UVOD
Ortačko društvo ili društvo sa neograničenom solidarnom odgovornošću (ortakluk) je
udruženje više fizičkih ili pravnih lica koje obavlja odgovarajuću delatnost, gde ortaci imaju
neograničenu ili solidarnu odgovornost i odgovaraju za obaveze celokupnom svojom
imovinom. Zakonodavstvo Srbije ima veoma izgrađen pojam preduzeće, kome bez obzira
na svojinski oblik i vrstu priznaju pravni subjektivitet. Kao pravni subjekt, preduzeće je
vlasnik svih sredstava koja ulaze u njegovu imovinu i sa njima može slobodno
raspolagati. To se utvrđuje statusom preduzeća. Na primer ako je u pitanju prodaja –
prodato sredstvo izlazi iz imovinske mase preduzeća. Ali u nju ulazi kupovna cena i tako se ne
menja ništa u njenoj vrednosti. Istovremeno, vlasnici preduzeća, zavisno od vrste preduzeća,
mogu raspolagati:
svojim udellima u preduzeću,ili
deonicama preduzeća.
S obzirom na to da li osnivač postaje titular nad preduzećem ili ne, razlikuju se
vlasnički tipovi preduzeće i nevlasnički tipovi preduzeća. Prema važećim zakonima vlasnički
tipovi preduzeća se definišu kao društva lica (komanditno i ortačko društvo) i društva kapitala
(akcionarsko društvo i društvo sa ograničenom odgovornošću).
2
odgovornost za obaveze društva, kod drugog društva samo komplementari imaju takvu
odgovornost, a komanditori odgovaraju do visine unetog uloga u društvo.
1. POJAM I KARAKTERISTIKE ORTAČKOG DRUŠTVA
Ortačko društvo je privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica
radi obavljanja odredjene delatnosti pod zajedničkom firmom (poslovnim imenom). Ortaci
društva odgovaraju za obaveze društva solidarno celokupnom svojom imovinom. Ovo društvo
spada u društva lica, jer u njegovom formiranju dominira lični elemenat. Članovi ortačkog
društva (ortaci) učestvuju u njemu, pre svega, svojom ličnošću, a manje imovinom. Ova društva
se uglavnom osnivaju u slučajevima kada se radi o manjim privrednim subjektima, za koja je
posebno važno da se njihovi članovi međusobno dobro pozaju, pa ovakva društva predstavljaju
tesnu i veoma blisku zajednicu tih lica,tj. ortaka. Ortačka društva se najčešće osnivaju u
oblastima trgovine na veliko i na malo, delatnostima profesionalnih usluga, poput advokatskih
kancelarija, konsultantskih kuća (poslovni i finansijski konsultanti), kuća koje se bave
finansijskom revizijom, zatim u oblasti osiguranja, trgovine nekretninama, zanatstvu itd.
Ortačko društvo predstavlja veoma poželjan oblik organizovanja za obavljanje određene
delatnosti, kako u pogledu lica koja žele da budu njegovi članovi, tj. ortaci, tako i sa stanovišta
trećih lica. Za ortake je vrlo povoljno zbog toga što je, po pravilu, malog obima i što kao takvo,
predstavlja čvrstu zajednicu rada, kapitala i poslovnog rizika ortaka. Prema trećim licima ovo
društvo je privlačno zbog izuzetnog visokog stepena jemstva njegovih članova za obaveze
društva, što njegovim poveriocima pruža punu pravnu sigurnost i zaštitu.
1
Ortačko društvo karakteriše ugovorni način njegovog nastanka - ono nastaje na osnovu
ugovora o osnivanju koji treba da prihvate i potpišu svi njegovi osnivači. To je konstitutivni akt
društva, jer se na osnovu njega osniva novi pravni subjekt. On je osnivački akt, ali i osnovni
opšti akt društva, jer društvo ne donosi statut. Na ugovor o osnivanju ortačkog društva
primenjuju se pravila o ugovoru o ortakluku, ako ugovorom o osnivanju nije drukčije odredjeno.
U vezi s tim treba istaći da ugovor o ortakluku nije uređen važećim zakonskim propisima. Iako
su veoma slični, između ugovora o osnivanju ortačkog društva i ugovora o ortakluku postoje i
značajne razlike. Osnovna razlika je u tome što se ugovorom o ortakluku ne stvara posebno
pravno lice, tj. preduzeće (cilj zaključivanja ovog ugovora jeste obavljanje određenih
građanskopravnih poslova od strane dva ili više fizičkih lica), a kad lica uspostavljaju takvo
preduzeće,onda je u pitanju ugovor o osnivanju ortačkog društva (čiji je cilj da se putem
osnovanog društva obavljaju pojedini trgovinski poslovi radi stvaranja dobiti).
2. ORGANI ORTAČKOG DRUŠTVA
Kako ortačko društvo predstavlja pravni subjekt, ono mora imati direktora (poslovodstvo)
kao zakonom obavezni organ društva koji vrši funkciju poslovođenja. S obzirom na specifičan
karakter ortačkog društva, funkciju direktora može vršiti samo član ortačkog društva, a ne i lice
koje nije njegov član. To može biti bilo koji član društva, a tu funkciju može vršiti i više članova
društva. Određeni ali ne i svi, poslovi poslovodstva mogli bi se poveriti i posebnom licu koje
koje nije član društva - prokuristi.
1
Novaković Sekula, Društva kapitala i društva lica,Srpsko Sarajevo,2003.,str.95
4
