Razlika između tradicionalne i savremene škole

Свака друштвена, економска, културна и демографска промена такође изазива промене у друштву и захтева промене у образовању. Како су ове промене још брже и уочљивије у глобализованом добу, друштво се суочава са проблемом застарелог образовања. Да би наставни план и програм задовољио потребе наставника, педагога, ученика и родитеља у савременом друштву, педагошки научници и аналитичари су у сталној потрази за новим и свежим идејама. У Републици Србији школски систем није довољно модернизован.

Карактерише га традиционално одржавање наставе и преношење знања, односно у настави доминира наставник. Иако се верује да је овај метод најједноставнији, најефикаснији и пружа најтачније информације, данас је познато да није погодан за развијање потребних компетенција и вештина код деце и да није погодан за развијање критичког мишљења и припремање за целоживотно учење. Поред недовољне интеракције између наставника и ученика, знање је нагурано у непривлачне уџбенике, а ученици би требало да буду у стању да га непогрешиво репродукују уместо да сами дођу до реализације, искуствено.

Наиме, таква затвореност традиционалног приступа може бити опасна за интелектуални и морални развој детета и може бити непремостива препрека у самоостварењу ученика. Зато се у савременој педагогији ученик поставља на место предмета, пружају му се различите методе које ће га подстаћи на активан рад, развијање критичког мишљења и суочавање са проблемима и новим ситуацијама. Такав приступ доноси потпуно нову слику школе, у којој ће ученик моћи да развија креативност, самопоуздање и самоактивност, односно који ће га научити да се носи са изазовима који га очекују.