Унутрашња организација парламента
УНИВЕPЗИТЕТ У ПPИШТИНИ
ПPАВНИ ФАКУЛТЕТ
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Уставно право
Тема: Унутрашња организација парламента
Ментор: Студент:
Коcовcка Митpовица, 2020.
Унутрашња организација парламента
изабраних представника да би се спречила потпуна бирократизација државног
апарата. Иако неопходан у државној организацији, бирократски елемент може да
буде и опасан уколико захвати целу државу јер тада бирократија постаје сама
себи сврха –господар, а не слуга државе.
2
Зато се законодавна власт не поверава стручњацима (правницима), него
простом народу па у парламент улазе људи из народа који воде рачуна да у закон
не уђе нешто што се противи здравом разуму и осећању правичности код
обичних људи.
3
ПОРЕКЛО И НАСТАНАК ПАРЛАМЕНТА
Парламент потиче из Енглеске и настао је из дуге (вековне) борбе
племства за ограничавање владаревог апсолутизма и учешће у власти уз њега или
поредњега. Та борба је започета још 1215. год. када је крупно племство и
свештенство приморало краља Јована без Земље да изда Велику повељу о
слободама и призна поред себе још једну власт – један сабор архиепископа,
опата, грофова, великих барона и других непосред-них вазала круне. Овај сабор
феудалне властеле – племства и свештенства ограничио је владара у
финансијској (пореској) власти јер је Повељом био овлашћен да даје сагласност
на установљавање нових дажбина које би владар разрезао својим вазалима.
4
Са овим општим саветом краљевства – телом састављеним од највишег
племства и свештенства -зачета је пракса саветодавних тела које је краљ сазивао
и на чије савете или помоћ се ослањао у доношењу својих важних одлука. Тако је
у Енглеској већ средином XII века сазвано прво представничко, односно
2
Ibid
, стр. 278
3
Ibid.
4
Видети: чл. 15. Велике повеље о слободама из 1215. год. објављена у књизи др Љубице Кандић,
Одабрани извори из опште истори
ј
е државе и права седмо изда
њ
е, Савремена администраци
ј
а
,
Београд, 1992.
Унутрашња организација парламента
саветодавно тело под називом Велики савет (Magnum concilium) које је имало да
пружа помоћ, односно даје савете владару у многим државним (краљевским)
одлукама, а пре свега је то било саветодавно тело монарха у законодав-ним
стварима.
5
У почетку је Велики савет био састављен из највишег племства и
црквених великодостојника (барона и прелата), да би се временом његов састав
проширио обухватањем и представника грофовија и градова са повељама као и
представника нижег племства.
6
Тако се и дошло до првог парламента, тзв. Парламента узора (Model
parliament) који је сазван давне 1295. год. да би крајем XIX века енглески
парламент добио коначну физиономију поделом на Горњи дом и Доњи дом (Дом
комуна). Тако је енглески парламент прошао свој пут развоја од чисто племићке
скупштине па до представничког органа – народног представништва (у правом
смислу те речи) у коме су били заступљени сви друштвени слојеви, а пре свега
онај најважнији који је чинило грађанство. Док је у почетку парламент имао само
финансијску (пореску) власт, временом се његова улога ширила и на законодавне
ствари па је постао и законодавни чинилац, уз краља. Та законодавна власт
парламента се развила из његовог права молбе и жалбе које је примао од грађана
у вези са разним злоупотребама власти, неправедног суђења и сл. и које некад
нису могле другачије да се реше сем законима.
7
УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА ПАРЛАМЕНТА
Поред положаја и улоге коју има и функција које врши, за сваки
парламент је важна и његова унутрашња организација као и питање његових
унутрашњих односа и начина њиховог регулисања. Може се рећи да су то две
стране исте медаље које подједнако утичу да парламент има овакав значај и
утицај у уставном и политичком систему модерне државе. Унутрашња
5
Миодраг Јовичић,
Велики уставни системи елементи за
ј
едно упоредно уставно право, ИРО
„
Светозар Маркови
ћ
“
, Београд, 1984. стр. 21.
6
Ibid
, стр. 22
7
Слободан Јовановић,
нав. дело
, стр. 28.
Унутрашња организација парламента
Због саме важности унутрашње организације парламента, унутрашњих
организационих питања која утичу на успешност његовог рада, уобичајено је да
се она регулишу у посебном акту - пословнику који доноси сам парламент или
његови домови. Пословник је тако израз аутономије самог парламента, његовог
аутономног права да сам прописује своју организацију и начин свог рада или, још
краће речено, да се самоорганизује. За проф. Павла Николића (а и већину других
правних писаца) скупштински пословник је специфичан правни акт који
самостално доноси парламент, односно сваки дом парламента посебно и којим се
регулише проблематика унутрашње организације парламента и његовог
функционисања.
9
И за нашег великана Слободана Јовановића пословник
представља скуп правила о парламентарном поступку. То је аутономни акт
парламента мада је могуће да се примени и мешовито решење по коме се важније
ствари из парламентарне процедуре уређују законом, а оне мање важне
једностраним одлукама парламента.
10
Углавном, више претеже став да је
пословник аутономни акт парламента, да је то његова унутрашња ствар у коју не
треба нико да се меша и интервенише па ни сам закон. Ова аутономија
парламента да доноси сопствени акт о самоорганизовању се у већини
демократских система (по проф. Павлу Нико-лићу) брани и оправдава разлозима
очувања независности парламента у односу на егзекутиву јер је таква
независност парламента угрожена или укинута ако такав акт не доноси он сам,
већ то чини неко други пре свега извршна власт. Иако пословник представља
најзначајнији акт парламента који утиче на успешност и квалитет његовог рада, у
правној теорији нема јединственог мишљења о његовом карактеру и обавезности.
Према енглеској доктрини и пракси, парламентарни пословник се сматра као
унутрашња ствар парламента, као нешто што обавезује само парламент, мада је,
по Слободану Јовановићу, правна важност тих одлука парламента неједнака.
11
9
Видети: Павле Николић,
Уставно право, Пословни биро
, д.о.о. Београд, 1997. стр. 471 па даље
Павле Николић,
Прилог пита
њ
у карактера и садржине скупштинских пословника
„
Архив за
правне и друштвене науке“
бр. 1-2/67, 55.
10
С. Јовановић,
нав.дело
, стр. 339.
11
Ibid
, стр. 339.
