Маја Тодоровић

Дринка Савић

2012.

САВРЕМЕНЕ МЕТОДЕ НАСТАВЕ

ЦЕ
НТАР З

А УНАП

РЕ
ЂЕЊЕ

НАСТАВ

Е „А

БАКУС

“

Љубише

Миод

раг
ов

ић

а 7
ж

Бе

ог

рад



064.8090.63



ntar

aba
[email protected]



w.a

ba
kus.

edu.rs

Савремене методе наставe

Лекција 1



„Добра настава‖?



Групни рад у настави



Зашто је важно учити ученике групном раду?



Припрема наставника



Групни рад у учионици

Како ћемо правити групе?

Презентација рада

Оцењивање рада у групи

Евалуација групног рада

Предности и недостаци групног рада



Закључак

„Добра настава”?

Вероватно би се сви могли сложити да је, добра, успешна настава

она

која, пре свега, мотивише ученике за учење, која буди њихову активност и
покреће их да напредују. Такву наставу у највећој мери карактеришу:



Позитивна и пријатна атмосфера



Активна позиција ученика

у планирању, реализацији и евалуацији

рада на часу



Уважавање индивидуалних разлика ученика и подржавање
различитих стилова учења.



Учење учења.



Повезаност садржаја једног предмета са садржајима других
предмета

и/или садржајима из свакодневног живота

(настава која

„прати“ реалност).



Самовредновање часова

и стално проверавање ваљаности и

ефикасности облика и метода рада на часу.



И још много тога....

Мотивисати ученике

да

раде,

да

се

Део терминологије преузет из материјала припређеног од стране Програма реформе средњег

стручног образовања, за потребе едукације тренера у средњим стручним школама у Србији.
Више о овим обукама на

http://www.vetserbia.edu.rs/

Са  друге  стране,  познавање  радa  у  групи,  односно  тиму,  је  нешто  што  је
неопходна друштвена вештина. Данас, велике компаније (и код нас) организију
едукације  за  своје  запослене  у  смеру  оснаживања  појединаца  за  тимску
сарадњу.  Дакле,  осим  што  се  повећава  активност,  код  ученика  се  групним
радом развија једна важна друштвена компетенција.

Припрема наставника

Примена групног рада у настави захтева

одређене припреме наставника. Пре свега је потребно
пажљиво

изабрати наставне садржаје

који ће се

обрађивати,  одредити  задатке  и  циљеве.  Ако  се  први
пут  срећемо  са  групним  радом,  треба  изабрати  краћу
лекцију  и  активности  везане  за  један  час.  Када
постанемо вештији и припреме ће трајати краће.

Затим, добро је унапред

одредити број ученика

по групама, број група

и ако је потребно

размештај у

простору

у коме ће се радити. Ако су нам током рада

потребни додатни извори информација, нпр. књиге из
библиотеке,

други

уџбеници,

рачунари

ради

прегледања ЦД-а или ДВД-ја, или интернет, потребно је наћи одговарајући
простор. Наравно, добро решење може да буде некада и школско двориште.

Често је неопходно

припремити додатни наставни материјал

за

ученике. Какав ће наставни материјал

(

прилог 1)

бити зависи од потреба

задатка.  Некада  су  то  текстови,  некада  математички  задаци,  графикони  и
табеле које треба тумачити и сл. Корисно је ученицима дати и „написмено― шта
се  од  њих  очекује,  односно  дати  им  захтеве  у
писаној  форми.  Уколико  смо  у  прилици,  треба
користити  папир  различитих  боја  и  димензија,
фломастере  у  боји  и  др.  Правилна  употреба

визуелних средстава и мултмедије

(

прилог 2)

настави  је  такође  веома  важна.  Неопходно  је
предвидети  начин  на  који  ће  ученици  представити
резултате  свог  рада.  На  самом  крају  треба
предвидети  начин  евалуације  читавог  процеса,  од  стране  наставника  и  од
стране ученика.

Групни рад у учионици

Претходни послови односили су се на наставникову припрему за рад ван

учионице. У разреду, пре свега

детељно треба објаснити ученицима шта се

од њих очекује

, какав је

временски оквир рада

какво је понашање у групи

прихватљиво

. Ако до тада нису имали прилике да раде на овакав начин, овај

увод треба да се одради раније, како би ученици били припремљени.
Подсетити их да морају сарађивати у

групи, да треба да слушају друге али и

да износе своје мишљење

и да је допринос појединца у функцији рада читаве

групе. Објаснити ученицима какво ће бити оцењивање и који су крајњи циљеви.

Формирање група

је потребно посебно пажљиво урадити, а који ће

начин бити изабран, зависи од врсте задатка. Постоји неколико начина
формирања група, а ми ћемо навести само неке:



Наставник сам формира групе познајући карактеристике својих
ученика, и само их презентује пре почетка рада;



Од стране ученика – после излагања задатка, ученици се
међусобно договарају;



Иако је други начин привлачнији за ученике, често ученици нису у
могућности да се сами договоре па мало интервенције од стране
наставника добро дође, тиме добијемо комбиновани начин.



...

Како ћемо правити групе?

Групе можемо формирати тако да ученици

буду

једнаких склоности

или

сличних интереса

да их повезује

пријатељство

или да имају

сличне

стилове учења

Једна од могућих форми активности у малим

групама јесте

тимски рад.

Специфичност тимског

рада чини

подела улога

. Сваки ученик добија

своју улогу

и обавља одређени тип активности који иде уз ту улогу. Решавање

заједничког задатка зависи од кооперативности и компатибилности различитих
улога. Тимове правимо тако да у њима буду

ученици различитих

способности

, нпр. „лидере― спајамо са „тимским играчима― и онима који су

добри „реализатори― или „преговарачи―.

Ако су ученици сличних нивоа знања и интересовања а задаци краћи,

можемо правити и

неформалне групе

, спајати их извлачењем папирића,

бомбона или нешто сл.
из кутије, па сви који
имају папир са словом

су

група

А, сви са

папиром са словом

су

група Б

и сл. Овде

наставник  може  бити
посебно  маштовит,  а
сам  начин  поделе  на
групе

(проверено)

доводи

до

боље

атмосфере на почетку
часа

повећане

мотивације

ученика,

поготово  ако  су  у
питању  бомбоне  које
после  часа  не  морају  вратити  наставнику!  Заправо  само  од  врсте  задатка
зависи да ли желимо праве тимове или више – мање неформалне групе.

Када поделимо ученике по групама потребно је

поделити радне

задатке

. Некада су задаци независни један од другог а некад су сви део једног

већег задатка / теме а свака група „одрађује― по један део.

учинак сваког појединца, али наравно, ученици
морају знати да је ипак најважнији њихов допринос
групном раду

а не индивидуално завршени задатак.

Наставник може направити и табелу са захтевима и
онда  је  попуњавати  за  сваког  појединачно,  нпр.
вештине  у  изради,  усресређеност  на  задатак,
организовање  рада,  умешност  слушања  других,
размена  идеја  и  сл.  Подразумева  се  да  су  сви
критеријуми и захтеви ученицима познати унапред.

Евалуација групног рада

На крају групног рада потребно је питати ученике шта мисле о групном

раду,  свом  учешћу  и  доприносу  раду  групе,  као  и  о  осталима  из  групе,
постигнућима,  осећањима  током  рада  и  слично.  Ово  се  може  спровести  на
неколико начина, нпр.  класичном дискусијом на крају часа, али и попуњавањем
евалуационих  листића.  Која  питања  садржи  евалуациони  лист  зависи  од  теме
која је обрађивана али ево неколико предлога:



Које су биле улоге у групном раду појединих чланова?



Којим поступцима би се могао побољшати рад групе?



Како оцењујем сопствену улогу у раду групе?



Предлози за бољи рад у будућности...

Предности и недостаци групног рада

Предности рада у групама и тимовима су велики. Групни

рад је погодан за подстицање

критичког мишљења

развијања вештина комуникације

јер од ученика захтева да

током решавања неког задатка изнесу сопствено мишљење о
задатом проблему или теми, и да у исто време уваже, саслушају
и размисле о мишљењу других ученика из групе.
Када ученици заједно раде на заједничком задатку најважније је
да је

потенцијал групе да реши одређени задатак већи од

потенцијала сваког њеног појединачног члана

Организација рада ученика у малим кооперативним групама у којима

ученици заједно, сараднички, раде на задатку, омогућава да

већина ученика

буде активна

Тако на пример, сваки ученик има могућност чешћег

укључивања у дискусију која се одвија у малој групи, него када се она одвија на
нивоу  одељења.  У  малим  групама  се  могу  превазићи  тешкоће  везане  за
укључивање  стидљивих  ученика,  остварује  се
директнија  комуникација  и  непосреднија  размена
мишљења и знања међу ученицима.

Током групног рада присутан је специфичан

вид интеракције између ученика. Пошто је саставни
део задатака који су добили да га заједнички,
сарађујући решавају, они су нужно упућени једни на