljenju, košarka traţi od onih
koji je upraţnjavaju da uvek budu u toku i da prate njen razvoj.
U opštoj podeli sporta, košarka se svrstava u sportske igre. Igra je sama po sebi timski,
kolektivni sport u kome se meĎusobno '' bore'' dve grupe ljudi, dva tima, dva kolektiva.
Košarka iziskuje neprestanu saradnju igrača jedne ekipe u cilju postizanja rezultata a to je
pobeda. U pravilima košarke Prvo pravilo definiše košarku kao igru koju igraju dva tima
od po pet igrača gde je cilj svakog tima da postigne koš a da u tome spreči protivnički
tim; zatim košarku kontrolišu sudije, sudije za zapisničkim stolom i komesar; a tim koji
je postigao više pogodaka na kraju utakmice je pobednik. Pred same igrače postavlja se
izazov da se neprestano razvijaju i da prate razvoj igre. To igračko razvijanje
podrazumeva konstantno unapreĎenje ličnih sposobnosti košarkaša. Bilo da se radi o
mlaĎim kategorijama ili seniorskim profesionalnim igračima, mesta za napredak uvek
ima.
Savremena košarka je izuzetno dinamična i brza igra sa dosta ritma i jakog tempa. To
znači da oni koji je igraju treba da teţe razvoju svojih sposobnosti u cilju odrţanja
tedencija razvoja košarke. To znači unapreĎenje i nekošarkaških karakteristika a tu se pre
svega misli na fizičke predispozicije. Bazična motorika, snaga, brzina, skočnost samo su
neke od komponenti na koje se košarka oslanja u poslednje vreme. U prošlosti se znalo
da visoki igrači imaju gotovo nedostiţnu prednost koju su pretvarali u dominaciju pa su
na račun toga i bili omiljeni. Zahtevi koji se danas postavljaju pred košarku su takvi da je
publika izuzentno bitan činilac košarkaških dešavanja, te da igra treba biti i atraktivna,
zabavna ali i takmičarski nastrojena.
Kadetska košarka nije izuzetak. Pored već usvojenih tehničkih i taktičkih elemenata bitno
je raditi na tome da se obezbede i dobre atlete koje će podići nivo igre ali i atraktivnosti
iste. Svakako da su visina, brzina, izdrţljivost i snaga neizostavan faktor kojim se
upravljamo u selekciji igrača a uz to treba usmeriti igrače da se nadmeću jedni sa
drugima. Veliki problem se javlja u tome što je veliki deo klubova usmeren na stvaranje
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja
5
3. KARAKTERISTIKE DEČAKA UZRASTA 15 I 16 GODINA
Uzimajući u obzir da rast čoveka nije linearan i da se deli na faze ubrzanog i
usporenog rasta, dečaci koji se nalaze u pubertetskom periodu u uzrastu 15 i 16 godina
pripadaju drugoj fazi ubrzanog rasta. U tom periodu posebno kod sportske dece se dešava
ubrzan razvoj bioloških karakteristika koji se naziva akceleracija. Upravo iz tog razloga u
sportovima poput košarke akceleranti zauzimaju vaţno mesto u sportskoj selekciji.
Kada je u pitanju telesna visina, jedna od bitnijih fizičkih karakteristika košarkaša,
najveći prirast je upravo u periodu od 14 do 16 godine kada se telo izduţuje i do 10-15
cm. Na nedavno završenom Evropskom prvenstvu za košarkaše ispod 16 godina prosečna
visina selekcije Srbije je iznosila 198cm a prosečna visina svih selekcija učesnica turnira
bila je 194.5cm.
Kao jedini motor u telu srce je u pubertetu često u zaostatku u odnosu na rast skeleta.
Srce je često u zabačenom poloţaju u uskom grudnom košu tipičnom za košarkaše
(viseće srce) pa su manifestacije ovakve pojave brţi zamor na opterećenje i sve slabiji
igrački učinak na terenu usled znatno smanjene funkcionalne sposobnosti
kardiovaskularnog sistema.
Brzina, koja se deli na tri osnovne komponente (brzina reakcije, brzina pojedinačnog
pokreta i frekvencija pokreta), je do perioda puberteta kod školske dece gotovo razvijena
u celosti pa posle puberteta nema značajnijeg porasta ove sposobnosti. Ipak, brzina je kod
košarkaša od izrazitog značaja za uspeh, posebno u situacijama igre 1:1, pa se
metodičnim treningom moţe raditi na odrţavanju i blagom uvećanju ove sposobnosti.
Psihomotorne sposobnosti kao što su spretnost i okretnost i fleksibilnost kao
antropomotorička osobina, su do pojave puberteta u znatnoj meri razvijene, meĎutim
zahtevi specifičnog košarkaškog treninnga su takvi da je potrebno konstatno ulagati u
dalji razvoj ovih sposobnosti, posebno fleksibilnosti imajući u vidu da se u kadetskom
uzrastu povećava i procenat mišićne mase tela pa je česta pojava i povreda košarkaša.
