background image

УЧЕЊЕ НА ДАЉИНУ – МОГУЋНОСТИ И ИЗАЗОВИ 

Београд, 2026.

Своје излагање и одбрану мастер рада посвећујем                         .

Родитељима посвећујем овај рад чија љубав и подршка нису имали граница 

на овом путовању образовања.

Хвала што сте омогућили да остварим своје снове и постанем оно што 

јесам.

 

Посебну захвалност дугујем свом          . Мом         хвала на неисцрпној 

мотивацији, осмеху и загрљају када је било најпотребније. 

background image

2.4. Педагошко-методолошка начела и циљеви учења на даљину.........................24

3. ТЕОРИЈСКО-ТЕХНОЛОШКА ПЕРИОДИЗАЦИЈА И ГЕНЕРАЦИЈЕ УЧЕЊА НА 
ДАЉИНУ...............................................................................................................................26

3.1. Прва генерација: Супституција традиционалне наставе путем дописних 
курсева..................................................................................................................................27
3.2. Друга генерација: Дистрибуција образовних садржаја путем аналогних 
масовних медија (Радио и ТВ)..........................................................................................28
3.3. Трећа генерација: Синхрона комуникација и интеракција путем теле и видео-
конференцијских система.................................................................................................29
3.4. Четврта генерација: Интеграција рачунарске технологије и мултимедијалних 
образовних софтвера.........................................................................................................30
3.5. Пета генерација: Мрежне архитектуре, глобалне интернет технологије и 
хипермедијални системи (WWW).....................................................................................30

4. СТРУКТУРНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ, ДИДАКТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ И 
ДЕФИЦИТИ УЧЕЊА НА ДАЉИНУ..............................................................................31

4.1. Дидактички потенцијали и компаративне предности учења на даљину........32
4.2. Методолошки недостаци и когнитивни дефицити учења на даљину..............34
4.3. Стратешке препоруке и методолошке смернице за унапређење квалитета 
виртуелне наставе..............................................................................................................35

5. ПЕДАГОШКЕ ДИМЕНЗИЈЕ, СТИЛОВИ УЧЕЊА И ТАКСОНОМИЈА 
ОБРАЗОВНИХ ЦИЉЕВА У НАСТАВИ НА ДАЉИНУ...............................................45

5.1. Персонализација наставе и стилови учења у дигиталном окружењу..............47
5.2. Хијерархијска детерминација циљева и Блумова таксономија.........................49

5.2.1. Познавање чињеница (Чињенично знање).....................................................49
5.2.2. Разумевање............................................................................................................50
5.2.3. Примена (Апликација)..........................................................................................50
5.2.4. Aнализа...................................................................................................................51
5.2.6. Процена (Евалуација)...........................................................................................52

5.3. Дијагностички модалитети и евалуација знања у е-образовању......................52

5.3.1. Писмени модалитети евалуације знања..........................................................53
5.3.2. Типологија и дидактичка вредност писмених питања.................................54
5.3.3. Алгоритми бодовања и квантификација резултата.......................................56

6. ТЕХНОЛОШКИ АСПЕКТИ, СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ПЛАТФОРМИ И 
ДИГИТАЛНИХ АЛАТА У НАСТАВИ НА ДАЉИНУ...................................................57

6.1. Таксономија и функционална детерминација система за е-образовање........61

6.1.1. Методолошки критеријуми за селекцију образовних платформи.............63

6.2. Категоризација дигиталних алата у савременом образовном окружењу.......64

7, ДИНАМИКА ПРОЦЕСА Е-УЧЕЊА, МОДЕЛИ УПРАВЉАЊА И ДИГИТАЛНЕ 
КОМПЕТЕНЦИЈЕ СТУДЕНАТА......................................................................................82

7.1. Структура и методолошке фазе процеса електронског учења..........................83
7.2. Диференцијација и идентификација карактеристика студената.......................85

8. ЕВОЛУЦИЈА, ГЛОБАЛНИ И НАЦИОНАЛНИ ТРЕНДОВИ И БУДУЋНОСТ 
РАЗВОЈА НАСТАВЕ НА ДАЉИНУ.................................................................................91

8.1. Специфичности развојног пута е-учења у Републици Србији............................91

8.1.1. Историјска ретроспектива и институционално-правни оквир....................91
8.1.2. Систематизација доминантних система за е-учење на националним 
универзитетима...............................................................................................................92
8.1.3. Стратешки циљеви и научно-евалуациони резултати..................................94
8.1.4. Изазови, структурне баријере и дефекти тренутног стања..........................95

8.2. Глобални токови и међународна искуства у развоју наставе на даљину........96
8.3. Научне прогнозе и концептуална будућност развоја е-учења...........................99

9.  ЗАКЉУЧАК...................................................................................................................101
ЛИТЕРАТУРА....................................................................................................................104

Књиге, научни радови и званични извештаји........................................................104
Интернет извори и дигитални ресурси.....................................................................106

background image

речи, отуда се долази до закључка да је настава која је организована 
путем   видео-конференције   била   најбоље   решење   у   ситуацији   када   је 
била   искључена   могућност   реализације   наставе   кроз   уобичајени 
наставни процес у школи (Чудина-Обрадовић и Брајковић, 2009).

У овом мастер раду приказан је целокупни систем учења на даљину са 
описом својих припадајућих могућности као и изазова.

У првом односно уводном поглављу дефинисан је циљ рада, приказане су 
методе и структура рада.

Друго   поглавље   обухвата   дефинисање   појма   учења   на   даљину,   као   и 
анализирање   његових   задатака,   класификацију,   врсте   укључености   и 
начела. Главна карактеристика учења на даљину подразумева извођење 
образовног   процеса   уз   помоћ   информатичко-комуникационе 
технологије.   Како   се   људи   међусобно   разликују   тако   се   разликује   и 
начин усвајања њихових знања. Управо из тог разлога учење на даљину 
(према   многим   домаћим   и   светским   ауторима   се   неретко   користи 
термин   е-учење)   треба   бити   адаптирано   појединцима,   њиховим 
способностима и потребама.

У   трећем   поглављу   детаљно   су   описане   врсте   учења   на   даљину   које 
обухватају дописне курсеве, курсеве преко радио или ТВ програма, теле-
конференције   или   видео   конференције,   коришћење   рачунара,   као   и 
интернета и 

World Wide Web

-a (

WWW

).

Четврто   поглавље   наглашава   специфичности   ове   врсте   учења,   те 
анализира њене предности, а такође закључује да е-учење постаје све 
популарнија   опција   за   друштво   у   двадесет   и   првом   веку.   Упркос 
многобројним предностима које пружа, у истом поглављу описани су 

2

Želiš da pročitaš svih 115 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Slični dokumenti

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.