Devizno tržište – direktna i indirektna kotacija deviznog kursa

Tržište na kome se trguje stranim valutama i devizama naziva se devizno
tržište.
Brojni subjekti, kako na strani ponude tako i na strani tražnje, učestvuju u
kupovini i prodaji stranih valuta i deviza na deviznom tržištu.
Kao rezultat sučeljavanja ponude i tražnje, formira se devizni kurs.
Devizni kurs ćemo iskazivati preko

direktne kotacije

, prema kojoj se

devizni kurs iskazuje kao broj jedinica domaće valute koji je potreban da
bismo kupili jednu jedinicu inostrane valute.
Na primer, devizni kurs dinara u odnosu na evro je 1€ = 100 dinara, što
znači da nam je potrebno 100 dinara da bismo kupili jedan evro. Evro u
ovom slučaju predstavlja robu koja se na domaćem tržištu može kupiti po
ceni od 100 dinara za jedan evro.
Valuta koja predstavlja robu, odnosno valuta koja se kupuje (u gornjem
primeru evro), naziva se osnovnom ili referentnom valutom (base
currency, reference currency), dok se valuta u kojoj se iskazuje cena
referentne valute (u gornjem primeru dinar) naziva valutom kotacije
(quoting currency).
Prema konvenciji, devizni kurs u gornjem primeru bi se, prema direktnoj
kotaciji, iskazao kao RSD/EUR 100.

Indirektna kotacija

po kojoj se devizni kurs iskazuje kao broj jedinica

inostrane valute koji se može kupiti sa jedom jedinicom domaće valute.
Devizno tržište, za razliku od berze i tržišta fjučersa, nije organizovano
tržište.
Devizno tržište zapravo predstavlja neformalnu mrežu od oko 500 banaka i
valutnih brokera, koji trguju međusobno i sa velikim korporacijama.
Sve do sredine 1990-ih godina, međubankarska devizna trgovine se
odvijala putem telefona, razgovori su se snimali na traku, a kasnije su
potvrđivani pomoću pošte, teleksa i faksa.
Rojters (Reuters) sa svojim informacionim ekranima i Elektronski brokerski
servis (Electronic Broking Services – EBS) su izgradili računarsku mrežu
koja omogućuje direktnu trgovinu. Ova mreža je u velikoj meri zamenila
telefonsko tržište. Korišćenje računarskog sistema zavisi od od toga koju
ulogu banka želi da preuzme.
Može se napraviti razlika između devizne trgovine koju obavljaju: (1)
market mejkeri, (2) aukcione platforme, ili (3) brokeri.

1. Učesnici na deviznom tržištu

Glavni učesnici na deviznom tržištu su :

1.Komercijalne banke

–

Svako preduzeće koje učestvuje u

međunarodnoj trgovini ima račun kod neke komercijalne banke.One se
javljaju kao subjekti deviznog tržišta u cilju zadovoljenja potreba
njihovih klijenata.
Banke takođe mogu da stupe u deviznu trgovinu sa drugim bankama
na međubankarskom deviznom tržištu.
Najmanji iznos u međubankarskoj trgovini je milion $ za većinu
transakcija.

JPMorgan Čes,Dojče Banka i Barkli imaju dominantnu ulogu na
deviznom tržištu.
Banke klijentima mogu da omoguće kupovinu i prodaju stranih retkih
valuta pod povoljnijim uslovima negošto bi to bio slučaj da kompanija
koja kupuje tu valutu sama traga za drugom kompanijom koja prodaje
istu valutu.

2.Transnacionalne kompanije(TNK) –

Savremene TNK imaju razgranato

poslovanje u više zemalja,tako da su plaćanja i uplate u različitim
valutama prirodna posledica njihovog prisustva u različitim zemljama.

3.Nebankarske finansijske institucije –

Liberizacija finansijskog tržišta je

doprinela jačanju konkurencije između nebankarskih fin.institucija.Oni
se utrkuju ko će ponuditi klijentima raznovrsnije usluge,a pri tome se
neretko radi o uslugama koje se neznatno razlikuju od bankarskih
usluga.

Brokeri –

Speciajlizovani subjekti,koji često posredjuju između

komercijalnih banaka u realizaciji poslova kupoprodaje deviza.Zbog
čestog kontakta s bankama,brokeri su u prilici da prate kretanje
deviznih kurseva i o tome obaveste zainteresovane banke. Za usluge
naplaćuju proviziju.

. Centralne Banke –

Intervenišu na deviznom tržištu u cilju održavanja

deviznog kursa na željenom nivou.U režimu slobodnog fluktuiranja
mogu da intervenišu čime povećavaju ili smanjuju svoje devizne
rezerve.

2. Karakteristike deviznog tržišta

Zahvaljujući uvođenju elektronskog poslovanja i interneta,transakcije se
obavljaju 24h bez prekida. Vodeći finansijski centar je i dalje London,a
prate ga Njujork,Frankfurt,Tokio i Singapur.Najveće devizno tržište na
svetu je u V.Britaniji,zatim slede SAD,Švajcarska,Japan i Singapur.
Mogućnost ostavrivanja zarade putem arbitraže je gotovo eliminisana
zahvaljujući el.vezama.
Dolar je i dalje glavna noseća valuta.

Konvertibilne valute

– Njima se slobodno trguje na deviznom

tržištu,zovu se i čvrste valute. (doalr,evro,britanska funta,japanski
jen,švedska kruna,švajcarski franak, i kanadski dolar)

Nekonvertibilne valute

– Ne trguje se sa njima zbog zabrane domaćeg

zakonodavstva ili jer stranci ne žele da ih drže,tzv.meke valute.

3. Formiranje ravnotežnog deviznog kursa.

Formiranje deviznog kursa između američkog dolara i britanske funte
na američkom deviznom tržištu.Ponuda i tražnja britanskih funti
određuje devizni kurs između dolara i funte na američkom deviznom
tržištu.Krive se seku u tački A,što znači da se pri tom kursu
izjednačavaju ponuda i tražnja.Pojava viška ili manjka tražnje za
funtama dovodi do depresijacije ili apresijacije dolara,tj.do formiranja
novog ravnotežnog kursa.

kurs.Ukoliko dolarsku cenu funte podelimo sa dolarskom cenom evra
dobijamo iznos evra koji je potreban za kupovinu jedne britanske
funte,odnosno ukršteni kurs.

7. Marža u deviznoj trgovini

U trgovini sa klijentima,banke inostranu valutu prodaju po nešto većoj
ceni nego u međubankraskoj trgovini

(ask rate),

ili svojim klijentima

plaćaju nešto manje kada od njih kupuju inostranu valutu

(bid price).

znači da je razlika između prodajnog i kupovnog kursa,odnosno

provizija

,nešto veća u trgovini na malo nego u međubankarskoj

trgovini.
Na promptnom tržištu,banke kotiraju svoj prodajni i kupovni kurs za
inostranu valutu.Cena koju je banka voljna d aplati za jednu jedinicu
inostrane valute naziva se – bid price,a cena po kojoj je banka voljna da
proda jedinicu inostrane valute naziva se – ask price. Da bi banka
ostvarila profit,potrebno je da prodajna cena inostrane valute bude
veća od kupovne cene te valute. Ta razlika se zove

marža

,ona je izvor

prihoda banaka koje plaćaju njeni klijenti,i predstavlja nagradu banke
za za preuzimanje rizika u deviznoj trgovini. Zbog toga je potrebno
praviti razliku izmedju kupovnog i prodajnog kursa.
I ma koliko te razlike izgledale beznačajno,one utiču na prinose
investitora u kratkom roku,jer što je period investiranja kraći,uticaj
marže na prinos investitora je veći.

Trgovinska marža = (prodajna cena – kupovna cena)/(prodajna cena x
100)

8. Arbitraža

Devizni kurs između dve valute u svim centrima devizne trgovine je isti
zbog mogućnosti arbitraže.
Jedan vid arbitraže je između dva tržišta.Javlja se kad trgovac devizama
može u istom trenutku kupiti jednu valutu u finansijskom centru gde je
ona jeftinija i odmah je prodati u finansijskom centru gde je ona
skuplja.Time se trenutno stiče zarada bez rizika.Ali to stanje nije održivo
u dugom roku jer će porast tražnje za tom valutom u fin.centru gde je
ona jeftinija podići njenu cenu,a smanjenje tražnje za tom valutom u
fin.centru gde je ona skuplja smanjiti njenu cenu.I taj istovremeni
proces će dovesti do izjednačavnja deviznih kurseva u oba finansijska
centra.

9. Triangularna arbitraža

Ukoliko devizni kursevi između više valuta nisu pravilno ukršteni postoji
mogućnost arbitraže između više fin.centara,tj.javlja se mogućnost

triangularne arbitraže.

Ona je moguća u praksi samo ako učesnik ima

trenutni pristup kotaciji i izvršenju,a tu privilegiju uglavnom imaju samo
trgovci devizama.Ali imajući u vidu brzinu prenosa informacija u
realnom vremenu,trgovcima nije ostavljen veliki prostor za arbitražne
transakcije između tržišta.

10. Terminski devizni kurs

Terminsko tržište služi za smanjivanje rizika promene deviznog kursa u
poslovima uvoza i izvoza,kao i prilikom investiranja u strane zemlje i
valute.Na ovom tržištu se formira

terminski devizni kurs,

koji u osnovi

predstavlja sporazum o odloženoj razmeni valuta do određenog
trenutka u budućnosti.Kurs buduće razmene je poznat u momentu
sklapanja ovog ugovora.
U praksi dominiraju terminski poslovi sa dospećem od 7 dana ili kraće.

Terminski valutni ugovori –

se uglavnom sklapaju između banaka, ili

banaka i njihovih klijenata.Ne postoji neko centralno tržište na kojem se
trguje terminskim ugovorima,već oni nastaju u neposrednoj
komunikaciji banaka i brokera koji su povezani internetom,SWIFTom i
klirinškom kućom.Dan razmene vrednosti je dan u budućnosti kad će se
izvršiti razmena valuta.Ugovor se može obnoviti u trenutku dospeća,a
isplata se obavlja nakon dospeća.
Na terminskom deviznom tržištu se formira terminski devizni kurs,koji
se formira u preseku krivih ponuda i tražnje za stranom valutom sa
isporukom na određeni dan u budućnosti.
Ugovorne strane definišu tačan iznos aktive koja odgovara obema
stranama,i nema zahteva za polaganjem depozita.
Prihvatljiviji su od fjučera za uvoznike i izvoznike,poverioce i dužnike.
Razlozi trgovanja na terminskom tržištu su : zaštita od rizika
(hedžing),kursne špekulacije i pokrivena kamatna arbitraža.
Ako je terminski kurs manji od promptnog,postoji terminski diskont
druge valute u odnosu na domaću valutu,a ako je veći od
pormptnog,postoji terminska premija.

TP= (TK-PK)/PK X 360/N x 100 - postaje TD ukoliko se ispred formule
stavi minus

11. Valutni svopovi

Valutni svop –

posao u kom se vrši promptna prodaja jedne valute i

terminska kupovina iste valute u jednom ugovoru.Iako je reč o jednoj
poslovnoj transkaciji kupovina i prodaja valute su vremenski
razdvojene.

Stopa svopa –

je razlika između promptnog i terminskog deviznog kursa

u konkretnom poslu valutnog svopa,iskazana na godišnjem nivou.
Kad između prodaje i kupovine valute postoji razlika makar i jedan
dan,takav svop se zove roll-over.
52% ukupnog međubankarskog prometa u svetu 2007. godine se
odnosilo na valutne svopove,31% promptne transakcije,11% terminski
ugovori,a 6% na valutne opcije.

12. Valutni fjučersi

Valutni fjučersi –

su standardizovani ugovori kojima se,kao i

tradicionalnim fjučersima, trguje na berzi.Kupovinom fjučersa se stiče

Valutna opcija

je ugovor po kome kupac ima pravo,ali ne i obavezu da

kupi

(kol opcija)

ili proda

(put opcija)

, tačno utvrđenu količinu jedne

valute,po unapred utvrđenoj ceni,,na određeni budući datum.
Postoje dve vrste valutnih opcija:

1.Američke

– mogu se izvršiti u bilo koje vreme do njenog dospeća

2.Evropske

- mogu se izvršiti samo na datum dospeća

Strajk cena

- je cena po kojoj će se realizovati opcija.

U kratkoj poziciji je prodavac opcije,a u dugoj poziciji je kupac.
Holder valutne opcije ima pravo da kupi ili proda određenu količinu
neke valute,ali on to ne mora da učini,dok je prodavac opcije u obavezi
da ispuni ugovornu obavezu ukoliko to od njega zahteva kupac opcije.

15. Berze na kojima se trguje valutnim opcijama

Tržište valutnih opcija je nastalo 1982.godine na Filadelfijskoj
berzi,Čikaška robna berza je otpočela sa trgovinom opcijama
1984.godine.
-Danas se na Filadelfijskoj berzi trguje opcijama na australijski
dolar,kanadski dolar,funtu,evro,jen i švajcarski franak.Opcije dospevaju
četiri puta godišnje – u martu,junu,septembru i decembru,mada u
Filadelfiji postoje opcije za naredna dva meseca (npr. u decembru
postoje januarski i februarski ugovori),a postoje i opcije sa dospećem od
36 meseci.,kao i opcije sa kraja meseca,koje dospevaju poslednjeg
petka ugovora sa najbližim tromesečnim dospećem.
-Na CME se trguje opcijama na valutne fjučerse.Opcije dospevaju u
subotu pre svake treće srede u mesecu dospeća.
Nema troškova da se stupi u terminski i fjučers ugovor,sem brokerske
provizije,dok kupac opcionog ugovora mora da plati premiju koja se
označava kao cena opcije,koju kupac plaća unapred.
Na banakrskom tržištu opcija premija se izračunava kao procenat od
iznos atransakcije.

16. Pozicije u valutnoj opciji i cena opcije

Pozicije valutne opcije :

Opcije na dobitku

(opcije u novcu)–

su one opcije čije izvršenje

donosi profit vlasniku.Za nju s ekaže da ima unutrašnju vrednost,što
znači da će njen vlasnik ostvariti trenutnu zaradu ako je realizuje

Opcije na istom

(opcije u novcu) –

ne dovodi do toka novca jer je

cena izvršeja ista kao i promptni devizni kurs

Opcije na gubitku

(opcije van novca) –

su opcije koje ne donos profit

njenom vlasniku.

Opcija će se izvršiti samo ako je na dobitku.

Cena opcije

(premija)

– ima svoja dva dela. Jedan je unutrašnja

vrednost,a drugi je vremenska vrednost. Vremenska vrednost je deo
premije zato što postoji mogućnost da u nekom trenutku u budućnosti
opcija može imati veću unutrašnju vrednost od sadašnje.

17. Mehanizam funkcionisanja tržišta opcija (kako se koriste
opcije?)