Video igre u funkciji obrazovanja i vaspitanja

Како бисмо као наставници, описали свој став према видео игрицама у образовању? Супарнички, ентузијастички или негде између? Истина је да када деца играју игрицу на телефону на часу уместо да се усредсреде на наставу, наставници то са правом доживљају као сметњу на часу и непоштовање према наставнику и школским обавезама. Опште је познато да многа деца занемарују своје школске, а и остале животне обавезе услед прекомерног провођења времена играјући видео игрице, било на свом мобилном телефону, компјутеру или конзоли за играње игрица. Можемо ли као наставници окренути тај дечји ентузијазам према видео игрицама у корист система васпитања и образовања, а који је директно усмерен на добробит самог детета? Одабир високо квалитетних образовних видео игара пружа могућност наставницима да користе видео игре као дидактичка средства при одржавању наставе. Чак и дечји ентузијазам за популарне видео игре искључиво забавног садржаја, могао би се искористити у образовне сврхе. Овај рад се бави предностима укључивања видео игара у обављање наставних активности, сликовитим приказом конкретних интерктивних едукативних видео игара, а такође ће се бавити и изазовима оваквог начина држања наставе.