UNIVERZITET MEGATREND
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
POSLOVNO − INFORMACIONI SISTEMI
UML I IDEF − SLIČNOSTI I RAZLIKE
− Seminarski rad −
Nastavnik:
Student:
Doc. dr Zlatko Langović
Nikola Radić, F234/10
Beograd, juni 2013.
2
SADRŽAJ:
1. UVOD ...................................................................................................... 3
2. Objednjeni vizuelni jezik UML .............................................................. 3
3. Dijagrami klasa ....................................................................................... 6
4. Dijagrami komponenti ............................................................................ 7
5. Dijagrami razmeštaja ............................................................................. 7
6. Dijagrami objekata i paketa ................................................................... 8
7. Dijagrami stanja i aktivnosti ................................................................ 10
8. Dijagrani slučejava upotrebe ............................................................... 13
9. Sekvencijalni i komunikacioni dijagrami ............................................. 14
10. Familija IDEF jezika ............................................................................ 15
10.1 IDEF0 .................................................................................................... 16
10.2 IDEF1 / IDEF1x..................................................................................... 17
10.3 IDEF2 .................................................................................................... 18
10.4 IDEF3 .................................................................................................... 18
10.5 IDEF4 .................................................................................................... 20
10.6 IDEF5 .................................................................................................... 20
10.7 IDEF6 do ODEF16 ............................................................................... 21
11. Poređenje IDEF i UML ........................................................................ 21
12. Zaključci ............................................................................................... 22
LITERATURA .............................................................................................. 23
4
UML je prihvaćen od strane Object Manage-
ment Group (OMG) 1997. godine i sve do da-
nas je vođen od strane te kompanije. Međuna-
rodna organizacija za standardizaciju (ISO) pri-
hvatila je 2000. godine UML kao industrijski
standard za modelovanje softverski intenzivnih
sistema. Trenutna verzija UML je 2.4.1, koja je
publikovana avgusta 2011. godine.
UML uključuje skup tehnika koje ostvaruju
grafički prikaz objektno-orijentiranih račubars-
kih sistema. Računarski sistem modeluje se raz-
novrsnim dijagramima, od kojih se svaki koristi
za prikaz sistema iz nešto drugačije perspek-
tive.
UML je razvijan od druge polovine 1990-tih godina i ima korene u objektno orijentisanim
metodama razvijenim krajem 1980-tih i početkom 1990-tih godina. Vremenski okvir prikazu-
je glavne atrakcije istorije objektno-orijentisanih metoda modelovanja i obeležavanja (slika
2.1)
Slika 2.1 Vremenski okvir razvoja UML
UML je znatno "sazreo" od pojave prve verzije UML 1.1. Nekoliko manjih revizija
(UML 1.3, 1.4 i 1.5) fiksirale su neke mane i bagove u prvoj verziji UML, koje je sledila ve-
lika revizija UML 2.0, koja je prihvaćena od strane OMG 2005. godine. Iako UML 2.1 nije
nikada prikazana kao zvanična specifikacija, verzije 2.1.1 i 2.1.2 pojavile su se 2007. godine,
koju je sledila UML 2.2 u februaru 2009. godine. UML 2.3 je prikazana u maju 2010. godine,
a UML 2.4.1 je prikazana u avgustu 2011. godine. UML 2.5 je prikazana u oktobru 2012.
godine kao verzija "u procesu" i tek treba zvanično da se prikaže.
UML koriste sledeće kategorije korisnika:
Logo UML-a
5
sistem analitičari i krajnji korisnici
– specifikacija zahtevane strukture i ponašanja
sistema,
arhitekte sistema
– projektanti sistema koji će zadovoljiti zahteve,
razvojni inženjeri
(
developers
) – transformišu arhitekturu u izvršni kod,
kontrolori kvaliteta
– provera strukture i ponašanje sistema,
rukovodioci projekta
(
managers
) – vode i usmeravaju kadrove i resurse.
UML je kompletan jezik za prikupljanje informacija o subjektu i njihovo kasnije preds-
tavljanje kroz prikazivanje zahteva i modelovanje tih zahteva. Ovakvo modelovanje obuhvata
dve faze: analizu i dizajn (slika 2.2)
Slika 2.2 Faze modelovanja u UML
Važno je praviti razliku između UML modela i skupa dijagrama sistema. Dijagram je de-
limična (parcijalna) grafička prezentacija sistemskog modela. Model, takođe, sadrži doku-
mentaciju koja pokreće elemente modela i dijagrame.
UML dijagrami predstavljaju dva različita pogleda na modele sistema:
statički (ili strukturni, integralni) pogled: naglašava statičku strukturu sistema koristeći
objekte, atribute, operacije i relacije (odnose). Strukturni pogled uključuje klase dijag-
rama i kompozitne dijagrame strukture.
dinamički ili pogled ponašanja: naglašava dinamičko ponašanje sistema prikazivanjem
saradnje između objekata i promene unutrašnjeg stanja objekata. Taj pogled uključuje
dijagrame sekvenci, dijagrame aktivnosti i dijagrame stanja.
Nešto savremenija podela dijagrama je ona koja deli UML-dijagrame s obzirom na to da li
modeluju strukturu sistema (engl. structure diagram) ili ponašanje sistema (engl. behavior
diagram). Ovakva podela se okvirno podudara sa podelom na statičke (strukturne) i dinamičke
(ponašajne) dijagrame, sa izuzetkom dijagrama slučajeva upotrebe koji, iako modeluju pona-
šanje, ne modeluju vremensku komponentu sistema.
Podela UML-dijagrama prema standardu UML 2.4.1 prikazana je na slici 2.3., a u okviru
ove podele postoji veći broj pojedinačnih dijagrama. Sedam vrsta dijagrama predstavlja struk-
turne (integralne) informacije, a sedam drugih vrsta predstavlja opšte vrste ponašanja, uklju-
čujući četiri koja predstavljaju različite aspekte interakcija. Ti dijagrami mogu biti katego-
risani hijerarhijski.
7
iz stvarnog sveta ili neki koncept, odnosno apstrakciju nečega što ima dobro definisane gra-
nice i smisao u sistemu. Stoga je klasa opis grupe objekata sa sličnim svojstvima, a svaki ob-
jekat je obavezno pojedinac (instanca) jedne klase. Za svaku klasu neophodno je definisati na-
ziv, a moguće je odrediti popis atributa i operacija. Mada atribute i operacije nije neophodno
definisati, bez njih klasa nema implementacionu svrhu. Za atribute neophodno je odrediti nji-
hov naziv i tip podataka, a za operacije njihovu definiciju koja uključuje naziv operacije i sve
ulazne i izlazne parametre.
4. Dijagrami komponenti
Dijagrami komponenti prikazuju komponente (strukturne celine) sistema i njihove me-
đusobne odnose. Komponenta je zasebna celina programske podrške i predstavlja fizičku i
stvarnu implementaciju logičkih elemenata sistema, kao što su klase i pridruživanja. Kompo-
nentni dijagrami pomažu u modelovanju fizičkih celina sistema, kao što su izvršne datoteke,
programske biblioteke, tabele i drugi dokumenti. Često se kaže da su u UML-u sve fizičke
„stvari“ modelovane kao komponente. Na slici 4.1 prikazan je primer dijagrama kompo-
nenti.
Slika 4.1 Primer dijagrama komponenti
Dijagrami komponenti su strukturni UML-dijagrami. Prikazuju vremenski nepromenljiva
(statička) svojstva sistema sa fizičkog aspekta implementacije. Stoga se uz dijagrame razmeš-
taja još nazivaju fizičkim dijagramima, pa se često prikazuju zajedno u jednom UML-dija-
gramu komponenti i razmeštaja.
5. Dijagrami razmeštaja
Dijagrami razmeštaja (engl. deployment diagrams) opisuju topologiju sklopova i prog-
ramsku podršku koja se koristi u implementaciji sistema u njegovom radnom i produkcionom
okruženju. Drugim rečima, dijagrami razmeštaja prikazuju računarske resurse koji su neop-
hodni za ispravno funkcionisanje sistema i njihove međusobne odnose: stvarne uređaje (radne
stanice, korisničke računare, itd.), komponente programske podrške koje se na njima izvrša-
vaju i veze između prikazanih resursa. Dijagrami razmeštaja, kao i dijagrami paketa i klasa, su
