УПУТСТВО ЗА ПИСАЊЕ СЕМИНАРСКОГ РАДА
Структуру семинарског рада
чини:
• Насловна страна
• Садржај
• Текст (увод, основни текст, закључак)
• Литература
Обим
семинарског рада износи 15 до 20 куцаних страна. Странице се нумеришу од увода.
Насловна страна
пружа основне информације:
• Назив високошколске установе
• Лого високошколске установе
• Назнаку врсте рада (семинарски рад)
• Назив предмета
• Наслов рада
• Наставничко звање, академску титулу, име и презиме предметног наставника
• Име и презиме студента и број индекса
• Место и година израде рада
Садржај
представља текстуално - нумерички преглед делова рада. У њему су наведени
основни делови рада, тј. наслови и поднаслови који одражавају његову структуру и
бројеви страна на којима се налазе.
Увод
презентује суштину теме која се разматра у семинарском раду. Овде се указује на
њен значај, разлоге (мотиве) за њену обраду и даје кратак преглед садржаја рада.
Пожељно је да обим увода буде у оквиру једне стране.
Основни текст
семинарског рада представља самостални приказ коришћене литературе,
где студент на критички начин бира, анализира, систематизује и представља већ познате
чињенице о датој теми. Овај део рада рашчлањен је на поглавља и подпоглавља која су
правилно и логично распоређена и обележена.
Закључак
је поглавље у коме студент сумира и рекапитулира основна размишљања,
ставове и виђења која су обрађена у основном тексту. Овде се на систематичан и концизан
начин саопштавају најважнија сазнања до којих се дошло анализом литературе. Закључак
би требало да се базира на
СТУДЕНТОВИМ
размишљањима и констатацијама. Закључке
би требало дати што тачније, кратко и јасно, и сваки укратко аргументовати. Обим овог
поглавља је у оквиру једне странице.
У семинарском раду се могу користити
слике
. Оне, као и текст, представљају важан део
рада. Омогућавају јасно, сажето и једноставно представљање материјала у раду. У слике
се убрајају графикони, цртежи, карте, слике, фотографије. Требају треба да буду означене
редним бројем, да садрже назив, опис шта приказује, евентуално извор са кога су
преузети.
При означавању редним бројем, табеле се означавају једним редоследом, а слике другим
(ако иза прве табеле у тексту следи прва слика, слика не добија редни број 2. него 1.).
Наслов и број табеле треба да буде изнад табеле, док се наслов и број слике, пише испод.
Списак литературе
је систематски преглед свих извора који су коришћени током израде
семинарског рада. Пошто се у семинарском раду користи ћирилично писмо, попис
литературе се наводи азбучним редом. Једна референца у раду се појављује два пута. Први
пут у самом тексту где се помиње коришћени текст (Манић, 2013; Недовић и сар., 2012), а
други пут у списку литературе.
Начин навођења коришћене литературе према АПА (American Psychological Association)
стилу. Књига једног аутора се у попису литературе наводи на следећи начин:
[1]Ђорђевић, Ј. (1981). Савремена настава – организација и облици. Београд: Научна
књига
Књига више аутора се наводи: Ако је шест и мање аутора, пишу се сви аутори. Ако је
седам и више аутора, пише се само први аутор и додаје „и сарадници“.
[1]
Бранковић, Д., Илић, М., Милијевић, С., Сузић, Н. и Гутовић, В. (1999).
Педагошко-психолошке и дидактичко-методичке основе васпитно-образовног рада.
Бања Лука: Друштво педагога РС
[2] Сузић, Н. и сарадници (2001). Интерактивно учење III. Бања Лука: ТТ центар
Рад једног аутора објављен у часопису наводи се на следећи начин:
[1]
Вилотијевић, М. (2003). Од традиционалне ка информационој дидактици.
Образовна технологија бр. 1–2, стр. 15–19
Рад више аутора у часопису се наводи у зависности од броја аутора:
а) Ако је шест и мање аутора, онда се наводе сва имена.
[1]
Wilkerson, D., Manatt, R., Rogers, M., and Maughm, R. (2000). Validation of learner,
principal, and self-ratings in 360 degree feedback for teacher evaluation. Journal of
Professionel Evaluation in Education, 14, 179–192.
