1. Osnove veb platforme

Veb stranica je tekstuelni dokument koji sadrži kod napisan u HTML markirnom jeziku,
listing 1, i pregleda se pomoću veb brauzera. Iako je za njeno kreiranje dovoljan tekst
editor, za ovu namenu se obično koriste namenski pravljene aplikacije, slika 1, tzv. editori
koda (Notepad++, Notepad2, Atom, Visual Studio).

Osnove veb platforme obuhvataju tehnologije i koncepte ključne za razvoj veb aplikacija.
HTML (HyperText Markup Language) je osnovni jezik za izradu veb stranica, koristeći
tagove za strukturiranje sadržaja. CSS (Cascading Style Sheets) omogućava stilizovanje
elemenata veb stranica, dok JavaScript dodaje interaktivnost, kao što su odgovori na
korisničke akcije i manipulacija sadržajem.

MySQL i MariaDB su popularni sistemi za upravljanje bazama podataka, omogućavajući
skladištenje, pretragu i ažuriranje podataka. Ključne operacije poznate kao CRUD (Create,
Read, Update, Delete) temelje se na SQL jeziku.

HTTP protokol, osnovni način komunikacije između klijenta (veb pretraživača) i servera,
koristi metode kao što su GET za dohvat sadržaja i POST za slanje podataka. Ovi temelji
osiguravaju pravilno funkcionisanje veb aplikacija i omogućavaju povezivanje front-end i
back-end komponenata.

Veb server

Pojam veb server se odnosi na softver, ili hardver koji pokreće istoimeni softver, koji je
namenjen prijemu i ispunjavanju zahteva putem HTTP-a, pri prenosu preko interneta.

Kao odgovor na zahtev klijenta, veb server najčešće isporučuje HTML dokumente, iako
može da isporuči i dokumente drugih tipova poput slika, CSS fajlova, JavaScript
dokumenata i sl.

Veb adresa

Veb adresa, ili URL (engl. Uniform Resource Locator), predstavlja referencu ka veb resursu,
odnosno njegovu lokaciju u računarskoj mreži. Formira se kao niz karaktera organizovanih
po sledećoj šemi:

https:// – https sa dvotačkom: oznaka protokola

www.singidunum.ac.rs – ime hosta

/slike/logo.png – putanja do fajla i ime fajla koji se poziva

OSNOVE HTTP PROTOKOLA

Protokol HTTP omogućava prenošenje podataka između klijenta i servera korišćenjem
zahtev-odgovor modela. Klijent (najčešće web preglednik) šalje zahtev serveru, dok server
šalje odgovor. HTTP je bezdržavni protokol, što znači da server ne čuva informacije o
prethodnim interakcijama sa klijentom.

HTTP je baziran na tekstualnim porukama i koristi različite metode za definisanje tipova
zahteva. Svaka poruka ima zaglavlje koje sadrži informacije o zahtevu ili odgovoru, a može
da sadrži i telo sa podacima. HTTP koristi port 80 za nešifrovane veze, dok HTTPS (sigurni
HTTP) koristi port 443 za šifrovane veze.

HTTP metode

HTTP metode definišu operacije koje klijent može zatražiti od servera. Neke od najčešće
korišćenih metoda uključuju:

GET - za dobijanje resursa sa servera.

POST - za slanje podataka na server radi obrade.

PUT - za ažuriranje ili kreiranje resursa.

DELETE - za brisanje resursa sa servera.

HEAD - vraća samo zaglavlja, bez tela odgovora.

OPTIONS - omogućava pregled mogućnosti servera.

PATCH - za parcijalno ažuriranje resursa.

TRACE - vraća poruku koja je poslata serveru, za dijagnostičke svrhe.

HTTP zahtevi

HTTP zahtevi obično sadrže tri osnovna dela: liniju zahteva, zaglavlja i (opciono) telo
zahteva.

Skripta Programiranje na WEBu

Problemi sa sadržajem

Problemi sa kupovinom i pristupom

Tehnički problemi

Kršenje pravila

Ostalo

Više u Informacione tehnologije

Softversko projektovanje sistema za cvećaru “Cvetić”

Zadatak EXCEL

Digitalne biblioteke sa osvrtom na digitalnu biblioteku Javne biblioteke u Doljevcu