Kulturne potrebe

Kultura je cjelokupno društveno naslijeđe neke grupe ljudi, to jest naučeni obrasci mišljenja, osjećanja i djelovanja neke grupe, zajednice ili društva, kao i izrazi tih obrazaca u materijalnim objektima.

               Teorijsko objašnjavanje pojma potreba relativno je novo u misaonoj evropskoj arheologiji.  Potreba ukazuje na nedostatak nečega ili nekoga i nastojanje da se taj nedostatak ukloni, odnosno da se potreba zadovolji.               Pod kulturnim potrebama podrazumijevamo one potrebe kojima se čovjek ostvaruje kao biće različito od svih ostalih (najveći broj fizioloških potreba;  hrana, san itd) karakteriše sve životinje bez razlike) i kao jedinstvena ličnost  u svom  društvenom i kulturnom okruženju.   Vrste kulturnih potreba su: potreba za jezičkim istraživanjem i komunikacijom, potreba za saznavanjem, potreba za estetskim doživljajem i stvaralačke potrebe.

Kulturne potrebe i samoaktuelizacija će zavisiti od društvene situacija, porodičnog vaspitanja, ali i od i od individualno-psiholoških karakteristika i sposobnosti ličnosti.

Kulturne potrebe su po svojoj prirodi bazične i ima ih, kao što smo vijdeli, samo nekoliko.  Kulturna interesovanja su mnogobrojna i ona su konkretan način na koji se kulturne potrebe ispoljavaju. Proces širenja i usvajanja kulture može biti spontan i organizovan.  U teoriji se usvajanje kulturnih sadržaja naziva inkulturacija. Inkulturacioni procesi najdinamičniji su u porodici (porodično vaspitanje), lokalnoj zajednici i grupi vršnjaka. Međutim, u svim razvijenijim kulturama društvo mora da ustanovi posebne institucionalne forme unutar kojih će se intenzivnije odvijati inkulturacioni procesi. Osnovne objektivne prepreke zadovoljavanja kulturnih potreba su: nepostojanje adekvatnih institucija kulture i kulturnih programa, prostorna udaljenost takvih institucija, loša materijalna situacija pojedinaca i njihovih porodica, nedostatak slobodnog vremena. Ipak,daleko su najznačajnije prepreke subjektivne, odnosno psihološke prirode. Ukoliko se tokom razvoja ličnosti ne utiče na razvoj kulturnog senzibiliteta djeteta u porodici, utoliko moraju više da se angažuju ustanove kulture, zatim ustanove predškolskog i školskog obrazovanja.