ДИПЛОМСКИ РАД
Информациона писменост студената
УВОД
Овај рад даје преглед области информационе писмености на
универзитетском нивоу, дајући основне теме које обухватају ову област,
усвојене стандарде, тренутно стање. Информациона писменост је добила на
значају са убрзаним технолошким развојем информационих технологија,
чија употреба подразумева нова знања. Информациона писменост на
академском нивоу односи се углавном на академско писање, правилну
употребу релевантних извора, познавање правила цитирања, метода и
техника претраживања извора, познавање ауторског права, феномена
плагијаризма итд.
Настава информационе писмености на академском нивоу у Србији изводи
се на факултетима као део редовног програма или кроз радионице
информационе писмености у универзитетским библиотекама. За сада ниво
информационе писмености студената није задовољавајући, што показује и
истраживање спроведено на новосадском универзитету.
Закључак је да подучавање вештинама информационе писмености треба
покренути што раније, најкасније у завршним годинама средње школе, где
ће главна провера ових вештина бити писање матурског рада. Ове вештине
даље треба обнављати и продубљивати на факултетима.
1
1. ПОЈАМ ПИСМЕНОСТИ
Друштво које нас окружује темељи се на знању и информацијама и
оријентисано је ка константном технолошком напретку и развоју.
Информације постају најважнији фактор развоја, а знање у том процесу
игра пресудну уогу. Промене које су захватиле друштво рефлектују се и на
образовне процесе, посебно у високошколском образовању.
Улога писмености мењала се кроз историју да би последњих година под
утицајем развоја информационо-комуникационе технологије добила и
неке нове димензије. Некада је писменост као вештина била потребна
људима који се школују, отварала им је пут до стицања знања, а данас је
због промене организованости друштва потребна свима. Писменост је
постала једно од најважнијих средстава за постизање различитих личних
циљева, и за обављање улога у школи, на радном месту, у породици и у
друштву.
Писменост потиче од латинске речи „literatus што значи „учен човек“Појам
писмености увек је део неке културе и традиције. Он има своје историјске,
политичке, друштвене и идеолошке карактеристике. Писменост се
посматра као право и обавеза сваког појединца. То је први и најважнији
корак ка човековој еманципацији. Писменост представља вештине као што
су читање и писање, рачунање, коришћење рачунара, као и одређено
темељно знање. Темељно знање се односи на познавање система писма, као
система графичких знакова неког језика, начина за примање, разумевање и
слање порука. Израз „писменост“ веома често се користи у најширем
2
комплекснијем информационом друштву појединци се суочавају са
различитим и обилним изворима информација, на факултету, радном
месту, у личном животу. Информације долазе из различитих извора :
интернета, друштвених мрежа, медија итд. Све више информације до
појединаца долазе нефилтриране, што покреће питања о њиховој
аутентичности, вредности и поузданости. Уз све ово форме у којима се
информације налазе су бројне – мутимедији, графичке и текстуалне
информације итд.
Информациона писменост је критично важна вештина, потребна сваком
грађанину савременог друштва. Појам је при пут употребио Пол Зурковски
(Paul G. Zurkowski) у извештају америчке Националне комисије за
библиотеке и информационо друштво 1974. године, да би описао технике и
вештине које уче информационо писмени.
1
Иако је релативно нов појам, постоје бројне дефиниције информационе
писмености. Америчко удружење библиотекара
2
у Стандардима за високо
образовање информациону писменост дефинише као „сет способности које
су потребне појединцу да препозна када постоји потреба за информацијом
и способност да она лоцира, евалуира, и ефикасно употреби“.
3
Слично,
Амерички Национални форум за информациону писменост дефинише
појам као „способност да знамо када постоји потреба за информацијом, да
будемо способни да је идентификујемо, лоцирамо, вреднујемо и ефикасно
користимо за решавање насталог проблема.
4
Неке дефиниције набрајају
компетенције које треба да поседује информационо писмен грађанин или
информационо писмено друштво. Критичко мишљење, правилно
расуђивање, разумевање блиско су везани уз овај појам. Радна група за
информационе вештине, коју је формирала Стална конфернеција
националних и универзитетских библиотека, поставила је модел 7 стубова
информационе писмености. Као 7 основих вештина наводе се:
1
Zurkowski, P.(Nov 1974).
"The Information Service Environment: Relationships and Priorities.
Related Paper No.5"
. National Commission on Libraries and Information Science.
2
Аmerican Library Association (ALA) www.ala.org
3
ALA Standards for Higher Education.
4
"What is the NFIL?"
. National Forum on Information Literacy.
4
