INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU
VISOKOŠKOLSKA JEDINICA U PANČEVU
IME
(br. indexa)
POJAM, PREDMET I ZADACI SOCIOLOGIJE
(Seminarski rad iz predmeta Sociologije)
Mentor: prof. dr. Nebojša Teofilović
Pančevo. 2012/13
Sadržaj
Uvod……………………………………………………………………………..…2.
Predmet sociologije………………………………………………………………..3.
Uzroci teškoća u definisanju predmet.………………………………………...3.
Druga definicija………………………………………………………………..4.
Odnos sociologije i drugih naučnih predmeta……………………………………5.
Odnos sociologije i istorije……………………………………………………..6.
Odnos sociologije i prihologije………………………………………………...6.
Odnos sociologije i filozofije……………………….…………………………..6.
Odnos sociologije i političkie ekonomije……………………………………….7.
Odnos sociologije i političkih nauka……………………………………….…..7.
Odnos sociologije i pravnih nauka……………………………………………..7.
Odnos opšte sociologije i posebnih sociologija….………………………………..8.
To je odnos opšteg i posebnog…………………………………………………9.
Odnos opšte sociologije i sociologije bezbednog rada……………………………9.
Odnos opšte sociologije i socijalne ekologije…………………………………...10.
Zaključak…………………………………………………………………………11.
Literatura………………………………………………………………………...12.
Predmet sociologije
O predmetu opšte sociologije postoje razlicita shvatanja. Njeni osnivaci su
Ogist. Kont
, H.
Spenser, K. Marks
. Svi oni su davali svoju definiciju predmeta sociologije.
Nastala je pre skoro 170. godina kada je Ogist Kont u „
Tecaju pozitivne filozofije
“ odredjuje kao
nauku koja treba da proucava ljudsko društvo kao celinu.
Tokom razvoja proucavala je ne samo ljudsko društvo kao celinu – ukupnost društvenih pojava,
vec i pojedine društvene pojave pa se od pocetka 20. veka govori o
opštoj sociologiji
i
posebnim
sociologijama
.
Definicije predmeta opšte sociologije razlikuju se u zavisnosti od filozofske orjentacije tvorca.
Definicija treba da odredi predmet i razgranici je od drugih društvenih nauka.
Veliki broj definicija naveo je Huntigtona da kaže da je sociologija ono što pod tim
podrazumevaju oni naucnici koji sebe smatraju sociolozima.
Uzroci teškoca u definisanju predmeta:
1. u oblasti društvenog života ne mogu se zahtevati stroge definicije kao u geometriji
2. zbog njene relativne mladosti nema jedinstva teorijskog i empirijskog istraživanja
3. klasno je determinisana, u zavisnosti od položaja sociologa u društvu razlicito se
definiše njen predmet, odredjuju njeni zadaci i tumace društvene pojave
Struktura globalnog društva kao i odnose izmedju njegovih užih delova, razvoj društvenih
celina, pitanja su koja su neobilazna u empirijskom i teorijskom studiju ove nauke. Pa ipak,
sociologija istražuje i pokušava da reši društvene probleme. Njih je mnogo i srecu se u
svakodnevnom životu koliko i u istorijskim razdobljima. Sociologija, kao racionalna misao o
društvu, pokušava da identifikuje i opiše društvene probleme, da ih objasni na deterministicki
nacin, odnosno razume i da eventualno predloži odredjena teorijska i prakticna rešenja. Ona,
prema tome, nije normativna nauka (poput prava ili morala) i ne polazi od odredjenih normi da
bi iz njih izvela prakticna ponašanja. Ona istražuje društvene cinjenice i analizira ih sociološkim
pojmovima.
Odredjivanju predmeta opšte sociologije su najpre pristupili njeni osnivaci
Ogist Kont
,
Herbert Spenser
i
Karl Marks
, ali u tome nisu u potpunosti uspeli, jer te definicije nisu bile
adekvatne njihovim idejama o zakonitostima društvenog života. Slicno je bilo i kod drugih
teoreticara. Zbog razlicitih pristupa pojedinim društvenim pojavama i procesima javljale su se,
dakle, i razlicite definicije predmeta opšte sociologije. Smatrano je, «
da je sociologija nauka o
društvenim grupama (Bogardus), ili nauka o oblicima organizovanja ljudi (Ziml), a Pirtin
Sorokin je smatrao da je sociologija nauka o opštim svojstvima klasa, socijalnih pojava i odnosa
medju njima
.»
