порезе, базира се на подели према начину утврђивања пореске способности. При
томе, објектни порези не респектују субјектне околности пореског обавезника, док
субјектни порези узимају у обзир личне околности пореског обавезника ради вођења
одговарајуће социјалне политике преко пореза.У пракси је опорезивање по објекту и
субјекту нашло своје исходиште у груписању ових пореза на принос и на порез на
укупни доходак.

Фундирани порези представљају порезе којима се фактички опорезују

приходи из тзв. фундираних (сталних) извора, као што су имовина и капитал ради
осигурања трајних и сигурних прихода државе. Нефундирани порези представљају
порезе од несталних извора, као што су приходи од рада.

Синтетичким порезима се опорезује укупна пореска снага пореског

обавезника, уз узимање у обзир свих његових економских и социјалних прилика, док
се аналитичким порезима захвата сваки појединачни приход или имовина, независно
од личних околности пореског обавезника.

Катастарски и тарифни порези у суштини се своде на разликовање

непосредних од посредних пореза, чији су типични представници порез из личног
дохотка од пољопривредне делатности (чија је основица катастарски приход или
доходак) и порез на промет (чија је основица малопродајни промет робе).

Редовни и ванредни порези разликују се по томе што су редовни порези

намењени за покриће редовних буџетских расхода и што се редовно сваке године
наплаћују, док се ванредни порези појављују повремено и у ванредним околностима
за покриће ванредних буџетских расхода. Општи и наменски порези разликују се
међусобно по томе што се код општих пореза намене не утврђују нити су им унапред
познате, док се код наменских пореза унапред утврђују намене, односно сврха
наплате и употребе. Подела пореза на непосредне и посредне је свакако
најкарактеристичнија за савремене пореске системе. У непосредне порезе обично
сврставамо порез из дохотка, порез из личног дохотка, порез на промет и царине.

1.1

Циљеви опорезивања

Циљеви пореза нису непроменљивог већ варијабилног, променљивог

карактера, што зависи од места и улоге појединих пореских облика у пореском
систему. Њих можемо поделити на фискалне и ванфискалне (нефискални).

Фискални циљеви, у суштини, своде се на обезбеђивање финансијских

средстава за задовољење јавних потреба, док ванфискални (нефискални) циљеви

Вуковић, М.: Пореска утаја у полицијској и судској пракси,Службени гласник, 2009.

пореза представљају остварење друштвено - економских и социјално - политичких
задатака пореза у друштвеној репродукцији и свим сферама друштвеног живота.

Познато је да су фискални циљеви пореза доминирали у периоду средњег

века, а да се ванфискални (нефискални) циљеви јављају са првим развојним фазама
капитализма.

Порези имају фискални циљ онда када им је основна сврха увођења

прикупљање нових финансијских средстава потребних за финансирање јавних
расхода, везаних за покриће друштвених потреба.

Нефискални циљеви опорезивања су такви циљеви који би данас требало

остварити преко деловања пореза у сфери економске политике, стабилизације,
регулисања домаће потрошње, висине и структуре запослености и друго.

Сваки порез се одражава на цену. Индиректни порези, кроз преваљивање и

уграђивање у цену производа или услуга, доводе до пораста цена. Директни порези,
кроз трежњу да се компезује порески терет субјекта, доводи до повећања цена.

Пореском политиком (субвенцијама, олакшицама, ослобађањем од

опорезивања) држава може деловати на убрзавање економског развоја одређених
региона, заосталих подручја али и спречавати претерану концентрацију индустрије у
појединим регионима и то путем додатних облика пореза на тако лоциране
капацитете.

Порезом се може снажно деловати на структуру потрошње, посебно порезом

на додату вредност, где се високим стопама пореза на додату вредност ограничава
потрошња одређене робе, док се снижавањем пореских стопа стимулише потрошња
одређених роба а тиме и њена производња.

Финансијски циљеви опорезивања су значајни, јер се поред циља остварења

потребне масе прихода иде на захватање одређене пореске снаге, која ће одабирањем
адекватних пореских стопа погаћати одређене групе становништва. На пример,
увођење пореза на укупан приход грађана, накнада за путеве, на моторна возила,
повећање цена бензина имају за циљ да оптерете одређене категорије становништва.

Порези могу имати и велики значај и у сфери демографске политике. Већим

опорезивањем обвезника с већим бројем деце може се ограничити наталитет, као и
супротно томе, може се повећати уз одређене облике „додатка за децу“, помоћ
породици са више деце, опорезивање неожењених лица, државна помоћ у
школовању деце, дуже породиљско одсуство, директно давање из буџета и слично.

Дакле, све јача интервенција државе на тржишту и у привреди доводи до све

разноврснијих облика деловања пореза, наравно уз друге инструменте економске
политике, монетарно-кредитне политике, политике примања, спољно-трговинске
политике и друго.

1.2

Принципи опорезивања

Сваки порески систем, без обзира о којој се држави ради и без обзира да ли је

порез   основни   извор   прихода,   мора   се   заснивати   на   одређеним   начелима   или
принципима.   Принципима   опорезивања   називамо   она   правила   којих   се   порески
органи морају придржавати приликом израде пореског система. То су правила која
морају омогућити оптимално и ефикасно спровођење циљева пореске политике као
дела   економске   политике.   Начела   опорезивања   све   су   се   више   афирмисала
постепеним претварањем пореза у основни извор јавних прихода.

Пореска начела немају апсолутну вредност, већ се мењају и сама развијају.

Принципи опорезивања су се мењали у зависности од промене економске, социјалне,
културне, политичке и друге природе. Данас постоји неколико принципа
опорезивања, што истовремено указује да су они често у супротности, да остварење
једног иде на терет другог и обрнуто.