База података Семинарски рад
ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ
БАЗА ПОДАТАКА
База података Семинарски рад
.
САДРЖАЈ
1. УВОД
............................................................................................................................................. 1
2. ЦИЉЕВИ БАЗА ПОДАТАКА
....................................................................................................... 2
3. АРХИТЕКТУРА БАЗЕ ПОДАТАКА
.......................................................................................... 3
4. ЈЕЗИЦИ ЗА РАД СA БАЗАМА ПОДАТАКА
................................................................................. 4
5. СОФТВЕРСКИ ПАКЕТИ ЗА РАД СA БАЗАМА ПОДАТАКА
..................................................... 6
6. РЕЛАЦИОНИ МОДЕЛ БАЗА ПОДАТАКА
................................................................................. 7
7. ЛИТЕРАТУРА
.............................................................................................................................. 10
База података Семинарски рад
1
1. УВОД
База података се дефинише као скуп меđусобноповезаних података, похрањених у
спољној меморији рачунарског система. Подаци су истовремено доступни разним
корисницима иапликационим програмима. Убацивање, промјена, брисање и читање
података обавља се посредством заједничког софтвера. Корисници и апликације притом
не морају познавати детаљефизичког приказа података, већ се референцирају на логичку
структуру базе.Систем за управљање базом података (Дата Басе Манагемент Сyстем -
ДБМС) је послужитељ (сервер) базе података. Он обликује физички приказ базе у складу с
траженомлогичком структуром. Истовремено, он обавља у име клијената све операције с
подацима.Даље, он је у стању подржати разне базе, од којих свака може имати своју
логичку структуру,али у складу с истим моделом. Исто тако, брине се за сигурност
података, те аутоматизујеадминистративне послове с базом.Подаци у бази су логички
организовани у складу с неким моделом података. Модел података је скуп правила која
одреĎују како може изгледати логичка структура базе. Модел чиниоснову за
конципирање, пројектовање и имплементацију базе. Досадашњи ДБМС-и обично
су подржавали неки од сљедећих модела:Хијерархијски модел. База је представљена
једним стаблом или скупом стабала, чворовису типови записа, а хијерархијски однос "надреĎени-
подреĎени" изражава везе меĎу типовимазаписа.Мрежни модел. База је представљена
усмереним графом. Чворови су типови записа, алукови дефинишу везе меĎу типовима
записа.Релациони модел. Заснован на математичком појму релације; И подаци и везе
меĎу подацима приказују се „правоугаоним“ дводимензионалним табелама.Објектни
модел. Инспирисан је објектно-оријентисаним програмским језицима. База јескуп трајно
похрањених објеката који се састоје од својих интерних података и "метода"(операција) за
руковање с тим подацима. Сваки објекат припада некој класи. ИзмеĎу класа
сеуспостављају везе наслеĎивања, агрегација, односно меĎусобногкоришћења
операција.Хијерархијски и мрежни модел били су у употреби у 60-тим и 70-тим годинама
20, века.Од 80-тих година па све до данас доминира релациони модел.
База података Семинарски рад
2
2.
ЦИЉЕВИ БАЗА ПОДАТАКА
Прихватајући констатацију да базе података представљају виши ниво рада с подацима
уодносу на класичне програмске језике, закључује се да се тај виши ниво рада огледа у
томе штотехнологија база података настоји (и у великој мјери успева) испунити сљедеће
циљеве.Физичка независност података. Раздваја се логичка дефиниција базе од њене
стварнефизичке структуре. То значи, ако се физичка структура промијени (на примјер,
подаци се препишу удруге датотеке на другим дисковима), то неће захтијевати промјене у
постојећим апликацијама.Логичка независност података. Раздваја се глобална логичка
дефиниција цијеле базе података од локалне логичке дефиниције за једну апликацију.
Другим ријечима, ако се логичкадефиниција промијени (нпр. уведе се нови запис или
веза), то неће захтијевати промјене у постојећим апликацијама. Локална логичка
дефиниција обично се своди на издвајање само некихелемената из глобалне дефиниције,
уз неке једноставне трансформације тих елемената.Флексибилност приступа подацима. У
старијим хијерархијским и мрежним базама података, стазе приступања подацима биле су
напријед дефинисане, дакле корисник је могао претраживати податке једино оним
редоследом који је био предвиĎен у вријеме пројектовања иимплементације базе. Данас
се захтијева да корисник може слободно претраживати по подацима,те по свом нахоĎењу
успостављати везе меĎу подацима. Овом захтјеву заистазадовољавају једино релационе базе
података.Истовремени приступ до података. База мора омогућити да већи број
корисникаистовремено користи исте податке. При том ти корисници не смију ометати
један другога, те свакиод њих треба имати утисак да сам ради с базом.Чување
интегритета. Настоји се аутоматски сачувати коректност и консистенција података, и то у
ситуацији кад постоје грешке у апликацијама, те конфликтне истовременеактивности
корисника.Могућност опоравка након квара. Мора постојати поуздана заштита базе у
случајуквара хардвера или грешака у раду системског софтвера.Заштита од неовлашћеног
коришћења. Мора постојати могућност да се корисницимаограниче права коришћења
базе, дакле да се сваком кориснику регулишу овлашћења шта он смијеа шта не смије
радити с подацима.
