Zdravstveni turizam
АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ШАБАЦ
Одсек за пољопривредно-пословне студије и туризам
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ ТУРИЗМА
Тема: ЗДРАВСТВЕНИ ТУРИЗАМ
Ментор: Горан Стојићевић
Студент: Младен Савић
МА1/2020
Шабац 2019.
САДРЖАЈ
Увод ________________________________________________________________________1
1. Историја здравственог туризма _______________________________________________2
2. WELLNESS туризам као облик здравственог туризма_____________________________3
2.1. Врсте велнес центара ______________________________________________________4
3. Ризици здравственог туризма _________________________________________________5
4. Здравствени туризам у Србији ________________________________________________6
5. Бање Србије________________________________________________________________7
5.1. Историја бања у Србији____________________________________________________7
5.2. Велнес програми у бањама Србије ___________________________________________8
6. Могућност развоја здравственог туризма у Србији _______________________________9
7. Закључак _________________________________________________________________12
Литература__________________________________________________________________13

4
1. ИСТОРИЈА ЗДРАВСТВЕНОГ ТУРИЗМА
У старој Грчкој је било лекара и исцелитеља, али за многе пацијенте последња нада је "бог
медицине," Асклепије. Људи су одлазили у његова светилишта, најпознатије је било у
Епидаурусу (Пелопонез) .У старом Риму је било више од 900 купатила, и највеће од њих,
Каракалино, и могло је да прими 3.200 људи одједном. Неке бање из римског доба и данас
су активне.
У средњем веку, медицина је била добро развијена у исламским земљама. Постојале су и
мобилне клинике за лечење непокретних особа, пацијенти су добијали болничку одећу, а
по изласку - и пет златника да им помогне док се не врате редовном послу.
У османском царству, Хамам наставља традицију купања, боравка у соби са паром и
масажом. Његов англосаксонски назив ("турско купатило" или турски бајт) представља
грешку једног енглеског посетиоца који је видео још увек активне римске терме и
погрешно их протумачио као турски изум.
Од 15 до 17 века, лоши хигијенски услови у Европи подстакли су код богатих
интресовање за бање, минералне изворе и морске обале у здравствене сврхе. Прави
"бањски туризам" развија се од 18. века, а пракса "узимања лековите воде" често је
значила и почетак развоја туризма на таквим местима.
У истом периоду јављају се и први видови таласотерапије (употреба морске воде у
лечењу), док током 19. века многи Енглези путују у топле и суве климе погодне за плућне
болеснике и оне који пате од артритиса.
5
2. WELLNESS ТУРИЗАМ КАО ОБЛИК ЗДРАВСТВЕНОГ
ТУРИЗМА
Велнес бање су настале потрагом човечанства за здравим животом кроз употребу воде и
лековитог биља. Након тога,развили су се ритуали купања, употребе блата као и других
природних материјала из земље и мора. Затим су се развили различити велнес третмани
укључујући масаже, вежбе и третмани коже.
То је покрет који се све чешће види у свету као самостални феномен или у оквиру
здравственог туризма уз употребу природних лековитих чинилаца, зависно од ресурса, а
посебно:
- лековита вода и лековито блато - термализам,
- клима и метеоролошки услови - метеоризам,
- морске воде, морско и приморско биље- таласотерапија.
Велнес се у свету обично појављује као:
- посебна грана туризма тј. "велнес туризам",
- посебна индустријска грана- "спа индустрија",
- начин живота, који усваја све више и више појединаца, а заснива се на идеји о усвајању
навика које позитивно утичу на здравље и психофизичку кондицију.
Идеја велнеса у смислу његове научне дефиниције, може се развити као свеобухватни
рефлекс и последица на промене и поремећај у нашем свету рада и живота, и да се може
перманентно успоставити, као носилац одговарајућег начина живота.
Велнес игра важну улогу у туризму где кроз различите садржаје долази до обогаћивања
туристичке понуде. Она нуди садржаје везане за добро стање, рекреацију, лепоту и
релаксацију, односно обнову физичког и духовног стања човека - туриста . Сасвим је
сигурно да ће тренд "индустрија здравља" обележити туризам 21. века.
Велнес се састоји од седам основних димензија: физичке, социјалне, емоционалне,
интелектуалне, професионалне, духовне и еколошке димензије. Битно је све димензије
велнеса ускладити. Да би били здрави и задовољни, важно је посветити више пажње себи,
и имати жељу побољшати здравље и живот.
Ову важну улогу играју велнес центри који треба да буду места за опуштање, али и места
где се може научити како увести позитивне промене у живот и креирати властито
здравља.
Ритер, С. Од фитнес центра до велнес оазе, Књига излагања Спа концепт-1. међународни конгрес велнеса,
Дубровник, 2004.
Др.мед Јелица Попић, Стандарди и квалитет у Велнес туризму, wellness.hr, 2011
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti