1
I
Увод у лексикологију
..........................................................................................................................
2
II
Подела лексикологије
........................................................................................................................
3
III
Лексема и реч
...........................................................................................................................................
3
IV
Лексикон
....................................................................................................................................................
6
V
Класификација речника
....................................................................................................................
8
VI
Историја српске лексикографије
..................................................................................................
9
VII
Структура речника и речнички чланак
....................................................................................
10
VIII
Језик, мишљење и стварност
..........................................................................................................
12
IX
Компоненцијална анализа
...............................................................................................................
13
X
Полисемија
................................................................................................................................................
14
XI
Метафора
....................................................................................................................................................
15
XII
Метонимија
...............................................................................................................................................
16
XIII
Синегдоха
...................................................................................................................................................
18
XIV
Позајмљенице
..........................................................................................................................................
19
XV
Англицизми
..............................................................................................................................................
21
XVI
Позајмљивање и адаптација
............................................................................................................
22
XVII
Историзми, архаизми и неологизми
...........................................................................................
24
XVIII Функционално раслојавање лексике
.........................................................................................
26
XIX
Раслојавање лексике према регистру
........................................................................................
27
XX
Територијално раслојавање лексике
.........................................................................................
28
XXI
Парадигматски односи лексема
....................................................................................................
29
XXII
Синонимија
...............................................................................................................................................
30
XXIII Антонимија
...............................................................................................................................................
31
XXIV Хипонимија
...............................................................................................................................................
32
XXV
Хомонимија
...............................................................................................................................................
33
XXVI Паронимија
...............................................................................................................................................
34
XXVII Синтагматски односи лексема
.......................................................................................................
34
XXVIII Фразеологија
............................................................................................................................................
36
XXIX Класификација фразема
....................................................................................................................
37
XXX
Фразеологија у новинарству
..........................................................................................................
40
2
Л
ЕКСИКОЛОГИЈА
(
lexis
– реч +
logos
– наука): део науке о језику који проучава значење речи,
као и синтагматске, парадигматске и деривационе везе међу речима. Лексикологију
занима лексема у целини: у којим се контекстима може остварити и која све значења
остварује.
глвлнжпж = 1. жйапж йлъ, омлолбклоп глвлна
2. жекложпж оадндач
3. дндапж мнгдаващг
(...)
ПАРАДИГМАТСКИ ОДНОСИ
СИНТАГМАТСКИ ОДНОСИ
ДЕРИВАЦИОНЕ ВЕЗЕ
Синонимија, хомонимија и
антонимија. То је вертикална
раван.
Сазл чг „глвлнжпж“ нгф злча
мнжмада опакдандклй чгежзр –
кглбгигдгка нгф. Њгк
акплкжй чг „ърпапж“, а
данглкоза ванжчакпа
„омжзапж“. Са ванжчакпа чг
заназпгнжопжфка еа
кгслнйаикг нггжопнг.
Односи међу речима у
линеарној равни и
уланчавање речи у тој
равни.
Сазл ог игзогйа
„глвлнжпж“ йлдг злнжопжпж
ре мнжилгг бнел, пжтл,
майгпкл. Йиаожсжзрчр ог
мнгдйгп ж глвлнкжз.
Разматрају творбу речи.
(Дериватологија је творба
речи)
Ийгкжуг „глвлн“ ж „глвлнгщг“,
зал ж мнждгв „глвлншжв“
каопаиж ор лд гиаглиа
„глвлнжпж“.
Лексички систем је отворен и зависан од живота једне заједнице.
Из тог система неки елементи се могу изгубити (или померити ка периферији) и тако
настају
историцизми
и
архаизми
;
неки нови се могу развити –
неологизми
;
неким елементима се мења вредност и место у том систему (када, на пример, један од
синонима превагне у одређеној употреби).
4
и свим значењима истовремено), обухвата сва значења и све облике једне речи, а реч је
конкретна реализација лексеме у тексту:
Кжуг: 1. мнгдща опнака гиавг р флвгза
2. лолба, ижфклоп
3. жегигд, лбижз, лбгигдчг
4. блша, мнава опнака кгфгга (лдгъг, ка мнжйгн)
Конкретна реализација лексеме је
РЕЧ
(морфосинтаксичка реч). Однос између лексеме и
речи описан је у примеру:
Прза нрзр йжчг
У примеру се налазе три речи [
нрза, нрзр, йжчг
] и две лексеме [
нрза, йжпж
]. У савременој
лексикологији се за варијанте лексеме користи термин
АЛОЛЕКСА
. Постоје две групе
алолекса.
лексико-граматички алолекси
(падежи сем номинатива)
Основна лексичко-граматичка алолекса лексеме „кућа“ јесте облик ове лексеме у
номинативу једнине, док су секундарне лексичко-граматичке алолексе лексеме
„кућа“ –
зръг, зръж, зрър, зръл, зрълй, зръж; зръг, зръа, зръайа...
Лексичко-
граматичка алолекса може бити вишечлана (алолекса лексеме „читати“:
бжл оай
фжпал, брдгй фжпал...
).
лексичко-семантички алолекси
(сва значења сем примарног)
Основна лексичко-семантичка алолекса лексеме „кућа“ гласи:
гнацгвжкозж
лбчгзап, егнада еа опаклващг жиж днргр днрхпвгкр рмлпнгбр
. Секундарне
лексичко-семантичке алолексе лексеме „кућа“ су:
а) лкж злчж джвг р чгдклй длйаъжкопвр, млнлджуа
б) нлд, илеа, джкаопжча
в) млнлджфка жйлвжка, длйаъжкопвл, зръакопвл
Дефиниција
РЕЧИ
заснива се на следећим критеријумима:
писање између две белине
интонациона целовитост у изговору
самосталност
непреместивост делова
поседовање значења
промена информационе структуре
исказа
5
Дефиниција речи зависи од тога с ког аспекта је посматрамо. Уколико је посматрамо са
фонетско-фонолошког аспекта, то је скуп гласова који су обједињени једним акцентом. Са
морфолошког аспекта, то је комплекс морфема који има значење. У лексикологији,
РЕЧ
је
најмања самостална јединица лексичког система коју чини лексичка морфема оформљена
граматичком морфемом, односно семантички конкретизована морфема у зависности од
творбе (творбена основа, творбени формант); способна је да учествује у формирању
синтаксичких јединица.
Даринка Гортан Премк сматра да постоје три поделе речи у нашем језику:
МОРФОЛОШКА
ФУНКЦИОНАЛНА
СЕМАНТИЧКА
подела речи на врсте речи
подела речи према
функцији у реченици
подела речи на
аутосемантичне и
синсемантичне
А
УТОСЕМАНТИЧНЕ
(пунозначне)
РЕЧИ
су оне речи које задовољавају три критеријума у
семантичкој класификацији:
I
способност номинације (именовања)
II
способност означавања појмова
III
способност вршења функције одређеног реченичног члана
У аутосемантичне речи спадају
именице, глаголи, придеви
и
прилози
. Оне испуњавају
сва три критеријума. Први критеријум задовољавају све речи, али то није случај и са друга
два.
С
ИНСЕМАНТИЧНЕ РЕЧИ
су су:
предлози:
њима се именује и означава релација између именичког појма и
управног члана синтагме (
каиаежпж ог жомнгд зръг
)
везници:
означавају релацију између појединих речи или синтагми
речце (партикуле):
обележавају однос говорног лица према целом исказу или
према неком појму у реченици
узвици:
обележавају стање, расположење говорника
7
(или лексичка меморија) припада сваком појединачном говорнику и њега
чини наше знање, тј. све оно што је садржано у нашој меморији.
►
Прво питање у вези са менталним лексиконом јесте:
Йлижзл овазж флвгз ека игзогйа?
Према неким проценама, утврђено је да образован одрастао човек зна више од 50.000
речи и да тај број може ићи чак до 250.000. Експерименти показују да изворни говорници
могу препознати речи свог језика за 1/5 секунде.
Начини, односно извори за прикупљање података о менталном лексикону:
тражење речи и лапсуси у спонтаном говору
напори у проналажењу речи код људи са говорним поремећајем
1
различити психолингвистички експерименти
2
разна теоријска знања
►
Друго важно питање јесте:
Йазл ор нгфж наомлнгцгкг р йгкпаиклй игзожзлкр?
Ради се
о одређеном систему који може бити:
1.
модел просторне метафоре
(представе фреквентнијих речи су ускладиштене
ближе улазу у лексикон што доводи до њихове брже обраде)
2.
модел атомских мехурића
(постоји универзални скуп основних атома значења,
знаних као „семантички примитиви“; исти су у свим језицима и спадају у општу
људску способност)
3.
модел паукове мреже
(заснивају се на рачунарској симулацији обраде речи
преко неуронских мрежа)
Када је у питању ментални лексикон, важно је обратити пажњу на одабир потребне речи у
говорној функцији и на препознавање одговарајуће речи у говорној рецепцији.
осим лексичких јединица садржи и информације о њиховој употребној
вредноти која се активира у комуникацији.
1
афазија = губљење речи
2
тестови асоцијације, појава „на врх језика“ и слично
